Nestanak – Marko Vlašić
Obećana je nova zemlja Novi Jerusalim Novi život Večna pesma Vaskrs Obećan je odlazak u mir duši U radost rodu Nošeni silom dobra Obećan je nestanak odavde Mirnom savešću Poslednjom reči Pogledima ka Tebi +43-2
Pokrij oči – Marko Vlašić
Pokrij oči i pođi za mnom. Krenimo putem, kroz prtine i gore, kroz zimsku noć. Pođimo stazama gde te ne mogu dozvati. Tamo gde te glasovi njihovi više ne more, da se vratiš, tom snu od života. Pođi za mnom i ne misli o svetu više. Zaboravi sve. +48-5
Mistična svetlost Blagojev Kamena – Marko Vlašić
Protutnjala mistična svetlost na kraju sela Blagojev Kamen. Nestvaran trenutak na početku putovanja. Kroz dubok sneg i maglu, ranom zorom, niko nije mogao da zna, da pretpostavi barem, pojavu te crvene mistične svetlosti. I celim putem hodočašća smo se pitali odakle je došla, šta predstavlja, i koja je poruka magličaste svetlosti u selu Blagojev Kamen…. […]
Brazil – Marko Vlašić
Ne mogu da spavam Češem se Sve me svrbi Već je pola noći Željno očekujem pola pet Da mogu burek da pojedem Danima već ovo radim Vozim bicikl Sanjam U polu snu Danima već ovo radim Gledaju me A ja u njih buljim Danima već ovo radim A prestaću jednog lepog januara +43-1
Vidimo isto, razumemo različito (grad svetla) – Marko Vlašić
U gradu svetla kurvi puno Ti ih gledaš sa željom U gradu svetla vlada prostitucija Droga i njene žrtve Vreme je idealno Za šetnju Sa njom Strah si pobedio strahom od njih Sad je ona samo tvoja I želja i strast Do zore je samo tvoja I da Svi to vidimo različito A razumemo isto […]
Dedin bunar – Marko Vlašić
Malo je još vremena ostalo za premer. Deda je stariji za još jedan dan. On i dalje brine o tome, Kako bunar da očisti od nečistoća, Brine ga dubina , Voda… Njega ne brineš ti ili tvoje iluzije, Tvoje budalaštine. Brine ga raka. Opseg svog njegovog znanja sada… – Kako premeriti dubinu… ? Kako bunar […]
Obezglavljenoj – Marko Vlašić
Tvoj poslednji pogled u Sunce Nije bio sa ovog sveta. To je bila objava Nove blagosti I suznih reči istine. Majka je skuvala čaj za tebe, Misleći da još uvek spavaš pored nje. Živela je tvoj dah i brigu, U nedostajanju, u uzdahu… Čekajući svoje dete. Čekajući i sanjajući svoje Sunce da se vrati. A […]
Osmeh – Marko Vlašić
Okreni se sreći. Pogledaj koliko je blizu. Potrudi se. Vidim da osećaš tu blizinu, Da nesigurno tražiš nekoga, Da sa tobom bude svedok. Iz ljubavi i milosti, Pokazaću ti, Gde se krije naš svet, Gde se krije tvoj osmeh. I nemoj se plašiti zgode koje nas čeka, Jer, unapred se za nas molim. Naći ćemo […]
Towards good people – Marko Vlašić
Somewhere in time When your joy gives in Think about us Think how we are travelling to you To visit you To bandage you in pain To tuck you in And put you to sleep For some better time You have asked for it You had that look Towards remote people Who are looking forward […]
Čežnja – Marko Vlašić
Državom ogoljene Porodice u strahovima sede Po kućama Pod svećama Sa nadom da će glava naći posao… Sa nadom da će oterati besne đavole nemaštine Da će dobiti to malo parče zemlje Da će zasad uspeti Roditi novu čeljad I obnoviti usnuli duh vere +42-3
Tuga će zaspati – Marko Vlašić
Tuga će zaspati Kratka radost U pogledima neveštih koji ne opisuju dar daljine Samo do prozora suseda seže A kada se probudi radost U onima koji imaju Tebe Tuga će zaspati snom neprobuđenih +34-1
Ka dobrim ljudima – Marko Vlašić
Negde u vremenu Kada ti radost popusti Ti pomisli na nas Pomisli kako putujemo ka tebi Da te posetimo Da te bolnu previjemo Ušuškamo I uspavamo Za neka lepša vremena Ti tražila si to Imala si taj pogled Ka dalekim ljudima Koji se raduju tebi Koji su ljubav Oni se daleko od tebe Na crvenom […]
Dobro su te izmorili – Marko Vlašić
Jurili su za tobom godinama. Tražili od tebe sve, Kako da te konačno slome, Više nego što tvoje trpljenje može da podnese. Ti si bežao, Krio se, Smišljao revoluciju tela. Slabe strane tvoje duše, Gledali su kao na tanjiru. Kidali svaki zdrav deo. I raspolućeno zdravlje, Stavljali u hermetičke tegle. Nisu ti davali da oslobodiš […]
Tvoja pesma je pobeda – Marko Vlašić
Ne, oni nikada ne pevaju. Oni su samo budni. Tebe i mene traže, Gledaju i čekaju na njihov znak. Ali ta pesma je čudo I nije nešto što se već čulo. Ona je štit,bedem, Oružje protiv nerazuma. Ti znaš da ih pesmom rasteraš, Da ih uplašiš dobro. Da se u magli izgube, Da se glavom […]
Beživotna voda – Marko Vlašić
Očekujemo nove ratove Borbu za opstanak duša Monopol tuđina Rastvorenih kiselina Lopovi! Oteti izvori starina Napredak crnih ljudi bez virusa Gledaće samo deca Danas utočišta mudrosti (svetionici) Sutra čistilišta očajnika Novi inžinjeri sudbina Leteće aždaje Milioni po logorima Potomci Čoveka Jedna klima Breme prošlosti Sabirni centri Posthumnih i nerođenih Savest i postojanje Grabež i zavist […]
People killed the God – Marko Vlašić
By his cunningness Were people all around toxicated They haven’t even fairly said goodbye to their savior But have already waded in deadly sin Went back on all the promises given to the Father. They have been noticed by the great demons They finger with their tobacco, thorns and despair In the fields, where the […]
Province – Marko Vlašić
Face to face Feeling so down measuring each other’s sins Ups and downs They fleer And ignite that nasty nature They infringe on their own feelings So as the world sees that they care They care about nothing Except their own fire In their hearth +36-4
Boga su ljudi ubili
Otrovali su se narodi sa svih strana lukavošću njegovom. Nisu se pošteno ni oprostili od spasitelja svoga, a već su u smrtni greh zagazili. Pogazili sva obećanja predstavljena Ocu. Primećeni su od velikih demona. Oni daruju im duvan,trnje i očaj na poljima, gde zlo iz zemlje crne izlazi noću… Zahvalni su i srećni što pripadaju […]
Provincija
Licem u lice takvi smračeni mere jedni drugima grehove padove i uspone Podsmevaju se i potpaljuju tu gadnu narav Gaze sopstvena osećanja samo da svet vidi da oni brinu A nizašta drugo i ne brinu osim za svoju vatru na svome ognjištu +38-2
Njena lepota
Suncem okupana Pored reke Ostavljena je da sedi sama Da razmisli Kuda takva I kako od jada da pobegne U šumi nedaleko Sedi smrt i čeka Čeka da taj trenutak otkuca I da po nju krene Ona se nije plašila Znala je da joj smrt za vratom diše Jer krivica je izjedala Zbog smrti gospodina […]
Njima je sve oprošteno – Marko Vlašić
Ako ljubav i u starosti plamti To dvoje su večnost To dvoje su car i carica Pred decom Pred bogom Zavet je čudo Ako je prećutno Ako je tajna To je život Tu smrti nije mesto Strah je pobeđen Ništica To dvoje postaju večnost +37-4
Samokontrola
Zastrašujuća je ta bolest Koja te inercijom tera na zlo. Usađena je u mislima, I u početku se javljala svakodnevno. Uvek je uz novu, dobru i lepu misao, zakačena bila. Dolazila kao lopov u noći, Kao virus… Kvarila dobru nameru. Prelazila je preko bolova u duši, bez ikakvog srama. Otkrivala je pravog tebe, I rugala […]
Novi Sibir – Marko Vlašić
Ne Mi nismo ostali sami Bauljamo nekako Sa pola snage Daleko od jednoumlja Ne Mi nismo sami Mi gledamo u budućnost U zvezde U buduće ove zemlje Pored vas Nemoguće je rađati novi život Poeziju bistrog uma Terate nas od sebe Gurate u Smrt Gazite i progonite našu ljubav i milost Progonite sve Sve što […]
Neizvesna starost
Teško će njihovoj starosti biti Teški snovi Slabo spavaće Nesanica i suze Samo da neko o njima brigu vodi Nemirne misli Strah od nepoznatog Ako sami ostanu Razum gubiće Izgubiće sve Nestajaće Samo da neko o njima brigu vodi +39-4
Saputnici – Marko Vlašić
Znaš li kako i gde će nas smestiti? Tebe pitam – Nikog drugog ni nemam Osim tebe, Saputniče. Mi potražujemo taj put, Kao slepci, pod svetlošću dobrote. Baš tamo, gde bi hiljadu puta mogli izgubiti. Oslabljeni tražimo Istok. Ali nam je sreća garant Jer hodamo zajedno. Znaj da mnogi ne zaboravljaju prošlost. Osećaju ljubav, Žive […]
Zaboravljena sela (nostalgija)
Sve ruši priroda. Svako zlo i sve što gradi neimar. Sve što veliča narod. Svako slovo, Svakojako čudo. Slutile su starine loša vremena… Govorili su u strahu šta su sno-videli, Poraz čovekovu i stvarnost gorku. Negde je pogrešio nemaran čovek. Od čega je sazdan? Koga to sluša? Kakva je to tuđina što gubi duše? Što […]
Grgeteg – Marko Vlašić
Početak Mali čovek, velik je tada u momentima plača. On traži, ište lek unutarnji. On ulazi u hram. Zna da nije sam i da ne luta… Ali je mali, skrušen, zanemeo pred istinom. On hoće da preda sebe. Ne zna kako. Gleda daleko, vidi sebe preda se, vidi greh, uplašen je. Nije ga drugi čovek […]
The rose under the rain – Marko Vlašić
Indeed, not so many seek after The beauty of this world. There are dreamers Who are looking afar With their hearts Going to the desert So as to find the reason. +23-1
All waiting for good – Marko Vlašić
The power of the small ones Was always present Established long ago Presented to the reasons Those knowing to control the big ones Hold it Smaller from the small ones never had it Never had nothing Except the turf and the children They have bespoken the wars Hunger and misery By anger But they couldn’t […]
You will weep in public – Marko Vlašić
Weep in public For all to see For all to feel What lies on you soul Weep in public It will get better You will be lighter to yourself Prouder of your small life Here on earth Weep for your destiny sometimes too Your flaw not to love thy neighbor Since the moment will be […]
Branik
Njima nisu potrebne knjige Niti katedra Njima dajte sunca i nekoliko hektara zemlje Videćete Na tom mestu Oni će sačuvati sebe Decu donositi Slobodu obnavljati I prikazivati sva dela Sve radosti U svojoj istini Pod suncem i sjajem zvezda +34-1
Poruka povrede
Povredio si me. Poslaću ti pismo, Krvlju napisano… I osvetiću naše slabosti, da zaborav budu. Iskreno tvoj … +29-2
Eastern town (waiting room)
They are digging into it Drilling it They are plundering from the small town Even today All that is possible to plunder The thieves have seen the delight And sensed the golden scent By their cunning words And deeds of a sinner They have disappeared Without a trace Like vermin Many have escaped Those that […]
Razapni greh – Marko Vlašić
Bivaš sve stariji za taj rat, Nespreman i oronuo. Gde ti je elan i oštar um? Zaboravio si da se moraš oprati. To traži duša tvoja… Traži te, pod svećom Duša tvoja… Da ti kaže da moraš da nastaviš dalje, Da uđeš u kolo I da ponovo prođeš muku, Koju je u mladosti pretrpela. Neće […]
Smem li da vas upitam?
Smem li da vas upitam, nešto lepršavo, lagano? Znači li vam nešto božićni ručak? Svi vaši čekaju, da izustite koju reč. Smem li da vas upitam? Kakvo je to zlo, što hiljade boja menja, u Vama? Smem li da vas upitam? Kamo nestaje mržnja i gordost, bežeći, u bez-trag? +29-2
Ti i prijatelj – Marko Vlašić
Pokrenuo je zlo Prišao i zidu i stubu Koračao je godinama Da stigne do tebe Otvorio je pismo Pročitao ga ili ne Nije moguće saznati Bez nade da je prisutan Blizu ili daleko Ja ne znam Možda nije taj prijatelj Taj koji putuje Koji te zanosi Usvojena si A ne znaš Prolazna A ti i […]
Pad kiše (kap)
Juče… Padali su. Ostajali na zemlji, po kućama, satima, danima. Usamljene duše, ostavljenih tela. Maloverni… I danas, padaju. Ostaju na zemlji, neprobuđene nade, neproživljeni životi, ostavljenih tela. U zaključanim dušama i nepokajenim srcima, večne su kiše. Nemoć…. Borba prestaje. Sutra… U strahu od zaborava, propasti i prokletstva, prepušteni biće nemilosti, i njihovom sabiranju. Vera nestaće… […]
Sve-dobro će sačekati – Marko Vlašić
Vlast malih Oduvek je bila tu Uspostavljena je davno Predstavljena razumnima Drže je danas oni Koji znaju da kontrolišu velike Nisu vlast imali manji od malih Nisu imali ništa Osim zemlje i dece Poručivali su gnevom ratove Glad i bedu Ali nisu mogli da pobede njihovo Njihovo je bilo veće Tako je i danas Karakterom […]
Javno ćete plakati
Javno plačite Da svi vide Da svi osete Šta vam je na duši Javno plačite Biće bolje Bićete sebi lakši Ponosniji na svoj maleni život Ovde na zemlji Oplakujte ponekad i svoju sudbinu Svoju manu da ne volite bližnje Jer dočekaće vas taj trenutak Odbljesak prelesti I radost saznanja +38-6
Pepeo i san – Marko Vlašić
Sutradan u zoru Bez boja i ukusa Belina jutarnja I znoj preki U trenu Radost i očaranost ga obuze Da sudba kleta donosi mu malo odmora I san sav taj Dočekavši san taj mili Čovek mučenik Pomišlja na ženu svoju i decu gladnu Preko ramena rana Metak i bol Duboka telesna Ratna izmaglica i haos […]
Sakloni – Marko Vlašić
Zaštiti me od njih Sakloni me od njih Ja se borim da ne umrem Jer Oni čekaju moju smrt Čekaju da im padnem šaka Voleli bi da me vide osakaćenog Prepolovljenog u očaju Umrtvljenog i prepuštenog Neprestano dolaze po slabe Otimaju nejake Otimaju javu i san Otimaju nadanja Zaštiti me od njih Od umobolnih i […]
Nebo nad ovom zemljom pada – Marko Vlašić
Prelepa bašta radosti Ostaje u prošlosti Krasote viđene Ostaju za nama Ostaju za nama Ti predivni ljudi Te ljubavi Te plamene ljubavi i nadanja Da ovom zemljom hodaće pravi Oni nisu znali Nisu gledali u Tebe Izvan neba ove zemlje Mi smo novi Mi verujemo Mi gradimo novi put Verom u Tebe Verom u Tebe […]
Podmukli uspon zla – Marko Vlašić
Sva su vremena vlast zlih ljudi Zli radosnici koji lažno traže Boga Istoriju su pobedili oružjem lukavih nasilnika Rasturaju ratove bombama nevinih nauka Ruže lepotu sveta Poštuju srca ostrašćenih Uče o životu od zaprljanih Samoživa budućnost im je ideal Pečat nemaštine svetom seju Bezdušnost i glad im je pobeda Pevaju o tim pobedama Kule smrti […]
Tebi koji srcu govoriš “Ja”
Milosrđem započni dan i pomisli na druge, na njihovu bol. Pogledaj u tuđa srca, i osmehni se. Reci im da ih voliš. Pomisli na druge, pa i na nas, koji te volimo. Pogledaj u svoje srce i upitaj ga, koliko je žalosno, za srećom, za grudom. Napokon i na sebe pomisli i zapitaj srce svoje, […]
Hrabroj ženi – Marko Vlašić
Nikada nisam hodao tim stazama, tim uzanim putem velikog borca. Plašila me tvoja hrabrost i odluka smerna. Eto, ja hrabrosti nemam, da strašnim mukama u oči gledam. Nikada nisam ni čuo, istinski krik, tvoj vapaj za pomoć i milost. Nikada nisam ni smeo sve to da ti kažem. Srcem da ti priđem nikada nisam ni […]
Više od svega – Marko Vlašić
Ovo napaćeno srce usnilo je ljubav za tobom i na kiši kao dete plače Volim te više od svega Više od radosti malog čoveka više od svetlosti što je mrak pobedila davno Volim te više od svega više i od siromašne duše ove Volim te više od pesme više od mira više od nade više […]
Istočni grad (čekaonica) – Marko Vlašić
Rovare ga, buše ga, otimaju od malog grada i danas, sve što se otimati može. Lopovi su videli slast i osećali miris zlata. Služeći se lukavom rečju i delima grešnika, bestragom, kao gamad, u noć nestajali. Pobegli su i mnogi, kojima je očaj do grla došao. Otišli su telom, tražeći se negde daleko. Suznim očima, […]
Nećeš ostati sama – Marko Vlašić
Pisaću ti utešne reči u ono vreme kada za to budeš spremna Milosrdna vera će te učiniti pokornom pod njegovim okriljem večne dobrote Nećeš osećati potrebu da bežiš od očaja samo nadu da mi smo dobro Živeće ti duša daleko u utočištu sazdano od radosti i pesme Veruj mi nećeš ostati sama bićemo tu pored […]
Kada se ti pojaviš – Marko Vlašić
Kada se ti pojaviš Zemlja gori u plamenu radosti Pod nogama su ti svi oni Koji nisu dostojni očiju tvojih Kada se ti pojaviš Osmehom lečiš srca Tužnih i ostavljenih Kada se ti pojaviš Prisustvom tvojim Pobeđuješ Kada se ti pojaviš Prikazuješ moć ljubavi I istinom ozaruješ One koji ište Kada se ti pojaviš Ti […]
Putem samilosti – Marko Vlašić
Nedostojan stojim, nerazuman slušam, u tišini, tvoje reči i moju muku. Pomozi mi. Mirno da primim, to breme, ljubavi i smrti, što značilo je u prošlosti. Pomozi. Duša da sama nađe lek i da se putem tvojim, prepusti milosti. +33-4