Volim da gluvarim po običnim mestima
i posmatram ljude
sa distance.
Ne želim ih previše blizu
jer će početi
da me guše.
Ali u samoposlugama,
perionicama veša,
kafeima,
na uličnim ćoškovima,
autobuskim stanicama,
u restoranima,
dragstorima
mogu da gledam njihove pokrete,
lica
odeću…
da posmatram način na koji hodaju,
stoje
ili šta god da rade.
Ja sam kao rendgen
volim ih takve:
izložene pogledu.
Zamišljam ih u najboljem svetlu.
Zamišljam da su hrabri i ludi.
Zamišljam da su divni.
Volim da gluvarim po običnim mestima.
Žao mi je svih nas
ili drago za sve nas
uhvaćene žive
i kao takve zbunjene.
Ne postoji ništa bolje od naše
komičnosti,
ozbiljnosti i
naše glupavosti
kupujući čarape,
mrkve,
žvake,
časopise,
kondome,
slatkiše,
lak za kosu
i toalet papir.
Trebalo bi u to ime da zapalimo
ogromnu vatru radosti
i da čestitamo sebi
na našoj izdržljivosti.
Stojimo u dugim redovima
šetamo naokolo
čekamo.
Volim da gluvarim po običnim mestima
ljudi mi se otvaraju,
a i ja njima.
Žena u 03:35 posle podne
vaga purpurno grožđe i
krajnje ozbiljno
gleda u vagu
ima na sebi jednostavnu zelenu haljinu
sa motivima belih cvetova
a zatim uzima grožđe
i pažljivo ga stavlja u belu papirnatu
vrećicu.
Samo taj prizor te dovoljno prosvetljuje.
Generali i doktori mogu i da nas ubiju
ali mi smo ipak
pobedili.
