Bože, zgrešismo, zalutasmo, postradasmo.
Želesmo slobodu, postadosmo robovi.
Tražili smo visine, survani bismo na dno.
Oči naše iskaše svetlost, obori nas tama.
Imasmo silu veliku, darove mnoge, umove britke,
prelepa lica, glasove zvonke, kose negovane duge.
Imasmo reči smele, počesto drske, manire fine.
Ali ponajviše nosismo rane‚ tuge i boli,
kojih ni sami nebismo svesni.
A sve ljubavi radi, koju tražismo svuda,
samo ne u tebi, samo ne u tebi.
Isuse…tugo moja,
Isuse…mladosti moja,
jedina radosti moja…oprosti.
