Njihove starešine vode računa Određuju noć I koga će od njih da pošalju Traže slobodan pedalj Slobodan prostor Direktno u polusan Pronađenog sa strahom ciljaju Munjevito U grčevima Ponekad i slobodno Kasnije Od Admirala traže svoju nagradu Za par svojih nemih trenutaka I nekoliko plavičastih (polaroid) slika Usađenih u sećanje +240
Moja ulica je tako puna staraca Njihove teme su preozbiljne I radost je neizvesna Krvavim rukama na dlanovima hodam Pored slepih Na šezdeset jardi od ambisa Pozdrav spavači Dajem vam sve dukate Vratite mi moju ulicu čekanja +24-1
U polju divnih mirisa Na putu ka novom naselju Gde me pravednici očekuju Ja čekam sa još nekima Oni me bodre da budem jači Da se suzama operem Od sanka tuge Kažu da putovanje je počelo I da mirisi dodeljeni Pomažu da vas u srcu sačuvam (in memoriam) +270
Nismo uspeli, a hteli smo… jednostavno, nije nam se dalo, zvezde nam nisu bile naklonjene, okolnosti, krivicu svalismo na druge. Da smo hteli, da li bi smo uspeli? Bez volje, nema ni načina, ohladili smo se, srca okamenila, pogledi više nisu govorili ništa, nismo uspeli, da li smo hteli??? +28-1
Ne znamo se lično a kažu da smo rod život odvede ljude na razne strane svako se ukrca u svoj parobrod u stihije njima neznane i znane pesak vremena pokriva obrise lica iscrtanih u dinama životnih skrupula hodamo asfaltom neobelezenih ulica do kraja puta gde je ona usnula svako srce pod Suncem kuca za sebe […]
