Starčevo – Marko Vlašić
Sećanje na jedno divno poslepodne I Starčevo pod bakarnom kupolom neba Stric je nasekao domaću sapunjaru Sedeli ispod oraja I gledali u zalazak sunca Iza šumarka na kraju sela +37-1
Ti i ja – Dragan Zarić
Godine prolaze, starost stiže, eto, lepota kopni, poput snega, onog po lepom aprilskom danu… lepota kopni. Život je kratak, ali, život je tako bogat pored tebe, jer mi imamo priču, mi prolazimo zajedno kroz sve. Ti i ja, mi imamo plan, mi delimo živote, mi smo tim, nas dvoje smo u svemu. Kad padnem ja, […]
11 Years – Marko Vlašić
A crust of bread and a glass of milk Is the last thing I’m looking at The sun and the moon May they be born anew May that thought lead me As far as possible, away from this village Goodbye, my loved ones Distant are my gazes I didn’t serve sorrow To let it shove […]
Sam – Dragan Zarić
Sam, poput severne zvezde na nebu, koja se pita, da li će ikad biti primećena? Sam, poput provincijalca u velikom gradu, koga razdire neizvesnost, sutrašnjeg dana. Sam, poput vojnika na mrtvoj straži, koji se pita, gde mi je voljena, sa kim je sada? Sam, bez igde ikoga, sa mnogo pitanja, a sa tako malo odgovora. […]
Vlastimir Đuza Stojiljković – Još Jedan Prođe Dan
Još jedan prodje dan Uzburkan ko more. Duž pustih ulica svetiljke već gore. Nek srce umorno željno mirnih snova sada tiho plovi kroz ovu noć. Sa novim jutrom sve će isto biti ja to dobro znam. Do novog susreta sa vama Dovidjenja! Nek zvuci pesme te ispunjeni setom sad mirno plove kroz ovu noć. +37-3
Dugo skrivana pesma – Marko Vlašić
Prevalila je daleki put Da bi stigla do ovog mesta Sela je pored mene Na ivičnjaku Da bi mi dokazala da “to” krije u kutiji za kremu Pričala mi je da je izgubila stid A i da nema para za nas više Čuli smo se i telefonom Samo da bi mi prenela Koliko malo šansi […]
These Yet To Be United States – Maya Angelou
Tremors of your network cause kings to disappear. Your open mouth in anger makes nations bow in fear. Your bombs can change the seasons, obliterate the spring. What more do you long for ? Why are you suffering ? You control the human lives in Rome and Timbuktu. Lonely nomads wandering owe Telstar to you. […]
Duvan groba njegovog
Tvoje oči nikada više neće videti ikonu spasa Nikada više Petar ti je možda i rekao Glasom Oca +37-2
Cvet lipe u njenim rukama – Marko Vlašić
Uplašeni pogledi potrošene muze moje Nisu sa ovog sveta Njima nema mesta U Dušici trošne dobrote njine Savest muze moje Tražiće novog muža I otkriće radost Ubrane lipe Snivajući decu budućeg dana +39-1
Nestajem – Dejan Stojković
rečima svojim popunjavam prazne prostore ovih umršenih pogleda ne pronalazim sebe u njima gubim se kao odraz davno ostavljenih pokreta polako se krećem, nečujno iako ne odustajem ostajem čujem zvuke, boje koje ne vidim hodnicima mojim, obojenim dodirom teško se predajem nestajem +340