Nije bilo reka, ni magli. Kao ljudi, bojali smo se mora. Gotovo je sa napuklim suvenirima; nađosmo, posle svih dosada, otkriven lik. Život, po koja figura, bez simbola. Sačuvani nameštaj, predeo planinski; ni Sparta, ni Markesov Makondo. Ni Urala, ni Urge, ni Vizantije, u nekoliko staništa. Ni reči velikih, jedino uzdah i nad začinima. Ni […]
Stojim na uglu ulice, naslonjen na trošni zid, kao ikona grada. Tu na uglu, gde se ulice ukrštaju, tu sam svoj na svome. U ustima dogoreva cigareta, pogledom pratim ljude oko sebe. Jedino što je ostalo je nadanje, da ću je videti još jednom, da će slučajno proći, baš tu na uglu ulice. +37-3
Takni malo odlaska u nešto drugo. To je kao tamno okno iza kojega se zna da je more. Šapni malo suplesačici u uho. Imaj popito nekog jakog pića; budi budala, budi samoblag. Naslućuj iza orkestra prostore. Ushtjedni zakoračiti kroz staklo i odšetati. Misli, da se događa čudo za male pare. +37-3
Čekam sunce na klupi u parku Preko puta od moga stana Pratim hod oblaka na nebu I zagrljenih parova Na stazi između borova Čitač novina s drugog kraja klupe Prati hod mojih pogleda Ljubav nije oduvek postojala Nju je znate izmislila sirotinja Da bez dukata dođe Do slatke ženske brave I pravog muškog ključa +40-3
