Tkam jedno platno, Prostire se celom dužinom mog života. Na njemu se prepliću niti kojima nema broja, Mali oblici sa velikim. U raznim bojama se sudaraju, Tople i hladne boje, Gradeći neki oblik. Provlačenjem niti kroz potku pravim novi korak u svom životu. +46-2
Dvadesetprvi. Noć. Ponedeljak Silueta predsedništva u tami. Jedan bezveznjaković – ko zna zašto – je izmislio priču da ljubav postoji na ovoj zemlji. Ljudi mu veruju, možda zbog lenjosti ili dosade, žive tako: čekaju na sastanke grozničavo, sa strahom, i kada pevaju, pevaju o ljubavi. Ali istina se nekima sama otkriva, i njima tišina nađe […]
Taj dan se primiče Znam Desiće se Kakvu poruku sa sobom nosi Šta predstavlja Kako izgleda Kakve su boje Šta odlučuje Možda je san Vodi me… Što dalje odavde Vodi me Neustrašivo i blago Gde nema sećanja na te dane Sećanja na te ljude Vodi me… Tamo gde putovanje je radost Za povratak kući +57-1
Nisu krivi što su im u detinjstvu pričane bajke i sve želje ispunjavane. Kao i onda, tako i sad, kad im se nešto ne svidi, ljute se. Oni su i sad deca, stoga, nemojte se ljutiti na decu. Kad bi mogli, po ceo dan bi se igrali, ali su im tela sada preslaba, prespora, predebela… […]
Podmukla bolest U čoveku budi vatru probuđenja Grleći istinu I klasje života On se raduje Što mu je bol data Da se njom preseli Neka se spreme neznalice Što u zoni bezrižnih Čistotu neba gledaju I oni Pošteđeni i ušuškani Što Sreću svojataju majkom Jesen otkupa čeka na vas +52-4
