This mind is tired of war Of misery and pain A spirit wasting away Like rivers to the sea A spirit wasting away In this agony Unable to breathe Calm rivals fear On this earth Beneath A spirit wasting away In this misery The weariness of days A life turned relict Nothing else remains A […]
Pokrij oči i pođi za mnom. Krenimo putem, kroz prtine i gore, kroz zimsku noć. Pođimo stazama gde te ne mogu dozvati. Tamo gde te glasovi njihovi više ne more, da se vratiš, tom snu od života. Pođi za mnom i ne misli o svetu više. Zaboravi sve. +48-5
Protutnjala mistična svetlost na kraju sela Blagojev Kamen. Nestvaran trenutak na početku putovanja. Kroz dubok sneg i maglu, ranom zorom, niko nije mogao da zna, da pretpostavi barem, pojavu te crvene mistične svetlosti. I celim putem hodočašća smo se pitali odakle je došla, šta predstavlja, i koja je poruka magličaste svetlosti u selu Blagojev Kamen…. […]
Noć je, poriv je jak, daljine, daljine imaju zov, krećeš bez osvrtanja, jer, šta ostavljaš iza sebe osim kilometara, koje si već prešao. Mesec je pun, a put obasjan, putnik si, ides ka odredištu, mistični horizont koji te doziva, hrabro ideš napred, putnik si koji putuje. +41-4
Čitav život sanjaš bolji svetu kome će život biti lepČitav život sanjaš isti sanu kome se rađa novi dan Probudi sePogledaj se +49-3
Ne dođeš li mi u leto, uopšte nećeš doći. Bolje da svoju žudnju pogrebem u zlu kob No da ikad poželim da leš napusti grob Pa opet danju da diše i krvari u noći. Ako pod zvezdama nećeš, ti me Zagrliti nikad nećeš, a noći srebrnastije od ove U mrak će da otplove Pre no […]
Ćuti dok ti govorim istinu, Ne prekidaj me! U ovom trenutku žive bića kojima nema broja, U ovom trenutku bezbroj tuđih glasova bruje. U ovom trenutku bezbroj tuđih misli sahranjuje te. A ti si živ čoveče! Tvoje oči još vide. Tvoje uši još čuju, Još uzdišeš, A ti si mrtav. Čoveče, ti si mrtav. Rodio […]
koju sam joj poklonio jer je dve godine nisam više koristio onda sam je podložio kraj peći sam joj rekao dve godine je već nisam ložio i sasvim sam zaboravio kako se ona loži a ona je rekla vidiš nije potrebno prvo umreti da bi se zaboravilo a ja sam rekao znaš najbolje je onda […]
Muzika sobi daje iluziju punoće U mraku umor funkcioniše kao izgovor za sve Bliskost samo povećava razdor Ćutanje mili niz usne Razmak između tela zjapi Razularen procep Ležeća utvara Maštam o trenutku oslobođenom smisla +270
U pravilnim pukotinama noći Prvo bi nam ruke prohodale Hoću da opečemo Oproštene usne Oboljelim mrakom I ćutimo Ja nikada nijesam ni bila riječ +28-1
Stajemo. Kraj gospinih nogu fenjer trne. Stigli smo. Putnik želi san. Kočijaš lupa I viče : – Hej, krčmaru! – Ćutnju noći crne Pune besnim lavezom psi iz svojih rupa. Domaćin, bos, silazi. Kapija polako Jedno krilo otvara, krčmar jedno oko. Dah vetra gasi sveću. Sluškinja, pred mrakom Oči je izbečila u tu noć, duboko. […]
