Bože, zgrešismo, zalutasmo, postradasmo. Želesmo slobodu, postadosmo robovi. Tražili smo visine, survani bismo na dno. Oči naše iskaše svetlost, obori nas tama. Imasmo silu veliku, darove mnoge, umove britke, prelepa lica, glasove zvonke, kose negovane duge. Imasmo reči smele, počesto drske, manire fine. Ali ponajviše nosismo rane‚ tuge i boli, kojih ni sami nebismo svesni. […]
Marko Stamenković Ponekad mi se slučajno sasvim U topla jutra, il’ sumrak zvezdan Učini kao da plovim nebom U rasplinutih vidika bezdan. Učini mi se da vidim večnost Kada svežina ispuni zrak, Kad noćnik vetar s’ daljine pirne I proćarlija kroz prvi mrak. Negde u meni žive trenuci Puni vedrine, spokojni, čisti, A kada dani […]
ne želim više znati dokle su došli socijalisti u venecueli moj djed se davno vratio iz revolucije s metkom u potiljku namjestio ispod sebe dva tri mezara i rata da ga ne žuljaju, i legao da spava ne želim više znati što su rekli oni koji o tome pišu ćutim s onima koji ćute … […]
Iz očekivanja se Jave mirisi i Nesanice sa ciljevima. Ne čekamo razjašnjenja od Gledanja u požnjeven sneg. Posle kiše, kada traje dobijeno, Nosimo oblake ispod krošnji, Bez straha. Ipak nađosmo utočište. Sva su mesta tužna, Iako je u njima Svedržitelj. Živimo i dok pobožni Lepo govore o promašenosti, A kasnije se obraćamo Raznobojnom Hristu. +37-4
He is more than a hero he is a god in my eyes– the man who is allowed to sit beside you — he who listens intimately to the sweet murmur of your voice, the enticing laughter that makes my own heart beat fast. If I meet you suddenly, I can’t speak — my tongue […]
Ne mogu da spavam Češem se Sve me svrbi Već je pola noći Željno očekujem pola pet Da mogu burek da pojedem Danima već ovo radim Vozim bicikl Sanjam U polu snu Danima već ovo radim Gledaju me A ja u njih buljim Danima već ovo radim A prestaću jednog lepog januara +43-1
U gradu svetla kurvi puno Ti ih gledaš sa željom U gradu svetla vlada prostitucija Droga i njene žrtve Vreme je idealno Za šetnju Sa njom Strah si pobedio strahom od njih Sad je ona samo tvoja I želja i strast Do zore je samo tvoja I da Svi to vidimo različito A razumemo isto […]
Napraviti mozaik od pokupljenih slutnji zaludan je posao Sastavljam obrise maglovite kolekcije komplikujem proces (strahovi se šunjaju stvaraju čudovišta) (razvijam tuđe filmove u glavi) Puštam da protutnji kroz organizam dovede do privremene paralize i ostavi splačine na papiru Bez većih posledica i ozbiljnijih usuda Raste rezistencija +40-4
Naiđoše uspomene teško breme u nevreme isplivaše zla činjena teška mora ko pokora pa molitva sama dođe ko saznanje za kajanje +42-4
Iz venčanice odlaziš u večnost, devojčice. Mladoženja ti stena neprobojna, sanjalice. Sudbinu ti drugi iskrojili, lutalice. Sačiniću od tebe sebe, drugarice. +31-2
Malo je još vremena ostalo za premer. Deda je stariji za još jedan dan. On i dalje brine o tome, Kako bunar da očisti od nečistoća, Brine ga dubina , Voda… Njega ne brineš ti ili tvoje iluzije, Tvoje budalaštine. Brine ga raka. Opseg svog njegovog znanja sada… – Kako premeriti dubinu… ? Kako bunar […]
Kiša baulja krovovima grada Limeni odjeci Bezdušni jecaji Točkovi vremenom nauče da plivaju Reka je tupa limena ploča (spremna za odraz) Imam: Mokre cipele Hladne ruke Cinične misli Bol u donjem stomaku Imam vlažan pogled Voda je već u meni Ja sam već u kiši Ja već (odavno) nisam tu +29-1
Otvaram ponovo vrata percepcije, ne gledam svet istim očima, on menja se. Osećam celim svojim bićem da granice padaju…vasiona kreće se. Ja nisam sada sam sebi cilj, postadoh deo jednog većeg plana. Saznanje apsoluta primam na dar, realnost čoveka što prestade da sanja. To stanje sreće što osetih sada, trajaće tek tren u večnosti ovoj, […]
