Ko me je doveo na ovo mesto ? Ja to nisam tražio ! Miriše nekakva ustajala voda koja isparava ! Zašto je ovaj prostor sumoran ? Vlaga je svugde, u svakom ćošku …. Neću da plivam u ovom bazenu ! Ovde žive krokodili. To su ljudi nekada bili ! Zašto si i ti tu Oče […]
Ako je u tebi jesen reci mi to da ne brinem više zbog čega si tužna Ako je u tebi jesen i ako me ne voliš reci mi to i ne daj sebi ni meni da padamo sve dublje Imaš dara za mnogo toga ali tebi je oduzeto da gledaš i brineš o […]
Bijeli ljudi u bijelim bundama u bijelim saonama s bijelim konjima. Osam osniježenih bregova tišine. Nebo je postalo bijela ploča. Golemi valovi sniježnog pejsaža gone ga u teturanje. Zamoren, pred vrtoglavicom, da oslobodi oči prolio je snijegom crveno vino. +32-1
Ako ne znaš gde si Ko si I odakle si Pitaj boga Ako ti je sudbina nesretna Pitaj boga Da ti ublaži muku Ako za dobro radiš Moli boga Da zdrav ostaneš Ako ti istina nije ime Pitaj boga Da ti laž ukine Ako u samoći živiš Boga pitaj Za dopuštenje […]
ZAŠTO SEBE ZATVARATE SUROVIM ŽIVOTOM NAMA SLOBODA NIJE DATA DA SE OGRANIČAVAMO I DA U ZABLUDI SVOJIH UBEDJENJA ŽIVIMO ŽAO MI VAS JE KADA VAS POGLEDAM KOLIKO TALENATA IMA NAMERNO POTISNUTIH ZARAD NEČIJEG AUTORITETA VIDIM I OSEĆAM KOLIKO VAS JE STRAH DA SE ODMETNETE OD SILA I OKOVA UBEĐENJA AKO O ISTINAMA […]
One eye goes laughing, One eye goes crying Through the trials and trying of one life One hand is tied, One step gets behind In one breath we’re dying I’ve been waiting for the sun to come up Waiting for the showers to stop Waiting for the penny to drop One time And […]
Gospodu bogu je milo kada pred njim staneš sagrešan i tužan On to od tebe i traži da odeš pokajen i da ostaneš u tom osećanju čvrsto sa namerom Bio si lopov bio si nemaran prema duši prema sebi celome pa te je pogledala Svetica da ti kaže koliko grešiš od straha da […]
U malom gradu postojimo i mi Mi koji smo zaboravljeni od nekoga Ko nam mnogo znači Toliko znači Da postaje nepodnošljivo I mučno Čak i početi da se sećaš Nekada smo bili tu Na okupu Smejali se Radovali jedno drugome A danas U ovom zatvoru Odvojeni I prepušteni samoći U kućama koje ni nisu naše […]
Ne ruši sve mostove, možda ćeš se vratiti. Nisi ptica ni leptir obalom što leti, Kad nema mostova uzalud je čeznuti, Uzalud je shvatiti, uzalud je hteti. Ne ruši sve mostove, možda ćeš se vratiti. Ostavi bar jedan most između srca i mene. U samoći je lakše neshvaćeno shvatiti, Mogle bi te nazad nagnati uspomene… […]
Nikada ne kažeš reč koju bi trebalo. Da te ne bih ocenio, izmičeš mi na hiljadu strana. Da te ne bih pomešao s mnogima, stojiš odvojeno. Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje… nikada ne ideš putem kojim bi trebalo. Tvoj prohtev veći je od prohteva drugih, zato ćutiš. Pritvornom ravnodušnošću ne haješ za moje darove. Poznajem, poznajem […]
BESNA JE TA ŽIVOTINJA ŠTO IZ TEBE IZBIJA RIČE I VRIŠTI POVODOM NJENIM GLEDAM JE DRUGAČIJIM OČIMA I POKUŠAVAM DA TE OSLOBODIM BESTIJALNOG JOJ DUHA IMA GLAS KOJIM POZIVA DRUGE U BESU NEMOĆNA ZNAJUĆI ZA VRATA NJIHOVA I ZABRANU DOLAZE IZ SNOVA U SEĆANJE DA TE UPOZORE NA GREH PRVI I DA NEKADA OD MESA […]
1. MI SMO JAČI OD NJIH OD BESNIH I ZLIH NIŠTA NAM ONI NE MOGU I NIJE OVO OD LAŽI SAZDANO VEĆ OD MUKE DA GROB NAŠ NE ZAJEČI 2. POZNAJEŠ LI OVAJ PRIZOR SMRTI I ZNAŠ LI […]
PESNIKOVA SMRT Pogibe pesnik! – rob poštenja – Pade od laži što svet toči. S metkom sred grudi i pun ogorčenja, Zanavek gordo sklopi oči! … Ne podnese mu čista duša Uvrede koje spletka krije, Ne htede gadni svet da sluša … Sam je ko i pre … i ubijen! Ubijen je! … Sad čemu […]
Nemani riču, ječe krici Iz štala čije oči žarke Kroz ponor blistaju u tmici, A jezivi utopljenici U mrkloj noći grizu barke. +25-2
OSEĆAM DA JE BEZNAČAJNA BRIGA ZA SVETOM DA JE RADOST SAMO U SMRTI DOVOLJNA VIDIM DA MI JESMO I BIĆEMO BOŽIJI JER U TRENU TOM RAZUM JE U SRCU I PLAČE DUBOKO DO IZLAZA IZ SVETA U PREDUKUS VEKA…. TO JE SVE JER ČOVEK OVDE JE NIŠTA +24-2
Jednoga dana kada osetiš Da menjaš se Poželećeš da kod mene dođeš I kažeš mi Sve ono Što propustima nazivao si Radosti će biti u tebi I naprasno ozdravićeš Tražićeš da ti pokazujem lepote Predele i divote Poželećeš da lepršaš U tom stajanju Opran Ali do tad Sačekaćemo Jer tvoje srce prazno je +250
Misliš li Ti Da si izdao pleme? I da je čovek prvo čovek? Drugačiji nikada nisi ni bio… Jer ,svojoj duši daješ previše slobode Da te nosi ponosno. Vreme je da odabereš svoju veru. Zbog toga se pazi! Znaju oni koliko si slab. Ali , ne tuguj… Nisu ni blizu pobede. A pobedićeš Ti. Tu […]
Zašto vas nema ? Molio sam vas Da mi utehu date, Pomoć pružite, Nadu hrabrite. Ništa od vas nisam ni tražio, Ni dobit ni korist, Samo malo ljubavi i pažnje. Vi ste sve to napustili i zaboravili. Zašto vas nema ? Kada sam vas molio kao Boga Dobrotom , u miru da živimo. Nevinost da […]
Nekako je napeto na početku puta Nisam sasvim svoj Lagani strah Stigli smo Ali zaboravio sam Da tu sam sa ciljem I ne osećam toplinu Već samo beskorisnu prazninu I takav oset držaće me Do kraja puta +250
U šumsku noć primaš jadne Obećanjima I lažnim zlatom U trnje obasuta Tvoj poredak je morskom blatu jadan Plimom poliven Tvoja leta kukavna U sumornu jesen pretvoriće Vatreni mač pravde Smisao ti tamo i leži +22-1
Iz ljubavi rođen Da savršen bude Kao svako dete bogu milo Sačekaće spas I vaskrsenje mrtvih Kroz suze milosne U tom vrtlogu života +240
Vi imate potrebu da sečete, Stružete, Derete, Čupate. A i mi kao deca, voleli smo da gledamo Svinje kako kolju se same. Mačke su lizale krv, Čvarci se kuvali, Šnicle sekle, Šunke sušile. Sve te radosti siromašnih. +230
Koliko je reka popijeno, A tek pakla pojedeno. Moraće neko da dođe I da naplati. Skoro svi u zabludi, Žive i sanjaju, Da bez nas nema spasa. Zato životi naši predvidivi Postaju muk… Niko nikome bitan i vredan. No,nije to obzir… Jer, sve to mogu i bez nas. Ali,ne ostavljaju nas na miru. Samilost vole […]
Zašto imate neodoljivu potrebu da dokazujete vašu pamet ? U tim godinama ? Ma hajde , gordost je to. Bolje je da okupaš se u kadi, odmoriš malo, pomiriš se sa sobom i kreneš u brdo iznad. +280
Znaš li ti nespremni Šta te čeka Ako sam ostaneš Nevera Glad I zaborav Prijatelja nećeš imati- Majku nećeš prepoznati Kao turbulentni zanesenjak Ponesen, U ropcu Plakaćeš Ako se ne pomiriš sa sobom I ne sagledaš svu brigu sveta Krvca će ti se u vodu pretvoriti… Dunav će te odneti Daleko od nas Jer Nisi […]
Mračna je ova bolnica, prepuna suza. U njima je i moj otac kome je sada svejedno . …… Kroz rešetke bolničke sobe, vidi se delta reke koja vodi u pakao, širokim putem pravo – niko neznajući ni kako ni zašto . O,stari moj o čemu li si sanjao tada ? Kuda te je ta mračna […]
UTVRĐEN U VERI KAO SAN PRED JAVU U FAZI KOJA NE VIDI SUTRAŠNJI DAN ŽALI BOŽE NESVESTI KOJA NUŽDU TVORI TVORI PROPAST JEDNOG SNA GLEDATE ME TIM OČIMA UMIŠLJENIM I UPLAŠENIM ZA SEBE JER NISTE SIGURNI NISTE ODREĐENI U CILJU NE VIDITE NI PAD NI UZDIZANJE DUSE NEGO SLEPO SLEDITE. VAŠA JE […]
U vreme ono Kada nas strah obuzme Malo svetla u dušama ostaće Mnogi robovi postaće Duhom ubogi Onaj koji nema Dobiće I biće taj kamen pobede U večnosti u svetlu zrak u pesmi zvuk radosti suza bolesti lek razum i savest +230
SAVESNO I HRABRO UZMITE PAMET DRŽITE JE U SVOJIM RUKAMA KAO DA JE POSLEDNJI TREN VIDEĆETE U NEKIM TRENUCIMA SREĆE DA JE UZALUD TUŽAN BITI JER NIJE TO DEO VAŠEG SNA JADIKOVKE NEMOJTE SLUŠATI NEĆE VAM DOBRO DONETI SUSTIŽU NENADANO SLUŠAĆETE PESMU NOVIH NE BRINUĆI VIŠE ZA OVDAŠNJI BOL +220
Bićemo premereni I predstavljeni Za svaku misao Za svako delo Sve će se to videti Iznova U trenu U stidu i plaču Zarad spasa +220
Kupovao sam vreme I nešto U čemu sam bio najbolji Znao sam kako to sve radi I kuda vodi Voleo sam tako da zajedničarim sa srodnima Na mestima gde smo mislili Da možemo stvarnost da pridobijamo Na korist Samo za nas Sa pričama o budućnosti Skupim snovima I ženama Koje bi sa nama bile Do […]
DOĆI ĆE DAN KADA NEĆE BITI ŽALOSTI NITI SEĆANJA NA OSETE KOJE STRANE SU DUŠI SREĆNOJ ZAJEDNO BIĆEMO SAKUPLJENI MILOŠĆU NJEGOVOM DOBROTOM DOBIJENI ZA VEK KOJI SLEDI +230
MI SMO MALI LJUDI NEKOME NEGDE A MOŠ’ MISLITI DA KOLIKO MOZEMO BITI VELIKI MOŽES MISLITI IMA NAS TOLIKO DA MISLIMO DA MOŽEMO BITI DOVOLJNI JEDNI DRUGIMA I GODINAMA SE GLEDAMO I NE ZNAMO MEĐU SOBOM MOŽES MISLITI NE TRAŽIMO UPORNO UPOZNANJA VEĆ SAZNANJA DA JE NEKO MANJI MOŽES MISLITI ZATO […]
Na raznim mestima se srećemo Pozivamo i sabiramo Rado se viđamo Gledamo i smejemo Pomalo plačemo I sakrivamo među Mi krhki sanjarimo Tako da ako iko brine o nama Prepuštamo se Da nas snovi vode Lepotom se hvalimo I u ponos oblačimo Putujemo I ne mislimo o gladnima i žednima I dok nesvesni bivamo Lažnu […]
Ovo leto bez kiše Nije sreći sluga Ostaćemo sami Mi koji prirodi nismo skloni Ostaviće nas U pokušaju Da nas premere Da nas odvoje Od naših ljubavi I ne preostaje ništa drugo Osim čekanja Da budemo sklonjeni Po milosti i dobroti +230
