Veslo – Katarina Fiamengo

by admin

Čekajući super-mesec
oblaci plove ulicom
Tamjan se uvlači
u kosti
vrhove prstiju
Rastačemo se
poput odraza na vodi
Mostovi su tužni obrisi
Otvaram kišobran
bez potrebe
Jedem se
bez apetita
Rasplinjujemo se
Neonski oblaci
Pre neki dan sam prvi put
osetila strah
od smrti
Od toga ne može
intimnije
(sebi verujem manje nego
paralelnim univerzumima;
u nekima od njih
ova poruka nije obrisana)

Katarina Fiamengo

Katarina Fiamengo

Share

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *