Bilja je bila neverovatno,strasno lepa devojka
sigurno najelpsa u skoli.Svi decaci ludovali su za tom srednjoslkolkom.Svi u skoli,osim jednog.
Vladimir za nju nije davao ni pet para.Vladimir je bio
alkoholicar.Gledao je curane,svoje skolske drugove
kako joj podilaze,donose poklone I podsmevao im se.
Vladimir je bio veoma inteligentan decko,
dosta iznad proseka.U prste je znao Tolstoja,Solohova,
Dostojevskog,Sekspira,Igoa,vol
Vilijansa.Raspravljao je bez problema o zloupotrebi
Niceovog nadcoveka (supercoveka) od strane raznih
politickih rezima I kvazinaucnika,o Ciceronovoj
domisljatosti u senatskim polemikama sa Gaj Julije
Cezarom,a politicki se postavljao na neki osoben,
lican nacin.Imao je filtere za razliku od drugara koji
su se palili na svaku budalu koja bi viknula “Srbija do
Tokija!”Glupani.I poceci visestranacja u Srbiji.
Ali,nije imao pojma o strucnim predmetima masinskog
smera,koji je odabrao tek tako,da ide u skolu.
Svaki dan je pio izmedju dvadeset I trideset piva.
Jos od prve godine Srednje skole.Od tada,sve ove cetiri
godine nije vidjen trezan.
Iako pijan,Vladimir je bio pristojan momak I aktivno je
ucestvovao u skoro svim debatama I raspravama o
filozofiji I knjizevnosti.Imao je neobicnu boju glasa.
Ko bi ga samo jednom cuo,nikad ga nije zaboravljao.
Nije nikom dozvoljavao dam u pridje,da zakoraci u
krug,koji je on stvorio kao granicu za svoj svet.Svet
samoce I tuge.Bez samosazaljenja.Bio je soler.
Izraziti individualac.Profesori strucnih predmeta
su znali da bi mogao da bude odlican djak,samo ako
bi jednom procitao lekciju.Ali,kad god bi na njega dosao red da odgovara,na uobicajena tri pitanja koja su se izvlacila mirno bi odgovarao “Ne znam”.Iako je zbog toga prosto morao da ponavlja razred,ni jedan jedini professor nije hteo da mu zakljuci jedinicu.”Neka ga obori neko drugi,ja ne mogu”,I davali mu te dvojke,tek da predje u sledecu godinu.
-Iz istorije,srpskog,geografije,fi
– Kako da pravdam?
– Kako hocete.
– Zasto nisi dolazio u skolu?
– Sklapao sam kockice.Pounjavam mozaik.Tamo je smisao.
– Mozaik u tvojoj glavi uvek punoj piva jel’ da?
Na to pitanje razrednog staresine opet kratko:
– Da
– Sta cu sa tobom? –hvatala se za glavu profesorka srpskog jezika koja mu je bila I razredna.
– Radite sta mislite da treba-mirno bi odgovorio
– Imas li udzbenike,sveske,gde ti je to?
– Evo-pokazao joj je olovku kojom bi skrabao po nekom listu papira.
– Zasto ne ostavis alcohol?
– Necu!
– Zasto Vladimire,zasto?
– Volim da pijem.
Njegovi roditelji nikada nisu bili u skoli I niti jedan professor nije upoznao oca ili majku tog djaka.Bili su razvedeni mnogo dugo,uvek krivicu kad Vladimir napravi glupost prebacivali onom drugom.Sa njim nikada nisu razgovarali kao roditelji.Dali bi mu po neki dinar,koji je on trosio na pivo,tek da mu daju.Oni su sada imali nove porodice.On je I u jednoj I u drugoj bio “bastard”.Tu strahotu u skoli niko nije znao.Zato drugare nikad nije dovodio kuci,niti je on kod nekog navracao.Za svaki slucaj.Ziveo je sam.Stan je izgledao bas kao stanovi svih usamljenih alkoholicara na svetu.Samoca je postala neodvojivi deo njegovog duha.
Ucenice ekonomskog odeljenja,kad god bi ga videle imale su komentar.
-Vidi ovog Vladu,zarastao u kosu,pocepane farmerke.Cudo da su ciste.Najobicniji alkos-govorile su.Sve,osim jedne.Nju je Vladimir zainteresovao iz nekog drugog razloga,a ne zbog pocepanog “501”,ili vecito pijanog stanja.
Bilja je prolazila pored ucionice gde je njegovo odeljenje imalo cas.Cula je njegov glasa I zastala je.Raspravljao je o Kafkinom “Procesu” I zestoko nametao svoje stavove,vadeci sjajne argumente.
“- Zar je moguce d ace on do veceras da popije jos gajbu piva?”-pitala se poluglasno.
Kada se zavrsio sedmi cas krenuo je pravo kuci.Imao je u jednoj tegli jos neke pare.Za gajbicu I po,mozda dve.
-Ides dole?-Bilja je gledala u njega.Ipak se okrenuo da vidi kome se obratila.Nije bilo nikog.
-Vladimire,ides li dole,prema gradu?-sada je znao.
-Idem.
-Idem I ja.Sacekaj me samo da uzmem jednu knjigu.
Dok su zajedno polazili ka gradu,na uzas cele skole,pokazala mu je knjigu koju je pokupila Iz biblioteke.Igoovi “Jadnici”.
-Znam da volis Igoa-rekla mu je.
-Imao on I boljih dela od Valzaka I Kozete.
-Preporuci mi neku.
-Prati instikt I veruj mu.Ne mogu ja da delim savete I preporuke.Ja sam dripac.Pitaj moju razrednu.Ona se pravi da je nacitana.
Kako su se udaljavali,tako je grupica od nekoliko ekonomkinja I masinaca ispred skole postajala grupa,dok se nije okupila skoro cela skola.
“-Kako jedna odrpana pijandura?!”-pitali su se skolski frajeri.”Koliko cveca,koliko poklona”,a sada gledaju kako hoda pored “onog idiota”-kako su ga nazvali.
Kad god mu je u zivotu bilo tesko,kada se bukvalno radilo o zivotu I smrti,bio je prepusten samome sebi.”Ono sto ten e unisti,ojaca te”-setio se da je negde procitao.Kada su ga posle jedne nesrece operisali punih 14 sati,otac I majka bili su zaokupljeni svojom novom decom.Majka sina I cerku,otac dve cerkice.
Izvukao se.
Velikodusnost doktora bilo je nesto najuzvisenije sto je do tada video ili osetio.
Oni,doktori,platili su troskove operacije I letenja.
Bio je covek neobicnog senzibiliteta.Mogao je skoro da oseti ono sto oseca njegov sagovornik.Nije znao odakle mu ta sposobnost.Mogao je kod gotovo svih sagovornika da oseti ljubav,mrznju,prezir,strah.
Osecao je uglavnom zavist I prezir.Zato nije dozvoljavao ljudima da dopru do njega.
-Gde ces sada?- pitala ga je Bilja usput.
-Kuci.Evo ovde skrecem.Cao.
-Zar ne bi bilo dzentlmenski da me pozoves na kafu?-iznenadila ga je.
Slegnuo je ramenima:
-Kad udjes videces da tu nema mesta za nekog dzentlmena,a kamoli za devojku poput tebe.Srecan ce da bude neki od curana kad ga odaberes za momka.Ti imas sve.Prelepa si,natprosecno inteligentna,znas sta hoces.-govorio je.Nije rekla nista ali nije odustajala od odlaska na kafu.Dok su stajali na trotoaru jedna porodica im je prisla.Covek I zena,pod ruku,drzali su,svako sap o jedne strane po prelepu devojcicu.Pozdravili su se sa Vladimirom dosta hladno.Bilju nisu ni registrovali.
Muskarac je iz novcanika izvukao podeblji svezanj novcanica I gurnuo ga u Vladimirov dzep.
-Danas bila plata.Imas tu za ‘leba I za pivo.-Onda je pozurio da stigne porodicu.Devojcice su se stalno okretale I mahale Vladimiru koji I m je odmahivao uz tuzan osmeh.Muz I zena nisu se okretali.Kada je video da je Bilja potpuno zbunjena rekao joj je.
-Ono je moj otac.
Oci su joj se napunile suzama,ali je brzo izvukla maramicu I obrisala ih da Vladimir ne vidi.Znala je da bi je oterao smesta.Ne treba mu sazaljenje.
Bilo je oko dva sata po podne kada su usli u Vladimirov stan.Upalio je svetlo I odveo je u jedinu sobu koja je na nesto licila.Imao je 2 kauca,2 fotelje,u sredini stocic I komodicu u cosku.Ostali deo stana prepun praznih flasa,starih novena,kojekakvih gluposti,idiotarije I svastarije.I jedan slomljen kisobran.
-Zasto ne dignes roletne?-pitala je dok je on u kujni zakuvavao kafu-Napolju je fino sunce.
-Dignute su-uzdahnuo je donoseci kafu.Pogledala je u prozor I bukvalno ostala bez daha.Od duvanskog katrana I dima stakla su toliko pocrnela da dnevna svetlost nije imala sanse!Pustio je svoju omiljenu pesmu.
Iz starog zvucnika prastarog kasetofona zacuo se hit “You will always im my mind” od Kinga. E . Prislija.Otvorio je pivo I zapalio cigaretu.
-Vidis? Mesto za dzentlmena.A kamoli za stvorenje poput tebe.
-Zasto toliko pijes?
-Volim da pijem.
Popila je kafu I otisla.
Sutra, u skoli,oni su bili glavna tema “-Bilja I Vladimir su posle skole zajedno otisli kod njega na kafu.
-Katastrofa!-zakljuci jedan od skolskih dasa.-Da ga prebijem?Slomicu mu kosku po kosku-prsio se.
-Bolje ga ne cackaj-uskoci jedan iz rezervne postave.
-Ta baraba ume da se bije.Gledao sam ga kako se siba u kafani kod mog strica.Alkos ume da se bije-upozori gai jedan od drugova.
Komentari devojaka njenog odeljenja k’o repriza:
-Ona je poludela!Ne,ne,ja nemam drugi odgovor.
Stvarno.Sa njim da seta?! Poludela je!
Bilja je otisla na svoj cas,a Vladimir je po obicaju kasnio I stigao pred kraj prvog casa.Kada su se posle prvog casa videli pozurila je prema njemu.
-Izvini,zaboravila sam knjigu kod tebe.U biblioteci su svi primerci pozajmljeni a treba mi za danas.
Izvukao je kljuc iz dzepa.
-Verovatno znas gde si je stavila-dok je ona kretala ka gradu,on je trknuo do obliznjeg restorana da cimne 2 komada pre drugog casa.To je radio redovno,svaki dan.Jedino za veliki odmor popio bi po tri.Gazda ga je nekako zavoleo,pa je mogao da pije I na versiju.
Zavrsio se I sedmi cas.Stao je ispred skole I pokusavao pogledom da uhvati Bilju.Kljuc mu je bio potreban.
-Gledaj,gledaj-dobacivale su pakosno guske iz njenog odeljenja.-Izdrzala je jedan cas I to jedva,pa otisla kuci.Sigurno joj je muka od setnje ‘s tobom.Ako,tako joj I treba kad je glupa.Da se opameti.
Nacinio je dva koraka unazad,a onda se okrenuo I nasmejao se zlokobno.Smeh se odbijajuci od zidova unutrasnjosti skole zazvucao kao da dolazi iz samog srca pakla.Tesko je bilo ne najeziti se,a onda su pocele da vriste I potrcale prema gradu,da pobegnu sto dalje od njega.
Vladimir je bio lep decko,ostro isklesanih crta lica I duboko sivih ociju.Zgodan cak,uvek cist,ali pocepan I vecito pijan.Ponekad je I pustao bradu koju nikad nije fazonirao.Stavio je ruke u dzepove I ne preterano zabrinut krenuo prema kuci “-Ako je ne sretne do veceras,spavacu iza radnje”-ne bi mu bilo prvi put da spava iza dragstora ispred kojeg je svakodnevno treso bar po gajbu.”Kad bih bar znao gde stanuje”Ipak je skrenuo prema kuci.”-Mozda mi je ostavila vrata otkljucana.”-od njega nisu imali sta da ukradu.Bio je u pravu.Otvorio je otkljucana vrata I odmah zastao.
Zapahnuo ga je neki cudan miris.Nepoznat,ali ugodan.Usao je u sobu I zaprepastio se.
U jednoj fotelji sedela je Bilja.Preko puta,na stocicu,gde je ocito trebalo da sedne on jos se pusila kafa.Pored kafe pivo.Ali,nije to bilo ono sto ga je zaprepastilo.
Sijalica nije gorela.
Svetlost je u sobu ulazila kroz prozore.
“-Bilja je od jutros znaci skidala katran sa prozora.Ko zna koliko se namucila.”
-Zasto?-pitao je dok jos nije seo.
-Prvi korak do dzentlmena-smesila se.
-Nisi zbog toga dobila kljuc!Popij tu kafu I zdravo!
Nije smeo sebi da dozvoli de neko predje zacrtanu granicu.
Zbunjena,zaplakala je I istrcala iz stana.
-Ipak,hvala ti!-viknuo je posto je u cugu popio flasu sa stocica.Iz zvucnika se cuo Elvis Prisli.
Ona je vec bila odlazila I nije znao da li ga je cula.Nije mu ni bilo vazno.Frizider je bio pun piva.
Sutra u skoli ga je ignorisala sto je silno obradovalo skolske frajere I dase.I njene drugarice,naravno.
-Sta smo ti govorili?-likovali su-Jesi li shvatila bar sada da smo brinuli za tebe?Lele,sa kojom si ti bitangom setala-svi udvaraci su se za nekoliko sekundi stvorili I bukvalno je okruzili.
-Ostavite me na miru!!!-bio je to krik.Nekako se izvukla iz kruga koji su stvorili oko nje I otisla ispred kabineta u kojem je imala naredni cas ostavljajuci za sobom zbunjene curane.
Svi su se okrenuli prema,desetak metara udaljenom Vladimiru.Nasmesio im se,a onda im je I on okrenuo ledja I uputio se u restoran da cepne svoja dva redovna piva.
Nekako se zavrsio I sedmi cas.Posle skole krenuo je pravo kuci.
Stigla ga je I hodala pored njega cuteci I dignutog nosa.Curani iz skole opet nisu mogli da veruju svojim ocima.
“-Za nju vise nema spasa”-Utvrdio je dijagnozu Konzilijum ljubomoraca.Sigurno im je doslo da iskoce iz koze.Ona opet hoda pored njega?!
Kada su tako cuteci stigli do mesta gde se skrece ka njegovom stanu posla je za njim.Kada je otvorio vrata da udje ona je I dalje cuteci usla za njim.Mirno je otvorio frizider,izvukao dva piva,jedno popio u gutljaju,a drugo ostavio da gustira.Tek se onda okrenuo prema njoj.
-Sta vise hoces?-pitao je-Ulazis ovde kao na pijacu-nervirao se-Koji je tvoj problem?Hajde da ga resimo I the end.
-Ti!
-Sta ja?
-Ti si najveci problem.Ja vidim tu tragicnu crtu koju nosis.Drugi je ne vide jer umes da je nosis. I nikome se ne zalis I nikome se ne pravdas.Mene ne mozes da prevaris.Hocu istinu!
-Kojim to pravom?-pitao je I ispraznio I drugu flasu koju je otvorio kad su usli.
-Molim te.Tvoje oci nose samo tugu.
-Sedi-rekao je gorko.
Jos dok je sedala u “svoju” fotelju nesto u njegovom glasu nateralo joj je suze na oci.
-Do pre pet godina…-poceo je sa dubokim uzdahom I ona je prvi put od kada ga zna videla nesto kao nagovestaj suze u njegovim ocima.-Do pre pet godina-progutao je knedlu-Do pre pet godina postojao je covek koji je izgledao kao ja.Moj tri minuta mladji brat blizanac Filip.Ukrali smo u selu motor od 250 kubika I ja sam ga nagovorio da idemo da se vozimo.Vladimiru se,kad je spomenuo bratovljevo ime,niz obraz,posle mnogo godina skotrljala suza.Isli smo preko sto na sat.Ja sam vozio.Posle samo jednog minuta sam izgubio kontrolu nad masinom.Tresli smo u autobus koji je isao nama u susret.Zakucali smo se u njega brzinom od 150 km na sat.
-Sta?!-uzviknula je Bilja koja se vec kupala u suzama.
-Sta se tamo desilo?-mucala je kroz suze.
-Ja sam preziveo-prosaputao je.
Brzo mu je prisla I sela na ivicu njegove fotelje.
-Oh,Vladimire-plakala je I ljubila ga po licu I kosi.
Pokazao joj je fotografiju koju je uvek nosio sa sobom,ali vadio je I gledao samo kad je bio siguran da je sam Filip I On.
-Zasto to nikome nisi rekao?-pitala je I dalje placuci.
– To je moja stvar,a ne njihova.
-Zasto si rekao meni?
-Ti si jedina osoba koja je ispod alkohola videla coveka.Nasi sun as ostavili dok smo bili mala deca.Sta smo sve radili da bi smo preziveli,ali nikada nismo krali ili prosily.Zato sam ja alergican na “opasne” tipove koji se nikada u zivotu nisu ni za sta borili nego su im sve servirali gotovo.
-Volim te-rekla mu je kroz suze.
Prvi put od Filipove smrti oseti se vrednim.Mozda njegov zivot dobija smisao.Bilja ga je poljubila.I on nju.Od kada je ostao bez brata svako vece se nalivao alkoholom.Samo da zaboravi da je njegov brat mrtav zbog njega.Kada bi se probudio,on je I dalje bio mrtav,a Vladimir je postao alkoholicar.Tako je alkohol jednostavno postao smisao za sebe.Sada je znao da ga Filip gleda.Znao je da bi njegov brat voleo da Vladimir bude s’ Biljom.
Ujutru je dosla po njega da zajedno odu u skolu.Bilja ga je ubedila da je dovoljno dugo kaznjavao sebe.Krenuli su zajedno prema skoli.Bilja je bila lagano obucena sa mini suknjom.Na nogama starke.Kako su bili blize skoli svi su se okretali za njima.Bila je zgodna kao da su je andjeli vajali.
-Kako te samo gledaju-pojeli bi te-rekao je Bilji.
-Ne gledaju mene,nego tebe smekeru-smejala se.
Pogledao se.Nova plava majica padala je preko pasa novih crnih somotskih pantalona.Izglancane martinke.Odjednom je shvatio.Trezan.Privukao je Bilju sebi I dugo je ljubio.Nije alkohol bio smisao.Smisao je dala Bilja.Smisao je bila Ljubav.
In loving memory -KRAJ-
To my brother
BORKO
1974-1989 NESKO
