Sretenje – Nikola Vranjković

by admin

yaBrod ti tone ispred luke
jos iz vode vire ruke.
Meriš život svoj na sate
i to hoće da ti skrate.
Sati prolaze,
ko dim kroz vetar lete
pa se razbiju u dane.

Osmeh čudan, oči lude,
vazduh miriše na ljude.
Oni tužno troše dane,
vreme nikako da stane.
Dani prolaze,
ko list po vodi plove
dok ne potonu u sećanje.

Kraj je zimskog sna
i java počinje.
Nit se budiš, niti spavaš,
plašiš se.
Kraj je zimskog sna,
a java ne obećava.

Kao da ceo svet spava.

Ispod tebe gola stena
ali tvoje senke nema.
Sve je jasno kao dan
a dan je umoran i tmuran,
jer je isto ko i juče,
samo godina je promenila ime.

Probij zaključana vrata,
skini okove sa vrata,
shvati to ko ispit vere
i okreni propelere,
barem probaj,
stvarno nemaš sta da izgubiš
na ivici, dok kliziš.

Kraj je zimskog sna…

 

Share

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *