Vaše duše su zaprljane.
Belosvetske sile teraju vas da čađ udišete,
Da u smogu živite,
Lepo vam je tamo.
Prosili ste sudbinu da ugodite stomaku
Svakoga dana.
Imate hrabrosti da nas ubedite da smo mali?
Ko vas je tome učio?
To sve tražite, od Njega uvek i dobijate.
Zato vas je slepilom i obamro,
Da vam duše satire,
Jer ugađate…
Samo to i znate.
A mi, koji morima putujemo,
Sunce prosimo, da nam hrabrosti da,
Na dar…
Da istrajemo, bar još jedan dan.
