Odlazeća krv – Marko Vlašić

by admin

Hladno rano jutro je bilo Kada su nas pozvali Da još jednom Razmislimo dobro Nikada neću biti siguran U neznanog pevača I njegovu nepoznatu pesmu Nisam bio siguran ni u razum A ni čistu savest Toga jutra To je bio dan Potpunog pada Samo sam u jedno bio siguran… U otvoreno novo poglavlje Nekome Ko […]


Govor dobrog duha – Marko Vlašić

by admin

Legenda  nas oblikuje Ostavila  je snažnu plavu svetlost I prave reči Koje ti u snovima darujemo Nije nas strah od zaštićenog sna Niti od gubitka darova Strah nas je od zaborava I praznog slova Samo da bismo dopreli do tvog sećanja Mi prolazimo kroz rupe Kroz otvorene prozore Šuplje krevete Staklo Kristal Imenuj ti sam […]


Čovek koji nije prepoznao svoje lice – Marko Vlašić

by admin

Ako te pronađe dežurni doktor, Biće već kasno. Naprasno mlađi -(33)- Gledaš svoju starost -(77)- Lebdeći, malo iznad svoga lica. I pitaš se.- Zelene oči? Ko je ova persona? +240


Određena grupa nepomjanika i nepripremljeni snivač – Marko Vlašić

by admin

Njihove starešine vode računa Određuju noć I koga će od njih da pošalju Traže slobodan pedalj Slobodan prostor Direktno u polu san Pronađenog sa strahom ciljaju Munjevito U grčevima Ponekad i slobodno Kasnije Od Admirala traže svoju nagradu Za par svojih nemih trenutaka I nekoliko plavičastih (polaroid) slika Usađenih u sećanje +230


Vreme čekanja – Marko Vlašić

by admin

Moja ulica je tako puna staraca Njihove teme su preozbiljne I radost je neizvesna Krvavim rukama na dlanovima hodam Pored slepih Na šezdeset jardi od ambisa Pozdrav spavači Dajem vam sve dukate Vratite mi moju ulicu čekanja +24-1


Poruka zlatnog učenika – Marko Vlašić

by admin

U polju divnih mirisa Na putu ka novom naselju Gde me pravednici očekuju Ja čekam sa još nekima Oni me bodre da budem jači Da se suzama operem Od sanka tuge Kažu da putovanje je počelo I da mirisi dodeljeni Pomažu da vas u srcu sačuvam (in memoriam) +260


Nismo uspeli – Dragan Zarić

by admin

Nismo uspeli, a hteli smo… jednostavno, nije nam se dalo, zvezde nam nisu bile naklonjene, okolnosti, krivicu svalismo na druge. Da smo hteli, da li bi smo uspeli? Bez volje, nema ni načina, ohladili smo se, srca okamenila, pogledi više nisu govorili ništa, nismo uspeli, da li smo hteli??? +27-1


Pismo bratu – Novak Ristanović

by admin

Ne znamo se lično a kažu da smo rod život odvede ljude na razne strane svako se ukrca u svoj parobrod u stihije njima neznane i znane pesak vremena pokriva obrise lica iscrtanih u dinama životnih skrupula hodamo asfaltom neobelezenih ulica do kraja puta gde je ona usnula svako srce pod Suncem kuca za sebe […]


Posle magistralnog puta – Marko Vlašić

by admin

Sve je dobro Na ovim sporednim putevima Naše oči gledaju boje predvečerja Mirisi šećerana i golubarnika u ravnici Zatvori prozore automobila Prolazimo kroz smrdljiva sela Gde se ugalj loži Još malo I stižemo kući   +300


Ima nečeg čudnog – Peko Laličić

by admin

Ima nečeg čudnog u jutru u njegovom sjaju MORA da su moj san i DELOvi snoviđenja ima nečeg čudnog u mom snu NA VIDELO iznosi jutro i završava pesmom u kojoj uvek izgorim ima nečeg čudnog u meni u svemu vidim jutro ujutro sanjam svaki san pesmom završavam ima nečeg čudnog u mom snu i […]