Juče…
Padali su.
Ostajali na zemlji,
po kućama,
satima,
danima.
Usamljene duše,
ostavljenih tela.
Maloverni…
I danas, padaju.
Ostaju na zemlji,
neprobuđene nade,
neproživljeni životi,
ostavljenih tela.
U zaključanim dušama
i nepokajenim srcima,
večne su kiše.
Nemoć….
Borba prestaje.
Sutra…
U strahu od zaborava,
propasti i prokletstva,
prepušteni biće nemilosti,
i njihovom sabiranju.
Vera nestaće…
Ostaće samo,
Sud i osuda.
Karl Bryullov “The Last Day of Pompeii” (1833)
