Ne odlazi tiho u tu blagu noć
gori i bunca starost na kraju dana.
Žesti se,besni, dok svetlost se gasi.
Lako mudri shvate:tama je pravedna,
jer rečima munju nisu razgranali,ipak-
Ne odlaze tiho u tu noć.
Dobri poslednjim nariču drhtajem
Nad krhkim delima u zelenoj uvali:
Žeste,besne,dok svetlost se gasi.
Divljavi,sunce love,opevaju mu let.
Kad kasno saznaju da su ga ražalostili,
ne odlaze tiho u tu blagu noć.
Trezveni pred smrt,sumračnim pogledom
Vide : i slepčeve oči gore i raduju se,
Pa se žeste,besne,dok svetlost se gasi.
A ti,moj oče,u tužnim visinama gore:
Kuni me,blagoslovi,tim gorkim suzama!
Ne odlazi u tu blagu noć!
Žesti se,besni,dok svetlost se gasi.
