prelude
Kome se to okrećeš?
Kakvu to svetlost vidiš?
Kakvu to graju čuješ?
Jesam li ti rekao da si potreban ovde?
postlude I
I
Ja sam zapušten,
Meni je brada već seda.
Nemam nikoga da me sluša.
A Ti,
Ti me barem saslušaj do kraja.
II
Neću moći još dugo.
Vi me ne volite.
Nemam baku pored sebe,
Da me vrati u sećanje na žitna polja,
Moja polja sreće.
To je meni potrebno sada.
To meni razum vraća.
postlude II
Ne idi, čoveče!
Potreban si ovde…
