Sa ogromnih zidova manastira drevnih
često Istina sveta gledala naslikana;
to je grejalo srcaiskušenika revnih
i blažilo hladnoću njihovih strogih dana.
U ono doba kada Hristov je usev cvao,
mnogi kaluđer,danas neznan a onda slavan,
za radionicu svoju groblje je uzimao
i Smrt je veličao na način jednostavan.
-Duša je moja raka u kojoj dane tratim,
loš inok,od iskoni bludeći po njoj gredem;
a golih je zidova ta ćelija duboka.
Kada ću,monah lenji, znati da preobratim
uskomešane slike pretužne moje bede
u delo svojih ruku i sreću svoga oka?
