Kada odvojim prste od oblaka
i skinem mrtve sa svoje kože
Ostaću u sopstvenoj rečenici
U strahu naracije
U golim prefiksima
Tvojih očiju. ..
Ostaću u navici
Na površini simbola
Istrgnuta iz okvira pijanih slikara
nesposobna da čujem
koncept glasnika
U čijim nastavcima i živim. ..
Ostaću na slomljenom trotoaru vjetra
i neću oticati dok živim…
Kada odvojim prste od oblaka
i skinem mrtve sa svoje kože
Postaću ona koja liči
Ona koja maše
Ona koja dolazi
I ušiva
kožu svojih nagih slova
po platnima tuđe mjesečine.
