Istočni grad (čekaonica) – Marko Vlašić

by admin

Rovare ga,
buše ga,
otimaju od malog grada
i danas,
sve što se otimati može.

Lopovi su videli slast
i osećali miris zlata.
Služeći se lukavom rečju
i delima grešnika,
bestragom,
kao gamad,
u noć nestajali.

Pobegli su i mnogi,
kojima je očaj do grla došao.
Otišli su telom,
tražeći se negde daleko.
Suznim očima,
te duše malog grada,
daleko odavde.
Danas krvare,
u sećanjima.

Šume su ovde blizu,
što male ljude,
koji samo telesima životare,
čine velikim,
na tren.

Čuda su to,
tog malog istočnog grada,
koji ratove nije osećao,
samo saosećao.

Vreme je ovde stalo,
negde u osamdesetim godinama,
negde između detinjstva i sna.

Ne postoji više to ime.

Postoji samo paraliza duša,
od boga zaboravljenih
i ostavljenih,
da među zidovima,
u samoći,
čekaju svoju smrt,
u ovom malom gradu na istoku zemlje.

Share

2 Responses to “Istočni grad (čekaonica) – Marko Vlašić”

  1. dezareo says:

    Bravo, remek delo. Svaka cast.

  2. Cili says:

    Najezio sam se Marex, svaka ti cast stihovi su
    odlicni!!!

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *