Legenda nas oblikuje
Ostavila je snažnu plavu svetlost
I prave reči
Koje ti u snovima darujemo
Nije nas strah od zaštićenog sna
Niti od gubitka darova
Strah nas je od zaborava
I praznog slova
Samo da bismo dopreli do tvog sećanja
Mi prolazimo kroz rupe
Kroz otvorene prozore
Šuplje krevete
Staklo
Kristal
Imenuj ti sam
Neguj tu ćud što ti dobrotu čuva
Čuvaj je sebično
I ne daj nikome
Osim možda duhu
Koji te gleda
