Crno i belo nisu boje, sivo je boja,
vidim je kada šetam gradom, posivela lica ljudi,
sivi trotoar koji promiče dok gazim njim,
siva je i zora koja dolazi,
dok sive duše vraćam se iz rudarskog grada kući,
sivilu.
Crno i belo nisu boje, siva su nadanja,
ljudi koje poznajem nose svoje breme,
kažu teško nam je, nema sreće, gazi nas život.
Sive duše nemaju budućnost,
znaju da ih čeka najgori mogući svršetak,
crno nije boja, crno je ono što je naš kraj,
belo je bezlično, izmešano sa crnom…vodi ka…
sivilu.
