Pisanije

Porcupine Tree – Voyage 34 Phase 4

by admin

Well I never think that when I’m twenty-one, I’m twenty-one – I think of tomorrow or this minute… And hope there’s a tomorrow, ’cause I don’t like what’s going on in the world. I’m scared of that, more than drugs. I’m not afraid of them…
I’m just… I’m just scared you know?

In 15 years… the high school and college students… who are experimenting with LSD… will be running our institutions and guiding public policy.
Remember…, the college students who are using LSD and Marijuana today do not comprise a criminal class. They are not drug addicts seeking to escape…
They’re your best educated, your most creative, and your most courageous young people…
And like it or not, they’re going to build you a new civilization.

They’re maybe severely depressed, with suicidal tendencies, or maybe very serious suicide attempts, they’re maybe confused, wandering about, not knowing where they are… they’re maybe hallucinating, that is hearing voices or seeing things, or they’re maybe extremely anxious to the point of panic…

LSD helps me to remember or it helps me to forget (laughing), no, I don’t know…

In the last year, we’re told that perhaps a million Americans, most of them young people, have made the LSD experience part of their lives. Is this a social menace and a cause for alarm?
I don’t think so. I see nothing less than the speedy evolution of a new, indigenous religion.

Well I never think that when I’m twenty-one, I’m twenty-one – I think of tomorrow or this minute… And hope there’s a tomorrow, ’cause I don’t like what’s going on in the world. I’m scared of that, more than drugs. I’m not afraid of them…

 

Porcupine Tree - Voyage 34 The Complete Trip


Reč/dve o putovanju kroz večnost

by admin

 Mi, uglavnom nezadovoljni sobom, žalimo nad svojom sudbinom.Nerešive dileme(iluzije) odlažemo nadajući se da ćemo to sve prevazići olako.Nije lako.Teško je rešiti vekovni problem kuda ćemo se uputiti dalje.Srećni ili nesrećni,odlazeći dalje,mi savest plašimo padom i nestajanjem zauvek.Iskreno, moja savest mi ne dopušta da na takav način shvatam i prihvatam stvarnost i smrt. To je lični poraz pred sobom.

 Prilika da se preduzme nešto i odagnaju strahovi od neizvesne večnosti je na svakom koraku,svugde ,čeka na nas.Tog sam stava da se prave, istinske prilike dogode jedanput ili dvaput u majušnim našim životima.Taj uzani put nadanja
 treperi ,traži slobodu koja je oslobođena od  praznina unutar nas samih.Zato ponekad i nemam savet kako zakoraknuti prvi korak u beskonačnost. Stoga, u dilemi ostajemo za još neko vreme, sve dok nam se ne prikaže istinska svest  čistog razuma o nama.

my destiny -victor hugo

victor hugo


BOG JE I U DRVEĆU

by admin

DA-DA , BOG NE POSTOJI.

  TO SU PRVE REČI NOVO-ROĐENOG ATEISTE.RAZVOJNI PUT TAKVOG ČOVEKA NIJE LAK.SEBE JE PROGLASIO I DEKLARISAO KAO TAKVOG ,RECIMO, JOŠ U SREDNJOJ ŠKOLI. IZUČAVAJUĆI RAZNE ZAPADNJAČKE DOKTRINE  (RUSSEL,NIČE…ETC.) ON SEBE UTVRĐUJE U STAVU,MIŠLJENJU I POZIVU.POČINJE DA PUTUJE SVETOM. UPOZNAJE RAZNE UČENJAKE  KROZ EMPIRIJU I KATEDRU. I TAKO,PROLAZEĆI I UČEĆI KROZ RAZNE UNIVERZITETE I ŠKOLE ,ON PROVALJUJE DROGU.

I OBRATITE PAŽNJU NA SLEDEĆE REČENICE !

  ‘ŠTA KOJ’ MOJ ? ZAPITA SE ON.PA NISAM  ZAMIŠLJAO DA ŽIVOT MOŽE OVAKO BITI PRELEP I BESKRAJAN ?!  I TAKO JE JEDAN BEZAZLENI ATEISTA POČEO DA VERUJE DA JE BOG I U DRVEĆU.


DIPTIH SVETIH

by admin

JASNO JE TO KOLIKO JE VERUJUĆIM LJUDIMA SVETOST POTREBNA.KAO UTEHA ,ZA POMOĆ OD BOGA ,OD SVETITELJA PREPODOBNIH,DA SE  PROBLEMI U STVARNOSTI  ODAGNAJU, KOLIKO JE TO MOGUĆE.
MOLITVA I UZDRŽANJE.TO JE RAZUMLJIVO ZA JEDNOG HRIŠĆANINA.

  IMA TIH LJUDI, KOJI SILOM RADE SVE U SVOM ŽIVOTU.PA ČAK SE I USUĐUJU DA SEBE UDOSTOJE I TIME ŠTO SE MEŠAJU U ŽIVOT SVETACA.RAZUME SE, DA JE HRIŠĆANSKI ŽIVOT TEŽAK I DA NIJE MILOSRĐE NEŠTO ŠTO SE KUPUJE U PRODAVNICI.ALI, NEMOJTE PREDLAGATI  LJUDE ZA SVECE KOJIMA MESTO TU NIJE! NEKI SU OD NJIH MNOGO UČINILI ZA CIVILIZACIJU.
ALI, NI ONI SAMI SEBE NE BI SVRSTALI MEĐU DOSTOJNE….. NE HULITE HRIŠĆANI….NAOPAKA JE TO VERA,KAO ŠTO I SLIKA GOVORI.

 

 


DEPONIJA GORI

by admin

KOJA MISAO JE DOVOLJNA DA VRATI PROPUŠTENO ?

KOJA REČ JE DOBRA ZAMENA ZA PROSPERITET ?

KAKVA JE TO LAŽ  PRIMENJIVA DA NARODU OBJASNI DA SVE JE U REDU ?

IMA LI NEKO  PLAN ZA ČISTO , ZA LEPO, ZA BUDUĆE ?

KAKO DA NJIHOV NEMAR PRETVORIMO U RAD I BRIGU ?

IMAMO LI REŠENJE DA OVU MALENU ZEMLJU U PRELEPU BAŠTU PRETVORIMO ?

TEŽIMO LI ZDRAVLJU ILI  PODRUMU  PRLJAVSTINE ?

PRIŽELJKUJEMO LI DA SE UVEK SLAŽEMO ILI DA MRŽNJOM ĆUTIMO ?

HOĆEMO LI U LEPŠU STVARNOST ILI NE ?

 KUDA DA KRENEM A DA NE VIDIM BEDU ?

KOME SU OČI ZATVORENE ?

KUDA SU GODINE MRAKA NESTALE ?

KOME VI MALENI BEŽITE ? KO VAM OBEĆANJA DAJE DA SAVEST MUTI ?

KAKO DA JASNIJI BUDEM VAMA STO ‘LEBA PREKO POGACE’ TRAZITE ?


NEĆEMO O SVEMU TOME

by admin

GOVORIM SEBI NE OSUĐUJ

NIJE TO TVOJ POSAO

 

RAZNIM ČUDIMA SLUŽIM SE

SAMO DA  BIH OSTAO ČOVEK

NADAM DA JE TO DOBRO

DA NE ŠTETIM TEBI

NADAM SE

 

PREPUSTIO SAM SE VREMENU DA ME LEČI

DA MI GOVORI STA DA RADIM I KAKO DA RASUĐUJEM

TO JE ISTINA

NIJE PUKA BESMISLICA

PREPUSTITI SE JE ODVAZAN ČIN

ČIN SA PONOSOM I NAZOVI CILJEM

 MENI JE TAJ CILJ MAGLOVIT I UZAN

JER  SUŠTINU NJEGOVU NE VIDIM

NE VIDIM

A MOŽDA I NE ŽELIM DA VIDIM

 

NEĆEMO O SUDU I OSUDI DA GOVORIMO

NE

BEŽIMO STO DALJE OD TIH ZIDOVA I OGRANIČENJA

TO SU TUĐE BORBE BESMISLENE

OFARBANE  SLEPILOM

 

NEĆEMO O SVEMU TOME

NITI DA ŽIVIMO TA ISKUSENJA

 

AKO JE SLOBODA UČENJE O ŽIVOTU

ONDA NEĆEMO O OGRANIČENJIMA

VEĆ PREPUSTIMO SE SRCU NA PUTU ZA SLAVOM

I ISKRENOM LJUBAVLJU

DA

O TOME VEĆ MOZEMO PRICATI


Blade Runner

by admin

I’ve seen things you people wouldn’t believe.

Attack ships on fire off the shoulder of Orion.

I watched c-beams glitter in the dark near the Tannhäuser Gate.

All those moments will be lost in time, like tears in rain.

Time to die.


1998. godine

by admin
POREČKI MOST
porečki most

Borio sam se tih dana da ne propadnem.Spremao sam se za prijemni ispit iz filozofije ,zamisli ja, koji sam imao sve dvojke u gimnaziji. U više navrata sam pokušavao da “ostavim” travu.To su bili samo pokušaji. Pravo ostavljanje je usledilo tek 2007. god.Medjutim,ja i jesam bio depresivan tih godina od 1996. februara meseca do negde 2000. god.Mislili su da sam skrenuo.Nisam se predavao slučaju,učio sam da budem pribran u drustvu. To je i kočilo moju kreativnost i hobije…..  nastaviće se. Read the rest of this entry »


8 GODINA

by admin

Nije mi se danima izlazilo.

Sedeo sam tako besposlen i ne naviknut na život.

U mislima nisam ništa drugo preturao nego baš to kako cu da zasitim zeludac,

i tu gladnu zelju kako ću da posedujem hranu.

Ta primarna ljudska potreba me je vodila i kroz vreme halucinacije. 

Jer naravno, umišljao sam da sam neko i nešto.Da poznajem mnogo toga i da sam iskusan uzivotu.

Borio sam se sa nemanima koji su prodirali u moju podsvest nenadano i nepozvano.

Bivali su sve učestaliji.

Vodili su sopstveni život u mojoj glavi.

Govorili su mi kako je bog mizerija,ništica.kako raspeće ne postoji.Isus je laž.

A u stvarnom svetu, imao sam svađe većih razmera sa ocem i majkom.Bilo je nepodnošljivo da slušam njihova

komunistička vaspitanja.

Naravno,adolescentski pristup je plitak. 

Zato sam i dobijao njihove podsmehe. 

Takav je moj život bio negde između sedamnaeste i dvadeset-četvrte godine,ukratko.