Pisanije

Saveti mladom piscu – Danilo Kiš

by admin

Gaji sumnju u vladajuće ideologije i prinčeve.
Drži se podalje od prinčeva.
Čuvaj se da svoj govor ne zagadiš jezikom ideologija.
Veruj da si moćniji od generala, ali se ne meri s njima.
Ne veruj da si slabiji od generala, ali se ne meri s njima.
Ne veruj u utopijske projekte, osim u one koje sam stvaraš.
Budi jednako gord prema prinčevima i prema gomili.
Imaj čistu savest u odnosu na privilegije koje ti tvoj zanat pisca donosi.
Prokletstvo tvog izbora nemoj brkati sa klasnom opresijom.
Ne budi opsednut istorijskom hitnjom i ne veruj u metaforu o vozovima istorije.
Ne uskači, dakle, u “vozove istorije”, jer je to samo glupava metafora.
Imaj uvek na umu misao: “Ko pogodi cilj, sve promaši.”
Ne piši reportaže iz zemalja u kojima si boravio kao turista; ne piši uopšte reportaže, ti nisi novinar.
Ne veruj u statistike, u cifre, u javne izjave: stvarnost je ono što se ne vidi golim okom.
Ne posećuj fabrike, kolhoze, radilišta: napredak je ono što se ne vidi golim okom.
Ne bavi se ekonomijom, sociologijom, psihoanalizom.
Ne sledi istočnjačke filozofije, zen-budizam itd; ti imaš pametnija posla.
Budi svestan činjenice da je fantazija sestra laži, i stoga opasna.
Ne udružuj se ni sa kim: pisac je sam.
Ne veruj onima koji kažu da je ovo najgori od svih svetova.
Ne veruj prorocima, jer ti si prorok.
Ne budi prorok, jer tvoje je oružje sumnja.
Imaj mirnu savest: prinčevi te se ne tiču, jer ti si princ.
Imaj mirnu savest: rudari te se ne tiču, jer ti si rudar.
Znaj da ono što nisi rekao u novinama nije propalo zauvek: to je treset.
Ne piši po narudžbini dana.
Ne kladi se na trenutak, jer ćeš se kajati.
Ne kladi se ni na večnost, jer ćeš se kajati.
Budi nezadovoljan svojom sudbinom, jer samo su budale zadovoljne.
Ne budi nezadovoljan svojom sudbinom, jer ti si izabranik.
Ne traži moralno opravdanje za one koji su izdali.
Čuvaj se “užasavajuće doslednosti”.
Čuvaj se lažnih analogija.
Poveruj onima koji skupo plaćaju svoju nedoslednost.
Ne veruj onima koji svoju nedoslednost skupo naplaćuju.
Ne zastupaj relativizam svih vrednosti: hijerarhija vrednosti postoji.
Nagrade koje ti dodeljuju prinčevi primaj s ravnodušnošću, ali ništa ne čini da ih zaslužiš.
Veruj da je jezik na kojem pišeš najbolji od svih jezika, jer ti drugog nemaš.
Veruj da je jezik na kojem pišeš najgori od svih, mada ga ne bi zamenio ni za jedan drugi.
“Tako, budući mlak, i nijesi ni studen ni vruć, izbljuvaću te iz usta svojih”. (Otkrivenje Jov., 3,16)
Ne budi servilan, jer će te prinčevi uzeti za vratara.
Ne budi naduven, jer ćeš ličiti na vratare prinčeva.
Nemoj dozvoliti da te uvere da je tvoje pisanje društveno nekorisno.
Nemoj misliti da je tvoje pisanje “društveno koristan posao”.
Nemoj misliti da si i ti sam koristan član društva.
Nemoj dozvoliti da te uvere da si stoga društveni parazit.
Veruj da tvoj sonet vredi više od govora političara i prinčeva.
Znaj da tvoj sonet ne znači ništa spram retorike političara i prinčeva.
Imaj o svemu svoje mišljenje.
Nemoj o svemu reći svoje mišljenje.
Tebe reči najmanje koštaju.
Tvoje su reči najdragocenije.
Ne nastupaj u ime svoje nacije, jer ko si ti da bi bio ičiji predstavnik do svoj!
Ne budi u opoziciji, jer ti nisi naspram, ti si dole.
Ne budi uz vlast i prinčeve, jer ti si iznad njih.
Bori se protiv društvenih nepravdi, ne praveći od toga program.
Nemoj da te borba protiv društvenih nepravdi skrene sa tvoga puta.
Upoznaj misao drugih, zatim je odbaci.
Ne stvaraj politički program, ne stvaraj nikakav program: ti stvaraš iz magme i haosa sveta.
Čuvaj se onih koji ti nude konačna rešenja.
Ne budi pisac manjina.
Čim te neka zajednica počne svojatati, preispitaj se.
Ne piši za “prosečnog čitaoca”: svi su čitaoci prosečni.
Ne piši za elitu, elita ne postoji; elita si ti.
Ne misli o smrti, i ne zaboravljaj da si smrtan.
Ne veruj u besmrtnost pisca, to su profesorske gluposti.
Ne budi tragično ozbiljan, jer to je komično.
Ne budi komedijant, jer su boljari navikli da ih zabavljaju.
Ne budi dvorska luda.
Ne misli da su pisci “savest čovečanstva”: video si već toliko gadova.
Ne daj da te uvere da si niko i ništa: video si već da se boljari boje pesnika.
Ne idi ni za jednu ideju u smrt, i ne nagovaraj nikog da gine.
Ne budi kukavica, i preziri kukavice.
Ne zaboravi da herojstvo zahteva veliku cenu.
Ne piši za praznike i jubileje.
Ne piši pohvalnice, jer ćeš se kajati.
Ne piši posmrtno slovo narodnim velikanima, jer ćeš se kajati.
Ako ne možeš reći istinu – ćuti.
Čuvaj se poluistina.
Kad je opšte slavlje, nema razloga da i ti uzimaš učešća.
Ne čini usluge prinčevima i boljarima.
Ne traži usluge od prinčeva i boljara.
Ne budi tolerantan iz učtivosti.
Ne isteruj pravdu na konac: “s budalom se ne prepiri”.
Nemoj dozvoliti da te uvere da smo svi jednako u pravu, i da se o ukusima ne vredi
raspravljati.
“Kad oba sagovornika imaju krivo, to još ne znači da su obojica u pravu.” (Poper)
“Dozvoliti da drugi ima pravo ne štiti nas od jedne druge opasnosti: da poverujemo da možda svi imaju pravo.” (Idem)
Nemoj raspravljati sa ignorantima o stvarima koje prvi put od tebe čuju.
Nemoj da imaš misiju.
Čuvaj se onih koji imaju misiju.
Ne veruj u “naučno mišljenje”.
Ne veruj u intuiciju.
Čuvaj se cinizma, pa i sopstvenog.
Izbegavaj ideološka opšta mesta i citate.
Imaj hrabrosti da Aragonovu pesmu u slavu Gepeua nazoveš beščašćem.
Ne traži za to olakšavajuće okolnosti.
Ne dozvoli da te uvere da su u polemici Sartr-Kami obojica bili u pravu.
Ne veruj u automatsko pisanje i “svesnu nejasnost” – ti težiš za jasnošću.
Odbacuj književne škole koje ti nameću.
Na pomen “socijalističkog realizma” napuštaš svaki dalji razgovor.
Na temu “angažovana književnost” ćutiš kao riba: stvar prepuštaš profesorima.
Onoga ko upoređuje koncentracione logore sa Santeom, pošalješ da se prošeta.
Ko tvrdi da je Kolima bila različita od Aušvica, pošalješ do sto đavola.
Ko tvrdi da su u Aušvicu trebili samo vaške a ne ljude – isti postupak kao gore.
Segui il carro e lascia dir le genti. (Dante)

danilokis


Tragedija jednog alkoholičara i njegova tajna – Nenad Danilović

by admin

Bilja je bila neverovatno,strasno lepa devojka
sigurno najelpsa u skoli.Svi decaci ludovali su za tom srednjoslkolkom.Svi u skoli,osim jednog.
Vladimir za nju nije davao ni pet para.Vladimir je bio
alkoholicar.Gledao je curane,svoje skolske drugove
kako joj podilaze,donose poklone I podsmevao im se.
Vladimir je bio veoma inteligentan decko,
dosta iznad proseka.U prste je znao Tolstoja,Solohova,
Dostojevskog,Sekspira,Igoa,voleo Selindzera I Tenesi
Vilijansa.Raspravljao je bez problema o zloupotrebi
Niceovog nadcoveka (supercoveka) od strane raznih
politickih rezima I kvazinaucnika,o Ciceronovoj
domisljatosti u senatskim polemikama sa Gaj Julije
Cezarom,a politicki se postavljao na neki osoben,
lican nacin.Imao je filtere za razliku od drugara koji
su se palili na svaku budalu koja bi viknula “Srbija do
Tokija!”Glupani.I poceci visestranacja u Srbiji.
Ali,nije imao pojma o strucnim predmetima masinskog
smera,koji je odabrao tek tako,da ide u skolu.

Svaki dan je pio izmedju dvadeset I trideset piva.
Jos od prve godine Srednje skole.Od tada,sve ove cetiri
godine nije vidjen trezan.
Iako pijan,Vladimir je bio pristojan momak I aktivno je
ucestvovao u skoro svim debatama I raspravama o
filozofiji I knjizevnosti.Imao je neobicnu boju glasa.
Ko bi ga samo jednom cuo,nikad ga nije zaboravljao.
Nije nikom dozvoljavao dam u pridje,da zakoraci u
krug,koji je on stvorio kao granicu za svoj svet.Svet
samoce I tuge.Bez samosazaljenja.Bio je soler.
Izraziti individualac.Profesori strucnih predmeta
su znali da bi mogao da bude odlican djak,samo ako
bi jednom procitao lekciju.Ali,kad god bi na njega dosao red da odgovara,na uobicajena tri pitanja koja su se izvlacila mirno bi odgovarao “Ne znam”.Iako je zbog toga prosto morao da ponavlja razred,ni jedan jedini professor nije hteo da mu zakljuci jedinicu.”Neka ga obori neko drugi,ja ne mogu”,I davali mu te dvojke,tek da predje u sledecu godinu.
-Iz istorije,srpskog,geografije,filozofije,Ustava I prava gradjana imao je cementirane petice,a iz masinskih predmeta-poklonjene dvojke.Svima je ocigledno bilo da je skolu upisao bez veze.Ponekad danima nije isao u skolu.Kada bi mu trazili uobicajeno lekarsko opravdanje odgovarao bi”Nemam.”,a da li roditelji mogu da opravdaju njegove izostanke,kratko “Ne”.
– Kako da pravdam?
– Kako hocete.
– Zasto nisi dolazio u skolu?
– Sklapao sam kockice.Pounjavam mozaik.Tamo je smisao.
– Mozaik u tvojoj glavi uvek punoj piva jel’ da?
Na to pitanje razrednog staresine opet kratko:
– Da
– Sta cu sa tobom? –hvatala se za glavu profesorka srpskog jezika koja mu je bila I razredna.
– Radite sta mislite da treba-mirno bi odgovorio
– Imas li udzbenike,sveske,gde ti je to?
– Evo-pokazao joj je olovku kojom bi skrabao po nekom listu papira.
– Zasto ne ostavis alcohol?
– Necu!
– Zasto Vladimire,zasto?
– Volim da pijem.

Njegovi roditelji nikada nisu bili u skoli I niti jedan professor nije upoznao oca ili majku tog djaka.Bili su razvedeni mnogo dugo,uvek krivicu kad Vladimir napravi glupost prebacivali onom drugom.Sa njim nikada nisu razgovarali kao roditelji.Dali bi mu po neki dinar,koji je on trosio na pivo,tek da mu daju.Oni su sada imali nove porodice.On je I u jednoj I u drugoj bio “bastard”.Tu strahotu u skoli niko nije znao.Zato drugare nikad nije dovodio kuci,niti je on kod nekog navracao.Za svaki slucaj.Ziveo je sam.Stan je izgledao bas kao stanovi svih usamljenih alkoholicara na svetu.Samoca je postala neodvojivi deo njegovog duha.

Ucenice ekonomskog odeljenja,kad god bi ga videle imale su komentar.
-Vidi ovog Vladu,zarastao u kosu,pocepane farmerke.Cudo da su ciste.Najobicniji alkos-govorile su.Sve,osim jedne.Nju je Vladimir zainteresovao iz nekog drugog razloga,a ne zbog pocepanog “501”,ili vecito pijanog stanja.
Bilja je prolazila pored ucionice gde je njegovo odeljenje imalo cas.Cula je njegov glasa I zastala je.Raspravljao je o Kafkinom “Procesu” I zestoko nametao svoje stavove,vadeci sjajne argumente.
“- Zar je moguce d ace on do veceras da popije jos gajbu piva?”-pitala se poluglasno.
Kada se zavrsio sedmi cas krenuo je pravo kuci.Imao je u jednoj tegli jos neke pare.Za gajbicu I po,mozda dve.
-Ides dole?-Bilja je gledala u njega.Ipak se okrenuo da vidi kome se obratila.Nije bilo nikog.
-Vladimire,ides li dole,prema gradu?-sada je znao.
-Idem.
-Idem I ja.Sacekaj me samo da uzmem jednu knjigu.

Dok su zajedno polazili ka gradu,na uzas cele skole,pokazala mu je knjigu koju je pokupila Iz biblioteke.Igoovi “Jadnici”.
-Znam da volis Igoa-rekla mu je.
-Imao on I boljih dela od Valzaka I Kozete.
-Preporuci mi neku.
-Prati instikt I veruj mu.Ne mogu ja da delim savete I preporuke.Ja sam dripac.Pitaj moju razrednu.Ona se pravi da je nacitana.

Kako su se udaljavali,tako je grupica od nekoliko ekonomkinja I masinaca ispred skole postajala grupa,dok se nije okupila skoro cela skola.

“-Kako jedna odrpana pijandura?!”-pitali su se skolski frajeri.”Koliko cveca,koliko poklona”,a sada gledaju kako hoda pored “onog idiota”-kako su ga nazvali.

Kad god mu je u zivotu bilo tesko,kada se bukvalno radilo o zivotu I smrti,bio je prepusten samome sebi.”Ono sto ten e unisti,ojaca te”-setio se da je negde procitao.Kada su ga posle jedne nesrece operisali punih 14 sati,otac I majka bili su zaokupljeni svojom novom decom.Majka sina I cerku,otac dve cerkice.
Izvukao se.
Velikodusnost doktora bilo je nesto najuzvisenije sto je do tada video ili osetio.
Oni,doktori,platili su troskove operacije I letenja.
Bio je covek neobicnog senzibiliteta.Mogao je skoro da oseti ono sto oseca njegov sagovornik.Nije znao odakle mu ta sposobnost.Mogao je kod gotovo svih sagovornika da oseti ljubav,mrznju,prezir,strah.
Osecao je uglavnom zavist I prezir.Zato nije dozvoljavao ljudima da dopru do njega.

-Gde ces sada?- pitala ga je Bilja usput.
-Kuci.Evo ovde skrecem.Cao.
-Zar ne bi bilo dzentlmenski da me pozoves na kafu?-iznenadila ga je.
Slegnuo je ramenima:
-Kad udjes videces da tu nema mesta za nekog dzentlmena,a kamoli za devojku poput tebe.Srecan ce da bude neki od curana kad ga odaberes za momka.Ti imas sve.Prelepa si,natprosecno inteligentna,znas sta hoces.-govorio je.Nije rekla nista ali nije odustajala od odlaska na kafu.Dok su stajali na trotoaru jedna porodica im je prisla.Covek I zena,pod ruku,drzali su,svako sap o jedne strane po prelepu devojcicu.Pozdravili su se sa Vladimirom dosta hladno.Bilju nisu ni registrovali.
Muskarac je iz novcanika izvukao podeblji svezanj novcanica I gurnuo ga u Vladimirov dzep.
-Danas bila plata.Imas tu za ‘leba I za pivo.-Onda je pozurio da stigne porodicu.Devojcice su se stalno okretale I mahale Vladimiru koji I m je odmahivao uz tuzan osmeh.Muz I zena nisu se okretali.Kada je video da je Bilja potpuno zbunjena rekao joj je.
-Ono je moj otac.

Oci su joj se napunile suzama,ali je brzo izvukla maramicu I obrisala ih da Vladimir ne vidi.Znala je da bi je oterao smesta.Ne treba mu sazaljenje.
Bilo je oko dva sata po podne kada su usli u Vladimirov stan.Upalio je svetlo I odveo je u jedinu sobu koja je na nesto licila.Imao je 2 kauca,2 fotelje,u sredini stocic I komodicu u cosku.Ostali deo stana prepun praznih flasa,starih novena,kojekakvih gluposti,idiotarije I svastarije.I jedan slomljen kisobran.

-Zasto ne dignes roletne?-pitala je dok je on u kujni zakuvavao kafu-Napolju je fino sunce.
-Dignute su-uzdahnuo je donoseci kafu.Pogledala je u prozor I bukvalno ostala bez daha.Od duvanskog katrana I dima stakla su toliko pocrnela da dnevna svetlost nije imala sanse!Pustio je svoju omiljenu pesmu.
Iz starog zvucnika prastarog kasetofona zacuo se hit “You will always im my mind” od Kinga. E . Prislija.Otvorio je pivo I zapalio cigaretu.
-Vidis? Mesto za dzentlmena.A kamoli za stvorenje poput tebe.
-Zasto toliko pijes?
-Volim da pijem.
Popila je kafu I otisla.

Sutra, u skoli,oni su bili glavna tema “-Bilja I Vladimir su posle skole zajedno otisli kod njega na kafu.

-Katastrofa!-zakljuci jedan od skolskih dasa.-Da ga prebijem?Slomicu mu kosku po kosku-prsio se.
-Bolje ga ne cackaj-uskoci jedan iz rezervne postave.
-Ta baraba ume da se bije.Gledao sam ga kako se siba u kafani kod mog strica.Alkos ume da se bije-upozori gai jedan od drugova.

Komentari devojaka njenog odeljenja k’o repriza:

-Ona je poludela!Ne,ne,ja nemam drugi odgovor.
Stvarno.Sa njim da seta?! Poludela je!

Bilja je otisla na svoj cas,a Vladimir je po obicaju kasnio I stigao pred kraj prvog casa.Kada su se posle prvog casa videli pozurila je prema njemu.
-Izvini,zaboravila sam knjigu kod tebe.U biblioteci su svi primerci pozajmljeni a treba mi za danas.
Izvukao je kljuc iz dzepa.
-Verovatno znas gde si je stavila-dok je ona kretala ka gradu,on je trknuo do obliznjeg restorana da cimne 2 komada pre drugog casa.To je radio redovno,svaki dan.Jedino za veliki odmor popio bi po tri.Gazda ga je nekako zavoleo,pa je mogao da pije I na versiju.

Zavrsio se I sedmi cas.Stao je ispred skole I pokusavao pogledom da uhvati Bilju.Kljuc mu je bio potreban.

-Gledaj,gledaj-dobacivale su pakosno guske iz njenog odeljenja.-Izdrzala je jedan cas I to jedva,pa otisla kuci.Sigurno joj je muka od setnje ‘s tobom.Ako,tako joj I treba kad je glupa.Da se opameti.

Nacinio je dva koraka unazad,a onda se okrenuo I nasmejao se zlokobno.Smeh se odbijajuci od zidova unutrasnjosti skole zazvucao kao da dolazi iz samog srca pakla.Tesko je bilo ne najeziti se,a onda su pocele da vriste I potrcale prema gradu,da pobegnu sto dalje od njega.

Vladimir je bio lep decko,ostro isklesanih crta lica I duboko sivih ociju.Zgodan cak,uvek cist,ali pocepan I vecito pijan.Ponekad je I pustao bradu koju nikad nije fazonirao.Stavio je ruke u dzepove I ne preterano zabrinut krenuo prema kuci “-Ako je ne sretne do veceras,spavacu iza radnje”-ne bi mu bilo prvi put da spava iza dragstora ispred kojeg je svakodnevno treso bar po gajbu.”Kad bih bar znao gde stanuje”Ipak je skrenuo prema kuci.”-Mozda mi je ostavila vrata otkljucana.”-od njega nisu imali sta da ukradu.Bio je u pravu.Otvorio je otkljucana vrata I odmah zastao.
Zapahnuo ga je neki cudan miris.Nepoznat,ali ugodan.Usao je u sobu I zaprepastio se.

U jednoj fotelji sedela je Bilja.Preko puta,na stocicu,gde je ocito trebalo da sedne on jos se pusila kafa.Pored kafe pivo.Ali,nije to bilo ono sto ga je zaprepastilo.
Sijalica nije gorela.
Svetlost je u sobu ulazila kroz prozore.
“-Bilja je od jutros znaci skidala katran sa prozora.Ko zna koliko se namucila.”

-Zasto?-pitao je dok jos nije seo.
-Prvi korak do dzentlmena-smesila se.
-Nisi zbog toga dobila kljuc!Popij tu kafu I zdravo!
Nije smeo sebi da dozvoli de neko predje zacrtanu granicu.
Zbunjena,zaplakala je I istrcala iz stana.

-Ipak,hvala ti!-viknuo je posto je u cugu popio flasu sa stocica.Iz zvucnika se cuo Elvis Prisli.
Ona je vec bila odlazila I nije znao da li ga je cula.Nije mu ni bilo vazno.Frizider je bio pun piva.

Sutra u skoli ga je ignorisala sto je silno obradovalo skolske frajere I dase.I njene drugarice,naravno.

-Sta smo ti govorili?-likovali su-Jesi li shvatila bar sada da smo brinuli za tebe?Lele,sa kojom si ti bitangom setala-svi udvaraci su se za nekoliko sekundi stvorili I bukvalno je okruzili.

-Ostavite me na miru!!!-bio je to krik.Nekako se izvukla iz kruga koji su stvorili oko nje I otisla ispred kabineta u kojem je imala naredni cas ostavljajuci za sobom zbunjene curane.

Svi su se okrenuli prema,desetak metara udaljenom Vladimiru.Nasmesio im se,a onda im je I on okrenuo ledja I uputio se u restoran da cepne svoja dva redovna piva.

Nekako se zavrsio I sedmi cas.Posle skole krenuo je pravo kuci.
Stigla ga je I hodala pored njega cuteci I dignutog nosa.Curani iz skole opet nisu mogli da veruju svojim ocima.
“-Za nju vise nema spasa”-Utvrdio je dijagnozu Konzilijum ljubomoraca.Sigurno im je doslo da iskoce iz koze.Ona opet hoda pored njega?!

Kada su tako cuteci stigli do mesta gde se skrece ka njegovom stanu posla je za njim.Kada je otvorio vrata da udje ona je I dalje cuteci usla za njim.Mirno je otvorio frizider,izvukao dva piva,jedno popio u gutljaju,a drugo ostavio da gustira.Tek se onda okrenuo prema njoj.

-Sta vise hoces?-pitao je-Ulazis ovde kao na pijacu-nervirao se-Koji je tvoj problem?Hajde da ga resimo I the end.
-Ti!
-Sta ja?
-Ti si najveci problem.Ja vidim tu tragicnu crtu koju nosis.Drugi je ne vide jer umes da je nosis. I nikome se ne zalis I nikome se ne pravdas.Mene ne mozes da prevaris.Hocu istinu!
-Kojim to pravom?-pitao je I ispraznio I drugu flasu koju je otvorio kad su usli.
-Molim te.Tvoje oci nose samo tugu.
-Sedi-rekao je gorko.

Jos dok je sedala u “svoju” fotelju nesto u njegovom glasu nateralo joj je suze na oci.

-Do pre pet godina…-poceo je sa dubokim uzdahom I ona je prvi put od kada ga zna videla nesto kao nagovestaj suze u njegovim ocima.-Do pre pet godina-progutao je knedlu-Do pre pet godina postojao je covek koji je izgledao kao ja.Moj tri minuta mladji brat blizanac Filip.Ukrali smo u selu motor od 250 kubika I ja sam ga nagovorio da idemo da se vozimo.Vladimiru se,kad je spomenuo bratovljevo ime,niz obraz,posle mnogo godina skotrljala suza.Isli smo preko sto na sat.Ja sam vozio.Posle samo jednog minuta sam izgubio kontrolu nad masinom.Tresli smo u autobus koji je isao nama u susret.Zakucali smo se u njega brzinom od 150 km na sat.
-Sta?!-uzviknula je Bilja koja se vec kupala u suzama.
-Sta se tamo desilo?-mucala je kroz suze.
-Ja sam preziveo-prosaputao je.

Brzo mu je prisla I sela na ivicu njegove fotelje.
-Oh,Vladimire-plakala je I ljubila ga po licu I kosi.
Pokazao joj je fotografiju koju je uvek nosio sa sobom,ali vadio je I gledao samo kad je bio siguran da je sam Filip I On.
-Zasto to nikome nisi rekao?-pitala je I dalje placuci.
– To je moja stvar,a ne njihova.
-Zasto si rekao meni?
-Ti si jedina osoba koja je ispod alkohola videla coveka.Nasi sun as ostavili dok smo bili mala deca.Sta smo sve radili da bi smo preziveli,ali nikada nismo krali ili prosily.Zato sam ja alergican na “opasne” tipove koji se nikada u zivotu nisu ni za sta borili nego su im sve servirali gotovo.
-Volim te-rekla mu je kroz suze.

Prvi put od Filipove smrti oseti se vrednim.Mozda njegov zivot dobija smisao.Bilja ga je poljubila.I on nju.Od kada je ostao bez brata svako vece se nalivao alkoholom.Samo da zaboravi da je njegov brat mrtav zbog njega.Kada bi se probudio,on je I dalje bio mrtav,a Vladimir je postao alkoholicar.Tako je alkohol jednostavno postao smisao za sebe.Sada je znao da ga Filip gleda.Znao je da bi njegov brat voleo da Vladimir bude s’ Biljom.

Ujutru je dosla po njega da zajedno odu u skolu.Bilja ga je ubedila da je dovoljno dugo kaznjavao sebe.Krenuli su zajedno prema skoli.Bilja je bila lagano obucena sa mini suknjom.Na nogama starke.Kako su bili blize skoli svi su se okretali za njima.Bila je zgodna kao da su je andjeli vajali.
-Kako te samo gledaju-pojeli bi te-rekao je Bilji.
-Ne gledaju mene,nego tebe smekeru-smejala se.
Pogledao se.Nova plava majica padala je preko pasa novih crnih somotskih pantalona.Izglancane martinke.Odjednom je shvatio.Trezan.Privukao je Bilju sebi I dugo je ljubio.Nije alkohol bio smisao.Smisao je dala Bilja.Smisao je bila Ljubav.

In loving memory -KRAJ-
To my brother
BORKO
1974-1989 NESKO


Plastic Fantastik – Antonije Pušić

by admin

Ja sam plastični hirurg, plastik fantastik
ugradjujem turbo-sise bombastik
polivinilhlorid silikon elastik
lozi se laik skeptik sholastik

Sužavam mindzu smanjujem tibu
od lopate pravim vrhunsku ribu
samo pljuni lovu genge pare
armaturu u karu erbeg u jaje

Zatežem lice smanjujem njonju
pumpam usne na pet atmosfera
štemujem vilicu na licu anomalije
posuvraćujem kožuricu abartujem genitalije

Depiliram dlake iz nosa uveta
trajno čupam praziluk iz dupeta
samo donesi love pun kufer
ima da ti ugradim njufer

Shvati moje usluge ne može platiti svako
socijalno te ne pokriva na ruku mi ide zakon
odbijam mušterije platežne moći slabe
a ni rodjenu majku ne bi operis’o za dzabe

Ako hoćes da te ljudi stvarno poštuju
da te poštuju dok im uzimas lovu
da radiš privatne vip promocije
za galantnu gospodu izložbe erotskog veša

Moraćes ordinaciju da mi napuniš
kubicima gotovine, kamionom love
avionom novčanica feribotom kesa
samo brdo kesa je sila sa dovoljno stila

Kurvice, pickice, sponzoruse, mackice
fufice, lutkice, turbo-folk pjevacice
maserke PR-menadzerice, hot-line
i ledene televizijske spikerice

U akciju odmah na stiklama gibaj
spotove snimaj akontaciju avans
bakšiš žiralno solarno oralno
istraživanje tržista akceptni nalog

Electron karticu sponzorstvo za projekt
marketing lova pranje ispiranje
odradi ga ispostuj ljubazno sa svima
gazdama, tjelohraniteljima

Strateskim partnerima
ali kad se otrombolji mala
kad dodje do zamora materijala
donesi love pun kufer
ima da ti ugradim njufer

Hipokratova zakletva tjera me da ćutim
al’ moji pacijenti ne cele da se kriju
ne čekaju ni da im izvadim konce
lete odmah na radio televiziju

Imao sam slučaj za mene najbolja reklama
uz šipku plešu sestre blizankinje
baba ćerka i mama i starac fočo, bilder u tange
a kroz tange bubri silikonska salama

A nekada sam k’o budala radio samo humane stvari
za malu platu dežuro operis’o i liječio
u debele knjige oci svake noci bečio
po klinikama volontirao, dupe svoje kečio

Sada radim u struci sam sam svoj gazda
sam sam većinski vlasnik privatnog preduzeća
Saab, Jaguar, Bentley, ja sam čovjek od ukusa

Na balkonu moje vile ne smrdi kaca kiselog kupusa
lozim kamin dok drkam na stenvej
a na klaviru se prevrće mlada pica
u kabinetu u neglizeu cvrkuće sekretarica

Prašinu sa knjiga tvrdih korica
briše francuska sobarica
ispod klavira čuči, puši ga
gimnazijalka ponavljačica

 

Rambo_Amadeus


The Prayer of Tarkovsky’s Stalker

by admin

Let everything that’s been planned come true. Let them believe. And let them have a laugh at their passions. Because what they call passion actually is not some emotional energy, but just the friction between their souls and the outside world. And most important, let them believe in themselves. Let them be helpless like children, because weakness is a great thing, and strength is nothing. When a man is just born, he is weak and flexible. When he dies, he is hard and insensitive. When a tree is growing, it’s tender and pliant. But when it’s dry and hard, it dies. Hardness and strength are death’s companions. Pliancy and weakness are expressions of the freshness of being. Because what has hardened will never win.

Stalker


Rudi – Bojan Radović

by admin

Sinoć sam sanjao da sam umro. Ne znam kako se to desilo, ali znam da sam umro.
Brat Rudolf je došao po mene da proslavimo ovaj događaj. Ispričao mi je da je upravo ubio samog sebe, ali da to nikako nije bilo samoubistvo, već da je upucao u lice drugog sebe. Tehnički, proslavljao sam sopstvenu smrt sa rođakom ubicom koji je ubio mog najbližeg rođaka, ali je sve delovalo opravdano.
Vozio je crveni kabriolet sa volanom na kontra strani. Leteli smo kroz grad u kome smo obojica odrastali sve dok se zbog studija nismo preselili u metropolu. Sekao je krivine, prolazio kroz crveno, ali se nisam plašio. Osećao sam olakšanje. Kad si mrtav nemaš nijednu obavezu, osim da budeš mrtav.

Bio sam srećan.

Rudolf nije usta zatvarao. Samo je mleo i mleo, iako je oduvek bilo suprotno, jer sam ja taj koji stalno priča. Isključio sam ton, uzvraćao mu osmehom i klimao glavom napamet kada mi se činilo da bi to bilo lepo da se uradi. Svejedno, on se ludo zabavljao. Ma i ja sam.
Vidi nas, mrtvi smo, a kao da nikada nismo više bili živi. Nečiji telefon u kabrioletu je zazvonio.

Probudio sam se. Iz usta sam osetio smrad duvana, a leđa su me bolela od dušeka. Zvonjava je dolazila sa poda. Bio je to Rudolf. Pogledao sam na sat. Već sam kasnio na posao.

– Halo.
– Šta radiš? Jesam li te probudio?
– Rudi, imaš li pištolj?


Pismo Branka Miljkovića upućeno književnom kritičaru Petru Džadžiću

by admin

Dragi prijatelju,

ne znam zašto, ali želim da ti objasnim suštinu svog poraza od koga se nikada više neću oporaviti. Prije svega moraš znati da moja nesreća nije puki ljubavni jad. Ili, točnije rečeno, jeste to, ako se ta moja ljubav shvati kao eros u spinozističkom smislu.

 

Ta Žena nije bila tek moja ljubavnica. Ona je bila prva i osnovna potreba mog duha. Ona je bila i moja duhovna zaštita i zaklon. Ona je bila za mene zaštitni omotač od metafizičke studeni.

 

Bez Nje ja sam potpuno i direktno izložen kosmičkoj besmislici i noći. Moja usamljenost je sada apsolutna. Za mene ne postoji oblast čistog važenja i pjevanja. Sad moje pjesme traže moju glavu. Više nema tko da me sa njima pomiri. To je samo Ona znala. A nije znala da zna. Pored nje najopasnije misli pretvararale su se u divne i bezazlene metafore. Sada je sve to podivljalo i bjesomučno kidiše na mene. Kada bih samo mogao pobjeći od onoga što sam rekao!

 

Živim u užasnom strahu. Bojim se da govorim, da pišem. Svaka me riječ može ubiti. Ja sam najveći dio svojih pjesama napisao prije nego sam Nju zavolio, ali tek sa Njom ja sam postao pjesnik, to jest onaj koji nije ugrožen onim o čemu pjeva, koji ima jedan povlašten položaj u odnosu na ono što kazuje. Sada moja poezija gubi svaku vrijednost i izvrgava se u mog najžešćeg neprijatelja. Možda bih ja postao pravi pjesnik da je ta divna Žena ostala kraj mene. Ovako ja sam onaj što se igrao vatrom i izgorio. Poraz ne može biti pobjeda ma koliko veliki bio. Izgubivši nju ja sam izgubio i svoju snagu, i svoj dar. Ja više ne umijem pisati. Ostala je samo nesreća od koje se ništa drugo ne može napraviti osim nove nesreće.

 

Sjećaš li se, dragi prijatelju, da sam ja napisao stih “Jedan nesretan čovjek ne može biti pjesnik”. Tek sada vidim koliko je to točno. Ja ću pokušati da živim i dalje, mada sam više mrtav od svih mrtvaca zajedno. Ali ova užasna patnja je posljednji ostatak onoga što je u meni ljudsko. Ako nju nadživim ne očekujte od mene ništa dobro. Ali ja ne vjerujem da ću je nadživjeti.

 

Želi ti sve najbolje

 

Branko

 

P.S. Ako želiš da mi pišeš, piši mi o Njoj. Bilo šta. Ne u vezi sa mnom. Šta jede, kako spava, da li ima nazeb itd.; ti sve to možeš znati. Svaka sitnica koja se na Nju odnosi za mene je od neprocjenjive vrijednosti. Ako prestanem da mislim o njoj počet ću da mislim o smrti. Ponoć je. Doviđenja.

 

Bjankinijeva 11., Zagreb

 

Branko Miljković (1934. – 1961.)


Gde je gospodar gozbe ? – Sveti Vladika Nikolaj Velimirović

by admin

 Na grudima lešine konjske orao stoji i jede.Na grudima orla vreme stoji i jede.Na grudima vremena večnost stoji i jede.

 Hiljade posmatrača – sa svojim orlom na grudima -gledaju i vide deo slike; jedva deset od hiljade vide drugi deo ; a jedva jedan od deset vide treći deo. Među hiljade ah i jaoh je čuti najređi usklik vidovitog : Eno,nad večnošću,gospodara gozbe!

Sveti Vladika Nikolaj Velimirović

Sveti Vladika Nikolaj Velimirović


Are you looking for me? – Kabir ( कबीर ) a Poet and Saint from India

by admin

kabirAre you looking for me? I am in the next seat.
My shoulder is against yours.
you will not find me in the stupas, not in Indian shrine
rooms, nor in synagogues, nor in cathedrals:
not in masses, nor kirtans, not in legs winding
around your own neck, nor in eating nothing but
vegetables.

When you really look for me, you will see me
instantly —
you will find me in the tiniest house of time.

Kabir says: Student, tell me, what is God?
He is the breath inside the breath.


Iz knjige “Slušaj, mali čovječe” – Wilhelm Reich

by admin

w-reich

” Moliš za sreću u životu, ali važnija ti je sigurnost, čak i ako ju trebaš platiti svojom kičmom ili samim životom.Tvoj život će biti dobar i siguran kada ti življenje bude važnije od sigurnosti ; ljubav važnija od novca; sloboda važnija od stranačkog ili javnog mišljenja ; kada tvoje mišljenje bude u skladu s tvojim osjećajima; kada učitelji tvoje djece budu plaćeni bolje od političara; kada budeš poštovao ljubav između muškarca i žene više od institucije braka.Slijedi glas svoga srca, čak i ako te odvede s puta plašljivih duša.Nemoj postati tvrd i ogorčen, čak i ako te život ponekad muči.Samo je jedna stvar važna: Živjeti život ispravno i sretno.”


NATO vs. Serbia

by admin

meciBrutalna mehanička sila

Bestijalne horde

NATO zveri

NATO monstrumi

Krvožedni agresori

Fašističke NATO falange

Zločinačka NATO alijansa

Zlikovačka NATO armada

Razularena soldateska

Gospodari rata u ubilačkom carstvu

Tomahavk demokratija u ratničkoj avanturi

Divljačka četa

Gigantski mesožderi

Silnici liliputanskog mozga

Gnusobe novog poretka

Mongoloidni monstrumi

Mongoloidni konglomerat

Samozvani apostoli demokratije u ulozi najopasnijeg ubice

Biznismeni sa puškama

Ružna istorijska uspomena

Galerija Frojdovih tipova

Veštice NATO-a

Silom opijeni manijaci

Krvožedni monstrumi-ubice i njihova propagandna mašinerija laži

Moćna medijska mašinerija predvođena turbo-manipulatorima Si-En-Ena

Zlikovačka bulumenta

Impotentni zlikovci

Sejači smrti

Jahači apokalipse

Mutanti

Regionalna vojna kamarila

Neopravdano razjarena pesnica

Izvitoperena metalna čeljust

Razulareno krdo divljih agresora

Podivljale horde bezumnih mandrila

Monstruozna međunarodna korporacija

Ratnička banda fašista

Gebelsovski uporni zlikovci

Propagandna krmad

Najveći vandali XX veka

Klintonove zveri

Razularena Klintonova bratija

Uterivači demokratije

Gansterske horde

Vazdušni pirati

Fašističke bitange

Čelični sejači smrti

Zločinački projektili

Belosvetski satrapi

NATO i njegovi trabanti

Vazdušni dželati

Bestijalni NATO piloti

NATO vrhuška

Neprijateljski zločinački NATO okupatori

Jurišnici NATO alijanse

Zločinačka armada NATO bulumente

Zlikovačke NATO horde

Zlikovački sejači razaranja i smrti

NATO kamarila

Vazdušne horde zločinačke NATO alijanse

Hladnokrvne noćne ubice

Mafijaške kamarile

Natovska paščad

Danas krdo belosvetskih manijaka ogrezlih u krvi počinje svoj vampirski bal