Pesnici

Breaking All Illusions – John Myung/John Petrucci

by admin

With the sun in place
There’s a test of faith
Streams of thought awaken

New realities
Singularities
Breaking all illusions

[Spoken words:]
“Your living is determined not so much by what life brings to you as by the attitude you bring to life; not so much by what happens to you as by the way your mind looks at what happens.”
“Out of suffering have emerged the strongest souls; the most massive characters are seared with scars.”

Sudden bust of heat
Burning source of life
Masterful destruction

Power’s not an act
It’s understanding truth
Changing my direction

Live in the moment
Breathe in a new beginning
Wisdom revealed
As I unlearn to learn

Life’s biggest battles
Often are fought alone
My spirit brings me home

Emerald thoughts flow through my consciousness
Drawn to curses left behind
Test of will the threshold to one’s faith
Starts a fire in the mind

Searching out
Reaching in
To arrive
Where I began
Sights remembered
In the light

Searching out
Reaching in
To arrive
Where I began
Sights remembered
Come alive

Embrace the days
Don’t turn away
Life’s true intent needs patience
Karma starts the signal


Nesklad – Katarina Fiamengo

by admin

Muzika sobi
daje iluziju
punoće

U mraku
umor funkcioniše
kao izgovor za sve

Bliskost samo
povećava razdor

Ćutanje mili niz usne

Razmak između
tela
zjapi

Razularen procep

Ležeća utvara

Maštam o
trenutku
oslobođenom smisla

Vangelis

Vangelis


Samoća – Marijana Blečić

by admin

U pravilnim pukotinama noći
Prvo bi nam ruke prohodale
Hoću da opečemo
Oproštene usne
Oboljelim mrakom
I ćutimo
Ja nikada nijesam ni bila riječ

lola schnabel - boundless

lola schnabel – boundless


Dolazak – Victor Hugo

by admin

Stajemo. Kraj gospinih nogu fenjer trne.
Stigli smo. Putnik želi san. Kočijaš lupa
I viče : – Hej, krčmaru! – Ćutnju noći crne
Pune besnim lavezom psi iz svojih rupa.

Domaćin, bos, silazi. Kapija polako
Jedno krilo otvara, krčmar jedno oko.
Dah vetra gasi sveću. Sluškinja, pred mrakom
Oči je izbečila u tu noć, duboko.

victor_hugo-composition - the water may walk

victor_hugo-composition – the water may walk


Bože – Monah Arsenije Jovanović

by admin

Bože, zgrešismo, zalutasmo, postradasmo.
Želesmo slobodu, postadosmo robovi.
Tražili smo visine, survani bismo na dno.
Oči naše iskaše svetlost, obori nas tama.

Imasmo silu veliku, darove mnoge, umove britke,
prelepa lica, glasove zvonke, kose negovane duge.
Imasmo reči smele, počesto drske, manire fine.

Ali ponajviše nosismo rane‚ tuge i boli,
kojih ni sami nebismo svesni.
A sve ljubavi radi, koju tražismo svuda,
samo ne u tebi, samo ne u tebi.

Isuse…tugo moja,
Isuse…mladosti moja,
jedina radosti moja…oprosti.

monah arsenije

monah arsenije


Nadneseš li se iskreno,možeš da se rukuješ sa zvezdama,suncem ili kišom

by admin

Marko Stamenković

Ponekad mi se slučajno sasvim
U topla jutra, il’ sumrak zvezdan
Učini kao da plovim nebom
U rasplinutih vidika bezdan.

Učini mi se da vidim večnost
Kada svežina ispuni zrak,
Kad noćnik vetar s’ daljine pirne
I proćarlija kroz prvi mrak.

Negde u meni žive trenuci
Puni vedrine, spokojni, čisti,
A kada dani k’o ptice prođu
Samo mirisi ostaju isti.

Često, dok sedim na starom panju,
U životvorne aprilske dane,
Osetim život gore u granju,
Osetim lipe i jorgovane.

Učini mi se da i duša
Zajedno s njima poljima plovi
I učine mi se tako bliskim
Sve tajne neba i svi snovi.

Kad s rascvetalih voćnjaka vetar
Pokida tiho cvetove roze
I kada padnu kao suze
Kapi sa tek orezane loze.

Kad zažubore kroz tišinu
Potoci bistri, planinski, plavi
I kada pesmu zrikavci počnu
Ovde u rosnoj, mirisnoj travi.

Učini ti se kako su blizu
Svi ti daleki nebeski zvuci
I i osetiš tako u jednom trenu
Kao da zvezde držiš u ruci.

I odjedanput sve ti je znano
I ništa više nije ti tuđe,
Kad kao lopov, proleće rano
Iznenada ti u dušu uđe.

Osetiš tada u tople dane
Sva tvoja čula poljima jezde,
Zavoliš život, zavoliš grane
I prijateljima nazoveš zvezde.

Kada se plamen istokom prospe,
Zavoliš sve što raste i cveta
I kroz dušu te vedrina ospe
K’o miris kiša u topla leta.

Pozdraviš nebo, pozdraviš ptice,
Pogledaš Suncu u oči pravo
U učini ti se njegovo lice
Kao da kaže i tebi – zdravo –

Odlutaš tako k’o leptir beli
U nepoznate daleke kraje
I pomisliš da će kroz život celi
Tako da ostane, tako da traje.

A kada drugi dolete dani
I s juga kada laste se vrate,
Kad stignu novi sutoni rani
I kada nove donesu sate.

Kad se prošlost tiho prikrade
I kada stignu trenuci sivi,
Ta uspomena na prošle dane
U tebi ostaće večno da živi.

Shvatićeš da si proživeo
Čitavu večnost za sumrak zvezdan
I opet ćeš gledati zaneseno
U rasplinutih vidika bezdan.

Gde su ti dani i tople noći
Zapitaćeš se, tiho, u sebi,
A nebo će se nasmešiti
I reći će ti: „tu su, u tebi“.

meditation under the stars -rena marzouk

meditation under the stars -rena marzouk

 

 


Katedrala – Marko Stamenković

by admin

Predaleko od dana koji još svanuo nije
sam sam. Preda mnom zemlja na dva se dela slama,
tražim sebe u jutru koje se pod njom krije
iz pukotine neba ključala izvire tama.

Ovde ničega nema, osim krvi na maču
istine koja se ote sazvežđu priviđanja,
gde samo krvave zvezde nad ponornicom plaču
za ždralom koji je umro na dan svoga rođendana.

Na jednoj strani Mesec crn, poput katrana stoji,
sa druge blistaju zlatni krovovi Katedrala
tamo gde ničija senka ne želi da postoji,
odviknuta od sebe naivnom prošlošću Grala.

Kojim bi putem pošla, kad razdaljine nema
između tame i svetla, kraja i početka,
na večnu reč dok vreba njegova anatema
na poslednju i prvu bez naslednika i pretka.

Naivno veruju dani: – Sunce se iznova rađa –
jedino ponoć shvata koliko hladan je plamen
iskra; istovetnost nadanja i beznađa
taj znamen istoka jednom kad se izlije u kamen.

Na strani Meseca stojim al’ vidim Katedrale
i, znam da ću se s njima pre nego s ponorom sresti;
Fenikse! uzleti ptico! začuj me Sveti Grale:
ne odrekoh se Boga, već njegovih zapovesti!

Abandoned cathedral

Abandoned cathedral

 

 

o7. X 2oo6.god.!


Ne želim više znati – Mensur Ćatić

by admin

ne želim više znati
dokle su došli socijalisti u venecueli
moj djed se davno vratio iz revolucije
s metkom u potiljku
namjestio ispod sebe dva tri mezara i rata
da ga ne žuljaju, i legao da spava
ne želim više znati što su rekli
oni koji o tome pišu
ćutim s onima koji ćute

kopamo predivnu provaliju za buduće pjesme
i sva je moja nada stala
u kvrgavu vreću nepoznatog starca
koji je svaki dan spušta
uz ogradu od moje avlije

ne mogu nositi više
tu svijest o prijateljima i neprijateljima
o dobrim i lošim ljudima
jer predugo sam, predugo bio izbjeglica
i samo stajem sa svima njima u red
držeći se za davno srušene ograde

i ne želim više znati
što biva na kraju s tolikim ranama ljudskim
i kako nastaju pjesme
ne želim više znati
ko me to gleda iz moje kuće

Mensur Ćatić

Mensur Ćatić


Ljudi sa dubinom – Spasoje Joksimović

by admin

Iz očekivanja se
Jave mirisi i
Nesanice sa ciljevima.
Ne čekamo razjašnjenja od
Gledanja u požnjeven sneg.

Posle kiše, kada traje dobijeno,
Nosimo oblake ispod krošnji,
Bez straha.
Ipak nađosmo utočište.

Sva su mesta tužna,
Iako je u njima Svedržitelj.

Živimo i dok pobožni
Lepo govore o promašenosti,
A kasnije se obraćamo
Raznobojnom Hristu.

Chris Berens

Chris Berens


He is more than a hero – Sappho

by admin

He is more than a hero
he is a god in my eyes–
the man who is allowed
to sit beside you — he

who listens intimately
to the sweet murmur of
your voice, the enticing

laughter that makes my own
heart beat fast. If I meet
you suddenly, I can’t

speak — my tongue is broken;
a thin flame runs under
my skin; seeing nothing,

hearing only my own ears
drumming, I drip with sweat;
trembling shakes my body

and I turn paler than
dry grass. At such times
death isn’t far from me

Sappho

Sappho