Pesnici

Izmena – Spasoje Joksimović

by admin

Nevreme više ne
Sprečava zlobu.
Zlatno tele raskomadano
Tek živi u džepovima
Nepreobražnih individua.

Lica im se iz mržnje klone kiša,
Nesačuvana u skloništu.
Ili koračaju kroz pljusak
Da nanesu zlo.

Oduvek izmenjen,
Gledam svoj sveti strah kod riba.
Od kiša se pod vodom kriju.

 

Vincent Van Gogh - Shoes

Vincent Van Gogh – Shoes


Srbija jeste da jeste – Peko Laličić

by admin

– Protagori

Deo sam mere stvari koje jesu da jesu
i onih koje nisu da nisu

i jesam da jesam
i nisam da nisam
i da me nema u temeljima budućeg
onakvog kakav jesam
jer spoznao sam svetlost duboko u sebi
koju moj sveti narod odslikava na mene
pa sam neuništiv
i ima da me ima
i da jesam i kada nisam
i da jesam zato što jesam
i da budem jer jesam
deo Srbije
koja jeste
i koje ima da ima
dok nas iskonskih ima
dok oči oplođujemo Svetim Savom i Njegošem
i iz nas progovaraju
Marice
Morave
Cerovi
i Kolubare
i niču sunca novovečna

deo smo mere stvari koje jesu da jesu
zbog kojih i Srbije ima
zbog kojih će je i biti dok je svete svetlosti
i dok se ona u krug okreće
pa makar dara prevršila meru
i Berlin pepelio
Pariz rasenio
Vensminster nestao
Vašington propao
Pešta raspeštila
a Beč izbečio

makar oslepeli crni orlovi
svetleće Sopoćani
moraviće Morave
ceriće Cerovi
uspravni i stameni
jer jesu da jesu
da s vremenom
pod ruku koračaju
da niko ne slepi i ništa ne tone
da se Srbin snažno uspravi
i srce poklanja
bližnjim i dobronamernim

n  e  u  n  i  š  t  i  v  !

Eternal-Song Kelly O'Neill

Eternal-Song Kelly O’Neill


Plastic Fantastik – Antonije Pušić

by admin

Ja sam plastični hirurg, plastik fantastik
ugradjujem turbo-sise bombastik
polivinilhlorid silikon elastik
lozi se laik skeptik sholastik

Sužavam mindzu smanjujem tibu
od lopate pravim vrhunsku ribu
samo pljuni lovu genge pare
armaturu u karu erbeg u jaje

Zatežem lice smanjujem njonju
pumpam usne na pet atmosfera
štemujem vilicu na licu anomalije
posuvraćujem kožuricu abartujem genitalije

Depiliram dlake iz nosa uveta
trajno čupam praziluk iz dupeta
samo donesi love pun kufer
ima da ti ugradim njufer

Shvati moje usluge ne može platiti svako
socijalno te ne pokriva na ruku mi ide zakon
odbijam mušterije platežne moći slabe
a ni rodjenu majku ne bi operis’o za dzabe

Ako hoćes da te ljudi stvarno poštuju
da te poštuju dok im uzimas lovu
da radiš privatne vip promocije
za galantnu gospodu izložbe erotskog veša

Moraćes ordinaciju da mi napuniš
kubicima gotovine, kamionom love
avionom novčanica feribotom kesa
samo brdo kesa je sila sa dovoljno stila

Kurvice, pickice, sponzoruse, mackice
fufice, lutkice, turbo-folk pjevacice
maserke PR-menadzerice, hot-line
i ledene televizijske spikerice

U akciju odmah na stiklama gibaj
spotove snimaj akontaciju avans
bakšiš žiralno solarno oralno
istraživanje tržista akceptni nalog

Electron karticu sponzorstvo za projekt
marketing lova pranje ispiranje
odradi ga ispostuj ljubazno sa svima
gazdama, tjelohraniteljima

Strateskim partnerima
ali kad se otrombolji mala
kad dodje do zamora materijala
donesi love pun kufer
ima da ti ugradim njufer

Hipokratova zakletva tjera me da ćutim
al’ moji pacijenti ne cele da se kriju
ne čekaju ni da im izvadim konce
lete odmah na radio televiziju

Imao sam slučaj za mene najbolja reklama
uz šipku plešu sestre blizankinje
baba ćerka i mama i starac fočo, bilder u tange
a kroz tange bubri silikonska salama

A nekada sam k’o budala radio samo humane stvari
za malu platu dežuro operis’o i liječio
u debele knjige oci svake noci bečio
po klinikama volontirao, dupe svoje kečio

Sada radim u struci sam sam svoj gazda
sam sam većinski vlasnik privatnog preduzeća
Saab, Jaguar, Bentley, ja sam čovjek od ukusa

Na balkonu moje vile ne smrdi kaca kiselog kupusa
lozim kamin dok drkam na stenvej
a na klaviru se prevrće mlada pica
u kabinetu u neglizeu cvrkuće sekretarica

Prašinu sa knjiga tvrdih korica
briše francuska sobarica
ispod klavira čuči, puši ga
gimnazijalka ponavljačica

 

Rambo_Amadeus


Polomljena misao – Dejan Stojković

by admin
Dejan Stojković

Dejan Stojković

Još jedna polomljena misao.
Koraci su pucali nad našim glavama.
Polako sam zaključao vrata vernicima,
osušenim korenima.

Jedna jedina reč,
oslepljuje glasove isprekidane…
Ispunjava prazne hodnike.
ostavljene u tami, nedorečene…

Još jedno prividno rešenje.
Odluke se pretvaraju u strahove.
Polako zatvaram vrata njima,
prerušenim glasovima.


Znači,ti bi da budeš pisac? – Charles Bukowski

by admin

BUKOVSKIAko ne navire iz tebe
bez obzira na sve…
i ne pokušavaj.
Ako se ne pojavi iz čistog mira
iz tvog srca,tvog uma,tvojih usta
iz tvog stomaka…
i ne pokušavaj.
Ako moraš da sediš satima
buljeći u monitor
ili pogrbljen nad
pisaćom mašinom,
tražeći reči…
i ne pokušavaj.
Ako to radiš zbog novca
ili slave…
i ne pokušavaj.
Ako to radiš samo zato
da bi odveo žene u krevet…
i ne pokušavaj.
Ako moraš samo da sediš
i pišeš sve to iznova i iznova…
i ne pokušavaj.
Ako ti je teško pri samoj pomisli da to moraš raditi…
i ne pokušavaj.
Ako pokušavaš da pišeš kao neko
drugi…
zaboravi.
Ako moraš čekati da izbije iz
tebe,
onda čekaj strpljivo.
A ako nikada ne izbije,
nađi nešto drugo da radiš.
Ako moraš prvo da to pročitaš svojoj ženi,
devojci,
svojim roditeljima
ili bilo kome drugom…
nisi spreman.
Ne budi kao većina drugih pisaca,
ne budi kao hiljade drugih
koji sebe zovu piscima.
Nemoj biti tup i dosadan
i pretenciozan,
nemoj biti izlizan egoizmom.
Sve biblioteke ovog svijeta
zijevaju od dosade
nad takvima kao što si ti.
Ne dozvoli im to.
Budi svoj.
Ako ne izlijeće iz tvoje duše
kao raketa,
ili ako te tvoja tišina
ne dovodi do ludila,
samoubistva ili ubistva…
i ne pokušavaj.
Ako te to sunce unutar tebe
ne prži do bola…
i ne pokušavaj.
Ali zato kad dođe vrijeme
i kad dođe “tvoj red”,
TO će se desiti samo od sebe
i nastaviće tako da se dešava
sve dok ne umreš TI
ili dok ne umre TO u tebi.
Nema drugog puta
i nikad ga nije ni bilo.


Talas – Anđela Pendić

by admin

Ja ne razumem vazduh
dok je postojan.
Ni pokrete vode
između kojih se odvija moj govor.
Znam samo za huku stapanja
u dva početka
obeležena sećanjem
na sve što me je oblikovalo
u svoju površinu.
Nem sam, kao i svaki talas dok traje.

A talas sam jedino
u uzbunjenosti kapi
nakon pada ploda.
Saznajem prelazak poslednjeg suda
mutno žutog kao detinjstvo
u trenu kad je prvi
već pomešan sa mehurovima
koji čekaju na rubu.
I ta smrt nije od sudara sa obalom,
to je svetlost kopna,
svetlost peska
teškog od svog preobražaja u ćilibar.

William Turner

William Turner


M`òdrā rijèka – Mehmedalija Mak Dizdar

by admin

N`ìkto n`è znā gdj`è je òna

M`àlo známo `àl je znâno

Iza gòre iza dòla

Iza s`èdam iza `òsam

I j`òš h`ùđē i j`òš l`ùđē

Pr`èko môrnīh pr`èko gôrkīh

Pr`èko gl`òga pr`èko dr`àče

Pr`èko ž`ège pr`èko st`ège

Pr`èko slútnjē pr`èko súmnjē

Iza d`èvet iza d`èset

T`àmo d`òlje ispod zèmlje

I ònamo ispod n`èba

I j`òš d`ùbljē i j`òš j`àčē

Iza šútnjē iza tm`àče

Gdje pijètlovi nè pjevajū

Gdje se n`è znā za glâs r`òga

I j`òš h`ùđe i j`òš l`ùđe

Iza ûma iza b`òga

Ìma jèdna m`òdrā rijèka

Širòka je dubòka je

Stô godīnā širòka je

T`ìsuć ljêta dubòka j`èst

O duljìni i nè sānjāj

Tm`à i tm`ùša n`èprebōlnā

Ìma jèdna m`òdrā rijèka

Ìma jèdna m`òdrā rijèka

Vàlja n`àma pr`èko rijèke

Mak_Dizdar

Mak_Dizdar


Đura Jakšić svojoj ženi 1866.

by admin

Đura Jakšić

Slatka Tino!

Kunem ti se živim Bogom! Kunem ti se grobom i spomenom moje i tvoje majke! Kunem ti se mojom i tvojom slatkom dečicom: Milošem, Belom i Tijanom! Kunem ti se, Tino, mojom ljubavlju da ću biti dobar, da ću te kao i do sad u duši i srcu mome nositi, da se nikada, pa baš nikada neću opoiti! Niti da ćeš iz mojih usta ikada čuti kakvu reč koja bi te uvrediti mogla. Samo dođi, moli tvoga dobrog oca, plači pred njime, preklinji ga, da te sa slatkom našom dečicom kući pošalje. Prošenije sam predao za podanstvo, molio sam Ministarstvo prosvete da me premeste u varoš, negde. I sve će dobro biti samo dođi ti sa Milošem, Belom i Tijanom! Oh, Tino! Tino! O, deco moja slatka, deco moja! Golubovi! Anđeli i svako dobro, moja sva sreća u nesrećnom životu mome! Dođite da vas vidim živim očima, da živim za vas.

Vaš bez vas najnesrećniji otac i muž.
Đ. Jakšić

1866.


Žetva – Lena Dagović

by admin

Pukotine su sačinjene od bivših koraka

Uniforme kostura raskrvavljene na slepim dlanovima stolova

Dok se doljnji krik poveravao oštricama

Dno je prebivalo u savesti bodeža

 

Plast vena voštenih tela vatra je izustila

U već načete krike nekadašnjih usana

U sluhu sečiva sazrevam u krv sporednih nestajanja

Sa druge strane pogleda i vetar zri u noževima bez dodira

 

Daltonista će spokojno saslušati sve moje boje posle kasapljenja

Savršeni su vosak i plamen ne otiču u istim pravcima

U stanju duplog dna vazduh kalemi izraz voska među prstima

Plamen u vis obaljen neuhvatljiv je veštinom balsamovatelja

Ana Mendieta

Ana Mendieta


Poštovani druže Borisavljeviću – Srboljub Mitić (pesnik)

by admin

srboljub_pismo