Pesnici

Speak to me – James Labrie

by admin

I remember when we were so young
You embraced my fears and made me strong
Never did you actually hold my hand
Your silence no one else would understand

Did you fall? Did you crawl?
Will you open up at all?
Did you hear things you fear?
Did I make it clear?

Tell me what you’re thinking
Tell me what you’re thinking
Tell me what you’re feeling inside
Tell me what you’re thinking
Tell me what you’re thinking
Tell me what you’re feeling inside

Do you like the clothes she wears today?
Colliding love affair against a shade
Often times I wish she’d speak to me
Her holy open book, a world revealed to see

Did you fall? Did you crawl?
Will you open up at all?
Did you hear things you fear?
Did I make it clear?

Tell me what you’re thinking
Tell me what you’re thinking
Tell me what you’re feeling inside
Tell me what you’re thinking
Tell me what you’re thinking
Tell me all you’re feeling inside

So easy, easier
If you spoke to me
So easy, easier
Speak to me

Tell me what you’re thinking
Tell me what you’re thinking
Tell me what you’re feeling inside
Tell me what you’re thinking
Tell me what you’re thinking
Tell me all you’re feeling inside

lu_cong

lu_cong


Saveti mladom piscu – Danilo Kiš

by admin

Gaji sumnju u vladajuće ideologije i prinčeve.
Drži se podalje od prinčeva.
Čuvaj se da svoj govor ne zagadiš jezikom ideologija.
Veruj da si moćniji od generala, ali se ne meri s njima.
Ne veruj da si slabiji od generala, ali se ne meri s njima.
Ne veruj u utopijske projekte, osim u one koje sam stvaraš.
Budi jednako gord prema prinčevima i prema gomili.
Imaj čistu savest u odnosu na privilegije koje ti tvoj zanat pisca donosi.
Prokletstvo tvog izbora nemoj brkati sa klasnom opresijom.
Ne budi opsednut istorijskom hitnjom i ne veruj u metaforu o vozovima istorije.
Ne uskači, dakle, u “vozove istorije”, jer je to samo glupava metafora.
Imaj uvek na umu misao: “Ko pogodi cilj, sve promaši.”
Ne piši reportaže iz zemalja u kojima si boravio kao turista; ne piši uopšte reportaže, ti nisi novinar.
Ne veruj u statistike, u cifre, u javne izjave: stvarnost je ono što se ne vidi golim okom.
Ne posećuj fabrike, kolhoze, radilišta: napredak je ono što se ne vidi golim okom.
Ne bavi se ekonomijom, sociologijom, psihoanalizom.
Ne sledi istočnjačke filozofije, zen-budizam itd; ti imaš pametnija posla.
Budi svestan činjenice da je fantazija sestra laži, i stoga opasna.
Ne udružuj se ni sa kim: pisac je sam.
Ne veruj onima koji kažu da je ovo najgori od svih svetova.
Ne veruj prorocima, jer ti si prorok.
Ne budi prorok, jer tvoje je oružje sumnja.
Imaj mirnu savest: prinčevi te se ne tiču, jer ti si princ.
Imaj mirnu savest: rudari te se ne tiču, jer ti si rudar.
Znaj da ono što nisi rekao u novinama nije propalo zauvek: to je treset.
Ne piši po narudžbini dana.
Ne kladi se na trenutak, jer ćeš se kajati.
Ne kladi se ni na večnost, jer ćeš se kajati.
Budi nezadovoljan svojom sudbinom, jer samo su budale zadovoljne.
Ne budi nezadovoljan svojom sudbinom, jer ti si izabranik.
Ne traži moralno opravdanje za one koji su izdali.
Čuvaj se “užasavajuće doslednosti”.
Čuvaj se lažnih analogija.
Poveruj onima koji skupo plaćaju svoju nedoslednost.
Ne veruj onima koji svoju nedoslednost skupo naplaćuju.
Ne zastupaj relativizam svih vrednosti: hijerarhija vrednosti postoji.
Nagrade koje ti dodeljuju prinčevi primaj s ravnodušnošću, ali ništa ne čini da ih zaslužiš.
Veruj da je jezik na kojem pišeš najbolji od svih jezika, jer ti drugog nemaš.
Veruj da je jezik na kojem pišeš najgori od svih, mada ga ne bi zamenio ni za jedan drugi.
“Tako, budući mlak, i nijesi ni studen ni vruć, izbljuvaću te iz usta svojih”. (Otkrivenje Jov., 3,16)
Ne budi servilan, jer će te prinčevi uzeti za vratara.
Ne budi naduven, jer ćeš ličiti na vratare prinčeva.
Nemoj dozvoliti da te uvere da je tvoje pisanje društveno nekorisno.
Nemoj misliti da je tvoje pisanje “društveno koristan posao”.
Nemoj misliti da si i ti sam koristan član društva.
Nemoj dozvoliti da te uvere da si stoga društveni parazit.
Veruj da tvoj sonet vredi više od govora političara i prinčeva.
Znaj da tvoj sonet ne znači ništa spram retorike političara i prinčeva.
Imaj o svemu svoje mišljenje.
Nemoj o svemu reći svoje mišljenje.
Tebe reči najmanje koštaju.
Tvoje su reči najdragocenije.
Ne nastupaj u ime svoje nacije, jer ko si ti da bi bio ičiji predstavnik do svoj!
Ne budi u opoziciji, jer ti nisi naspram, ti si dole.
Ne budi uz vlast i prinčeve, jer ti si iznad njih.
Bori se protiv društvenih nepravdi, ne praveći od toga program.
Nemoj da te borba protiv društvenih nepravdi skrene sa tvoga puta.
Upoznaj misao drugih, zatim je odbaci.
Ne stvaraj politički program, ne stvaraj nikakav program: ti stvaraš iz magme i haosa sveta.
Čuvaj se onih koji ti nude konačna rešenja.
Ne budi pisac manjina.
Čim te neka zajednica počne svojatati, preispitaj se.
Ne piši za “prosečnog čitaoca”: svi su čitaoci prosečni.
Ne piši za elitu, elita ne postoji; elita si ti.
Ne misli o smrti, i ne zaboravljaj da si smrtan.
Ne veruj u besmrtnost pisca, to su profesorske gluposti.
Ne budi tragično ozbiljan, jer to je komično.
Ne budi komedijant, jer su boljari navikli da ih zabavljaju.
Ne budi dvorska luda.
Ne misli da su pisci “savest čovečanstva”: video si već toliko gadova.
Ne daj da te uvere da si niko i ništa: video si već da se boljari boje pesnika.
Ne idi ni za jednu ideju u smrt, i ne nagovaraj nikog da gine.
Ne budi kukavica, i preziri kukavice.
Ne zaboravi da herojstvo zahteva veliku cenu.
Ne piši za praznike i jubileje.
Ne piši pohvalnice, jer ćeš se kajati.
Ne piši posmrtno slovo narodnim velikanima, jer ćeš se kajati.
Ako ne možeš reći istinu – ćuti.
Čuvaj se poluistina.
Kad je opšte slavlje, nema razloga da i ti uzimaš učešća.
Ne čini usluge prinčevima i boljarima.
Ne traži usluge od prinčeva i boljara.
Ne budi tolerantan iz učtivosti.
Ne isteruj pravdu na konac: “s budalom se ne prepiri”.
Nemoj dozvoliti da te uvere da smo svi jednako u pravu, i da se o ukusima ne vredi
raspravljati.
“Kad oba sagovornika imaju krivo, to još ne znači da su obojica u pravu.” (Poper)
“Dozvoliti da drugi ima pravo ne štiti nas od jedne druge opasnosti: da poverujemo da možda svi imaju pravo.” (Idem)
Nemoj raspravljati sa ignorantima o stvarima koje prvi put od tebe čuju.
Nemoj da imaš misiju.
Čuvaj se onih koji imaju misiju.
Ne veruj u “naučno mišljenje”.
Ne veruj u intuiciju.
Čuvaj se cinizma, pa i sopstvenog.
Izbegavaj ideološka opšta mesta i citate.
Imaj hrabrosti da Aragonovu pesmu u slavu Gepeua nazoveš beščašćem.
Ne traži za to olakšavajuće okolnosti.
Ne dozvoli da te uvere da su u polemici Sartr-Kami obojica bili u pravu.
Ne veruj u automatsko pisanje i “svesnu nejasnost” – ti težiš za jasnošću.
Odbacuj književne škole koje ti nameću.
Na pomen “socijalističkog realizma” napuštaš svaki dalji razgovor.
Na temu “angažovana književnost” ćutiš kao riba: stvar prepuštaš profesorima.
Onoga ko upoređuje koncentracione logore sa Santeom, pošalješ da se prošeta.
Ko tvrdi da je Kolima bila različita od Aušvica, pošalješ do sto đavola.
Ko tvrdi da su u Aušvicu trebili samo vaške a ne ljude – isti postupak kao gore.
Segui il carro e lascia dir le genti. (Dante)

danilokis


Ta napi se – Branko Radičević

by admin

Ta napi se, braco, napi vinca pusta
I nasrka meda s devojački usta,Branko
Čojku reko čoče, a ćušetu ćuše —
Sada, višnji Bože, smiluj mi se duše!


Sretenje – Nikola Vranjković

by admin

yaBrod ti tone ispred luke
jos iz vode vire ruke.
Meriš život svoj na sate
i to hoće da ti skrate.
Sati prolaze,
ko dim kroz vetar lete
pa se razbiju u dane.

Osmeh čudan, oči lude,
vazduh miriše na ljude.
Oni tužno troše dane,
vreme nikako da stane.
Dani prolaze,
ko list po vodi plove
dok ne potonu u sećanje.

Kraj je zimskog sna
i java počinje.
Nit se budiš, niti spavaš,
plašiš se.
Kraj je zimskog sna,
a java ne obećava.

Kao da ceo svet spava.

Ispod tebe gola stena
ali tvoje senke nema.
Sve je jasno kao dan
a dan je umoran i tmuran,
jer je isto ko i juče,
samo godina je promenila ime.

Probij zaključana vrata,
skini okove sa vrata,
shvati to ko ispit vere
i okreni propelere,
barem probaj,
stvarno nemaš sta da izgubiš
na ivici, dok kliziš.

Kraj je zimskog sna…

 


Mrtvoj kćerki – Viktor Igo

by admin

Sutra, kad se polje zabijeli od zore,
Na put ću poći. Znam, ti me čekaš tamo.
Ići ću kroz šumu, ići preko gore,
Jer ne mogu dugo da ti nisi sa mnom.

Zadubljen u misli, hodat ću u muku,
Nit ću što vidjeti niti čuti moći,
Sam, neznan, pogrbljen, prekrštenih ruku,
Tužan, a dan će mi biti sličan noći.

Neću pred Harfleurom gledat u sumraku
Jedra u daljini, zlato što se ljeska.
Kad stignem, na tvoju položit ću raku
Buket od božike i procvala vrijeska.

Château fantastique au crépuscule, 1857

Château fantastique au crépuscule, 1857


Dva raba – Branislav Nušić

by admin

Zatutnjaše sva četiri zvona
Povrveše kite i mundiri
Povrveše perjanice bojne
Povrveše bezbrojni šeširi
Svi majori debeli i suvi
Oficiri cela kita sjajna
Pukovnici, s orlom i bez orla
I još neko, ali to je tajna
Potmulo su udarala zvona
Udarala zvona iz budžaka
A i što bi da se čini dževa
Kad je pratnja srpskoga junaka
Srpska deco što množiti znate
Iz ovoga pouku imate:
U Srbiji prilike su take
Babe slave, preziru junake
Zato i vi ne mučite se džabe
Srpska deco postanite babe.

nusic


Crucified – Army Of Lovers

by admin
Ghost-If You Have Ghost

Ghost-If You Have Ghost

I’m crucified
Crucified like my Saviour
Saintlike behavior
A lifetime I prayed

I’m crucified
For the holy dimension
Godlike ascension
Heavens away

I’ve seen the deepest darkness
And wrestled with Gods
Ride the noble harness
Raining cats and dogs

I stand before my Maker
Like Moses on the hill
My Guinness record baker
I abide your will

The first of reciter
I saw eternal light
Best of vocal fighter
Beyond human sight

Where thorns are a teaser
I’ve played a double jeu
Yherushalaim at Easter
I cry I pray mon Dieu
I cry I pray mon Dieu

I’m crucified
Crucified like my Saviour
Saintlike behavior
A lifetime I prayed

I’m crucified
For the holy dimension
Godlike ascension
Heavens away

Prophets I’ve been reading
Stories I’ve been told
Before I end my breathing
I travel in the soul

Where thorns are a teaser
I’ve played a double jeu
Yherushalaim at Easter
I cry I pray mon Dieu
I cry I pray mon Dieu
I cry I pray mon Dieu
Adieu mon Dieu

I’m crucified
Crucified like my Saviour
Saintlike behavior
A lifetime I prayed

I’m crucified
For the holy dimension
Godlike ascension
Heavens away

I’m crucified
For the holy dimension
Godlike ascension
Heavens away

I’m crucified
Crucified like my Saviour
Saintlike behavior
A lifetime I prayed

I’m crucified
For the holy dimension
Godlike ascension
Heavens away


Vreme za život i vreme za smrt – Marko Stamenković

by admin

Postoji vreme za život i vreme za smrt.

Postoji krvava ivica sablasnog horizonta

kojom odlaze senke

u gluvonemi oblak

sutrašnje suze,

neka ukleta reč

u zenicama podsvesti

koja nas ište i sluti

onobezdanost sveta, što

isijava iz razbijenog ogledala

naše i njegove humke.

 

Sebična istina u nesebičnoj laži

onog poslednjeg sjaja u kaplji krvi

na poslednjem peronu

čekaonica gde nam zakasni mladost

O, JOŠ KOLIKO BAR DO POSLEDNJE STANICE?

 

Kome pevaju ptice

kada presahnu vene

i raskomada se večnost

u mrtvom sazveždju, kada

zardja džepni časovnik

i skazaljke krenu unatrag

a nas ni ovde

ni tamo?

 

Kome cvetaju ljiljani

kad se pod sledjenim suncem

skameni proleće

i nadnese se ambis kao nespoznajna noć,

čiji odcvali miris da odbacuje smrt

kada utihnu zvona?

 

I prostor izgubi noć

da ukroti tišinu

svih izgubljenih duša koje šapću:

 

Postoji vreme za život

postoji vreme za smrt.

Sleeping Bloodhound exhibited 1835 by Sir Edwin Henry Landseer 1802-1873

Sleeping Bloodhound exhibited 1835 by Sir Edwin Henry Landseer 1802-1873


Ukletim pesnicima – Marko Stamenković

by admin

Kretoše u neosvitnost dana tragom

pepela u čijem nestadoše plamu

razvenčaše ih sa suncima rasparčane zvezde

Vragom proglasiše boga i utamničiše tamu.

 

Crnilom mastila i prokletstvom krvi

ambise pretvoriše mrtvilom u putanje

pa njima odoše potonji i prvi

da osluškuju grobno šaputanje.

 

Ukletih reči sa usudom da objave

poslednje zrno svetskog peščanika

koje grobnicom osmehnutom preti.

 

Jutrima koja bi tek da se zaplave;

u ogledalu krvavom bez lika

gde postadoše i sami ukleti.

Marko Stamenković - pesnik

Marko Stamenković – pesnik


Tužna pesma – Srboljub Mitić

by admin

Ne zna se zašto trava na nekom
grobu nikad ne nikne.
Možda su kosti još besne, još otrovne
u zemlji.
Možda ponekad, noću, zakopani
strašno urlikne
za suncem
i jed izbljuje u zemlju da nikad
ni zmija kroz humku mu
put svoj
ne izrije.

Ne zna se zašto trava na nekom grobu
nikad ne zazeleni.
Možda se mrtvac pun čemera
raspao u zemlji.

George Edmund Butler - A roadside cemetery near Neuve Eglise

George Edmund Butler – A roadside cemetery near Neuve Eglise