Pesnici

Nikola Zelenković – Tačka na šarenom plavkastom tepihu

by admin

Razvukla je crvenu liniju karminom po donjoj usni pokušavajući da popuni bore koje su se na njima nagomilavale godinama. Spremanje za posao uvek ju je nervirao. Žena kao žena – umela je da govori kad- kad sebi u tim jutarnjim časovima beskrajno duge kupatilske tišine.  Godine i razdražljiv posao napravili su od njenih stopala tromu i previše osećajnu ženu.

–  Gde li sam samo spustila grickalicu za nokte?  – Glasno je prokomentarisala –

Iza sebe je imala supruga i dvoje dece. Dve majčinske suze, brige, dva majčina iskrena osmeha zbog kojih je disala i zbog kojih se idalje borila ne odustajući. Rad u banci učinio je da je kolege i poznanici doživljavaju kao mrzovoljnu i otresitu osobu, što zapravo nije bilo tačno. Bila je samo neko ko je previše puta iskreno verovao ne dopuštajući nakon silnih razočarenja drugim ljudima da joj se previše približe.

Rumenilo je nanela na obraze i lenjo pogledala u svoj odraz u ogledalu sa smešnim ispranim ružičastim okvirom.

–         To bi bilo to, valjda neću zakasniti obzirom da napolju pljušti i da je saobraćaj usporen. – Pomislila je izlazeći iz kupatila.

U predsoblju je obula čizme sa diskretnom potpeticom i krenula ka vratima kad ju je neko uhvatio pod mišicu.

–         Hajde majko dođi… – rekla je Milena nežno je povlačeći za sobom u dnevnu sobu.

–         Ali pile moje zakasniću na posao… – nasmejala se zbunjeno.

–         Nećeš majko, nigde danas nećeš zakasniti.

–         Zašto ti nisi u školi?

–         Mama, davno sam završila školu. Na master studijama sam. – izustila je Milena umorno sa suznim očima.

–         Nemoguće… – sela je na dvosed gledajući u jednu tačku na šarenom plavkastom tepihu.

–         Skuvaću nam čaj, izuj se…

Milena je obeshrabreno ušla u kuhinju, upalila ringlu proklinjući svet koji nije pronašao lekove koji bi malo usporili napredovavnje Alchajmerove bolesti.

 

 


Weltschmerz – Dragan Zarić

by admin

Nisam srećan, nisi srećan, nesrećni smo,
bez nade, bez plana za budućnost.
Živimo jedan pored drugoga, napajani mudrošću,
više ne raznajemo šta je dobro a šta zlo.

Jednom sam ti rekao da želim biti srećan,
ti si me gledao, nisi govorio ništa, ćutao si.
Jednom sam te izneverio, jednom je bilo dovoljno,
od tada si prestao da mi veruješ, izdao sam.

Dani su dugi, sivi su, mračni kao pred oluju,
živimo ih tek da ih živimo, reda radi.
Osećamo da naše postojanje nema smisla,
zato slavimo alkohol, drogu i besmisao života…

bespomoćni da uništimo Weltschmerz…

EKV


Kafkino pismo upućeno dugogodišnjem prijatelju,Maksu Brodu

by admin

Dragi Makse,
moja poslednja želja: sve što ostavljam za sobom (dakle, u ormaru za
knjige, u komodi, u pisaćem stolu, kod kuće i u uredu, ili je bilo gde
odneseno pa ti nađeš), dnevnike, rukopise, pisma, tuđa i moja, beleške i
tako dalje, neka se sve odreda spali nepročitano, a isto tako i svi
moji spisi ili zapisi koji se nađu kod Tebe ili kod drugih, od kojih ih
zatraži u moje ime. Pisma koja Ti ne budu hteli dati neka bar sami
pošteno spale…

Tvoj Franc Kafka

Kafka - Ian Hughes

Kafka – Ian Hughes

 


Kupićeš snove kao bele češljeve po toploj jutarnjoj postelji – Rade Drainac

by admin

Kupićeš snove kao bele češljeve po toploj jutarnjoj postelji
Ljubavlju ovom vetar lišće razvejava
Onde gde moj nemir spava
Čežnja je od labuda belja.

Oh,dalje od tog ponora u srcu sa ove lirske balustrade
Nikad oči njene neće sagledati topli mrak krvi moje
Tako život beskućnika sanjivo ulazi u mračni tunel balade
Bez jauka i piska kao mrtve lokomotive podno šuma.

Kad o ljubavi zborim vidim koliko površne stihove pišem
O nebo je malo za ovo zlo života
Ukoliko slađe tom stravom dišem
Sve dublje u zaboravu srca ka padu pesme nepovratno letim.

Carl Spitzweg - the poor poet

Carl Spitzweg – the poor poet


Dear, If You Change – John Dowland

by admin

Dear, if you change, I’ll never choose again.
Sweet, if you shrink, I’ll never think of love.
Fair, if you fail, I’ll judge all beauty vain.
Wise, if too weak, more wits I’ll never prove.
Dear, Sweet, Fair, Wise, change, shrink, nor be not weak:
And, on my faith, my faith shall never break.

Earth with her flow’rs shall sooner heaven adorn,
Heav’n her bright stars through earth’s dim globe shall move,
Fire heat shall lose, and frosts of flames be born,
Air made to shine as black as hell shall prove:
Earth, Heaven, Fire, Air, the world transform’d shall view,
Ere I prove false to faith, or strange to you.

John Dowland

John Dowland


Fedru – Jovan Hristić

by admin

I ovo još hoću da znaš, dragi moj Fedre: živeli smo
U vremenima sasvim očajnim. Od tragedije
Pravili smo komediju, od komedije tragediju;

A ono pravo: ozbiljnost, mera, mudra uzvišenost,
Uzvišena mudrost, uvek nam je izmicalo. Bili smo
Negde na ničijoj zemlji, ni mi sami,

Ni neko drugi; uvek tek za korak-dva udaljeni
Od onog što jesmo, onog što je trebalo biti.

O dragi moj Fedre, dok budeš šetao
Sa vrlim dušama, po ostrvu blaženih,
Spomeni ponekad i naše ime:

Neka se njegov zvuk rasprostre zvonkim vazduhom,
Neka bar pođe ka nebu koje nikad ne dostiže,
Neka nam se bar u vašem razgovoru duše odmore.

Phaedrus Ryan Swallow

Phaedrus Ryan Swallow


Naši dani – Vladislav Petković Dis

by admin

Razvilo se crno vreme opadanja,
Nabujao šljam i razvrat i poroci,
Podig’o se truli zadah propadanja,
Umrli su svi heroji i proroci.
Razvilo se crno vreme opadanja.

Progledale sve jazbine i kanali,
Na visoko podigli se sutereni,
Svi podmukli, svi prokleti i svi mali
Postali su danas naši suvereni.
Progledale sve jazbine i kanali.

Pokradeni svi hramovi i ćivoti,
Ismejane sve vrline i poštenje,
Poniženi svi grobovi i životi,
Uprljano i opelo i krštenje.
Pokradeni svi hramovi i ćivoti.

Zakovana petvekovna zvona bune,
Pobegao duh jedinstva i bog rata;
Obesismo sve praznike i tribune,
Gojimo se od grehova i od blata.
Zakovana petvekovna zvona bune.

Od pandura stvorili smo velikaše,
Dostojanstva podeliše idioti,
Lopovi nam izrađuju bogataše,
Mračne duše nazvaše se patrioti.
Od pandura stvorili smo velikaše.

Svoju mudrost rastočismo na izbore,
Svoju hrabrost na podvale i obede,
Budućnosti zatrovasmo sve izvore,
A poraze proglasismo za pobede.
Svoju mudrost rastočismo na izbore.

Mesto svetle istorije i grobova,
Vaskrsli smo sve pigmeje i repove;
Od nesrećne braće naše, od robova,
Zatvorismo svoje oči i džepove.
Mesto svetle istorije i grobova

Ostala nam još prašina na hartiji,
K’o jedina uspomena na džinove;
Sad svu slavu pronađosmo u partiji,
Pir poruge dohvatio sve sinove.
Ostala nam još prašina na hartiji.

Pod sramotom živi naše pokolenje,
Ne čuju se ni protesti ni jauci;
Pod sramotom živi naše javno mnenje,
Naraštaji, koji sišu k’o pauci.
Pod sramotom živi naše pokolenje.

Pomrčina pritisnula naše dane,
Ne vidi se jadna naša zemlja huda;
Al’ kad požar poduhvati na sve strane,
Kuda ćemo od svetlosti i od suda!
Pomrčina pritisnula naše dane.

Dis

Dis

 


Rastanak sa pjesnikinjom – Gorčilo Sredojev Potpara

by admin

Otišla si drumom jablanova
Omamljena daljinom plavom,
Lakoćom djevojačkih snova,
Odleprša svojim nepovratom.

Kome govoriš rumenim plamom,
Kome pjevaš stare tuge,
Kome sada novim žarom,
Pjevaš neke pjesme druge?

Kaži daljino plava,
Dal’ čezne za našim krajem,
Il’ ponekad samo očajava,
Kad joj zamiriše zavičajem!

Claude Monet

Claude Monet

 


The solitary reaper – William Wordsworth

by admin

Behold her, single in the field,
Yon solitary Highland Lass!
Reaping and singing by herself;
Stop here, or gently pass!
Alone she cuts and binds the grain,
And sings a melancholy strain;
O listen! for the Vale profound
Is overflowing with the sound.

No Nightingale did ever chaunt
More welcome notes to weary bands
Of travellers in some shady haunt,
Among Arabian sands:
A voice so thrilling ne’er was heard
In spring-time from the Cuckoo-bird,
Breaking the silence of the seas
Among the farthest Hebrides.

Will no one tell me what she sings?–
Perhaps the plaintive numbers flow
For old, unhappy, far-off things,
And battles long ago:
Or is it some more humble lay,
Familiar matter of to-day?
Some natural sorrow, loss, or pain,
That has been, and may be again?

Whate’er the theme, the Maiden sang
As if her song could have no ending;
I saw her singing at her work,
And o’er the sickle bending;–
I listened, motionless and still;
And, as I mounted up the hill,
The music in my heart I bore,
Long after it was heard no more.

william wordsworth

william wordsworth

 


Ona sva – Šarl Bodler

by admin

Kad jutros,jedva krijući zlobu
i uklopku me navodeći,
Demon u moju uđe sobu,
upita:”Da li mi možeš reći

šta je od sviju lepih stvari
kojim je oko zasenjeno,
od crnih il’rumenih čari
što čine ljupko telo njeno,

najslađe?” – Ali duša reče
Gnusniku:”Svaki deo greje
isto,iz svakog melem teče
i podjednako drago sve je.”

Ne znam kada me očarava,
što posebno me tu privlači.
Ona me kao noć stišava
i kao Osvit na me zrači;

i saglasje je preveliko
što njenim lepim telom vlada
da obujmiti može iko
sve sastojke tog divnog sklada.

Preobražaj me tajni pleni,
sva čula se u jedno sliše!
Muzika struji dahom njenim
kao što njezin glas miriše!

Étienne-SÁNDORFI

Étienne-SÁNDORFI