Pesnici

Raj – Boris Bajić

by admin

Stojte vi sijači vjetra, vi žeteoci bure,
Stojte pred Galilejcem
Uzmite kondir vina, dok se loza
Nije skupila i osušila,
Dok još nije u oganj bačena
I spaljena,
Ispijte na iskap
Ipak vas služi bludnica poslednje vrste
Plemićke krvi,
Drskijeg stvorenja od nje nema,
Jer drskost i bijes iz prestupa crpi.
Baš kao i vi, zar ne?
Služite se, gozba tek počinje
Jesam li vam rekao da niste dosadni?
Onda ste dobro utrošili pare.
Uživate u njenom erotizmu
Kad već upražnjavate lirizam masa.
Njeno pristajanje da postane plijen
Nemojte tako olako shvatiti
Jer ona ne ljubi iz suštine svog bića.
Takli ste svoje rajeve,
A zalutali u naš mali raj
Oženjeni filozof bi da vam nazdravi,
Jeste li za turu ruma, da čujete priče sa brodskog tuluma?
Ne mislite kao mi,
Marim za to
Svi čekamo vaš kraj,
Nakrkali ste se i napili
I
To
Je
Zasluženi
Raj.

Boris Bajić

Boris Bajić


Mousetrap – Irena Milin

by admin

He had me handcuffed to a chair.
Why me, or the chair,
– not a clue.
Night after night,
the same dream.

Sometimes it’s a wall,
with my wrists nailed tight;
sometimes irons round my neck.
The eyes are open,
rising in the dark.
I’m alone.
He had me handcuffed to a chair,
and he’s gone.

Strange, even bizarre:
Me not being scared,
unable to move,
yet, perfectly calm,
motionless.

A dream?
A nightmare?
I’m burning my brains out.
Night after night.

One thing I’m sure of :
With my feet chained,
forced to the ground
the wings lay paralyzed.

Why won’t he rest his dark,
Rascolnikov eyes
upon me?
There is no waking up.
All of my wonders drown;
a body must wither and die…

raskolnikov

raskolnikov


Kad bih se ponovo rodio – Peko Laličić

by admin

Kad bih se ponovo rodio
dolina bih bio
koju nastanjuju ptice

vodi u korenu bih bio
i krepio sanjare
i pesnike

kad bih se ponovo rodio
frula bih bio
frula dvojnica
rado bih lađar bio
i zaljubljene vozio
u zalive njima znane

dah zore bih pio
i pesma bio
pesma svekolika.

 

Zabu Stewart - Horses

Zabu Stewart – Horses


Marina Drobnjaković

by admin

marinabosonogi
hodamo vrelim asfaltom

pred nama je put koji vodi bilo gde

vazduh miriše na Arizonu
ili Afriku
u kojima nikad nismo bili

hodaš kao panter

ja idem za tobom i ne znam
na koju životinju sebi ličim
a da nije pas

inatiš se
ne ideš u korak sa mnom

godinama

ovo nije jedan od onih letnjih dana
kada je prevruće čuju se zrikavci
i ne nazire se ništa

ovo je dan kada usklađujemo korak
u zauvek


Takva je istina – Dragan Rucić Ruca

by admin

Dobri ljudi uvek stradaju
A loši uvek dobro prolaze
Da li ovi prvi to ne znaju
Ili se ovi drugi snalaze

To je stara priča
Koja i danas važi
Ako misliš drugačije
Ti napiši ili kaži

Pa šta bude da bude
Istina takva ostaje
Pa bunio se ti ili ne
Istina uvek opstaje

Simona Ruscheva - truth

Simona Ruscheva – truth


Prepoznavanje – Enver Muratović

by admin

EnverJednoga ljeta, na pijaci u Baru,
Sasvim nepoznata prodavačica igračaka
Prepoznala je na meni
Čelo moga oca.

Otac je već tada bio mrtav.

Danas me niko ne prepoznaje
Po ocu; ni ja ne nazirem
Ništa njegovo na sebi –
Osim osjećaja da sam mu svakoga dana
Sve bliži!

 


Pogled – Borislav Gvozdenović

by admin

Provejavaju misli –
oko se suzom kvasi,
tren postaje beskraj
u koga se smeštaju časi.

Sa kamena kraj mora
tiho isparava čežnja,
ribar na sred mora
vadi plen iz vežnja.

Klizi niz suvi list
na hladna ramena
i odzvanja glasno
jedna kap skamenjena.

Na Božjoj ravni
jasno obeleženi puti,
glas nevidljive ptice
nebom odlazak sluti.

The Reed

The Reed


Empiric – Irena Milin

by admin

There’s something dying
in this autumn sun;
Its force consumes me.
Awoken,
my restless steps keep
hurling,
hungry for the streets.

The tempted body surrenders
to the sweetening aroma,
helpless to the forces of nature.
One million uncontrollable moods
change inside,
transforming the sight.

The red silhouettes of a burning sun
drum on top of my eyelids,
and the heart is growing bigger,
beholding the sufferings of the universe.
The pain comes out in slopes down my face.

I sit under a tree,
and the whole world
gets embraced within.
Tawny little leaf,
trapped within my hair
shrivels, discovered;
Take it out gently, put it in my handbag.
It’s the least you can do.


Dragana Papić

by admin
 Toplo krilo, ljubav. U iščekivanju se nižu dani. U bljesku vizije se prepozna tren.
Kroz čipkane zavjese sam prepoznala zlatne niti sunca.
 Oprosti mi, Bože, što sam ogoljela svete tajne, što sam dopustila da ih ljudi
raznesu. Sada ćutim. Mudrost i kazna su se javile istovremeno. Ali, iako su mi riječi sada
nečujne, želim da odjek njihov zapara vječnost, ureže se u svjedočanstva sutrašnjice.
 Jer, meni su riječi utjeha i zaklon. Melem i med. Snaga za svaki novi osmjeh,
neophodan, kao život vrijedan. Meni su mirisi i zvuci u riječima, i molitva da teku ka
ušću, da ne stvaraju brane i virove.
 Jer mi se u prah rasipaju pokušaji da uuobličim trenutak koji vidim u ogledalu i lik
koji stalno mijenja svoja prostranstva neistražena.
 Boli često. Ali i bol je plodno jutro. Pustoš se rađa u srcima onih koji zloupotrijebe
milost. Svaki novi otkucaj tada odjekuje sablasno.
 Ne dajmo da se besjeda završi bilo čime što nije ljubav. Poraz i stid su vapaji
kajanja; grjehovni trn se prelomio.
 Oprosti mi, Bože, za riječi koje nisu ljubav. Oprosti za pustoši koje stvaraju lako,
a brišu teško. Hvala ti na svakom rađanju jutra.
Dragana Papić

Dragana Papić


Strah me je Sanela – Marko Stamenković

by admin

Strah me je da te se setim, imena glasa i lika

Poslednjeg osmeha, kose, očiju u kojima je zastala ponoć

I poželela da se ne probudi, nikada,

Tvog malog sveta u kome se skrivao čitav kosmos

Mojih iluzija, naših srednjoškolskih dana, maturske večeri,

Stanice sa koje si otišla, bez reči, otužnog pogleda;

Strah me je da se setim, strah me je da zaboravim.

 

Akordi su ostali da zvone, za tobom

Poput ždralova iz mog oka, željni da ti na dlan

Spuste ključ večnosti iz kljuna, koji mi pokloni andjeo,

Nespreman da to učinim sam i ti ode,

Nisi ih čula; ma tebi nije ni bio potreban taj ključ,

Tebi je večnost odavno pripadala,

Tebi je pripadalo sve, sve ono što ja nisam umeo

Da ti pružim i što sam poklanjao pragovima

Nekih pruga duž kojih sam tumarao…

 

Nebo je moglo da bude naš dom, ovaj svet te nije

Zasluživao, na Lilitu te je čekao presto,

Mogla si da gospodariš sazveždjem jutra,

Crni moj biseru, mogla si da ugasiš zvezde treptajem oka,

A ti si izabrala mene i tek tako, odrekla se svega i učinila

Svojim robom jednog zanesenjaka, koji se,

Sasvim slučajno zatekao tu…

Strah me je da se setim, strah me je da zaboravim.

 

Emenda je strepela da će se jednom roditi jedna

Takva kao ti, na njenu žalost i moju večnu sreću

I nesreću, ta strepnja se obistinila, ali nije

Slutila da ćeš se radjati svakoga dana

I svake noći kad sat otkuca ponoć, onda je

Poželela tvoju smrt, ali u grobnici mog srca

Ostale su ti samo usne, a u grobnici tvojih očiju

Emanda sama…

 

Labudovi su te čekali, kao ladjari, nisam uspeo

Da ih stignem, ni da ti kažem… ono što sada

I nije važno, zaplovili su rekom srebrnom od

Pahulja i odneli te u svoj svet, bez traga,

Bez glasa, rekom bez povratka, početka i kraja;

Mene su odneli gavranovi.

Strah me je da se setim, strah me je da zaboravim.

 

Akordi i dalje zvone. Oni koji žele mnogo dobiju

I više od toga, ja sam želeo malo i izgubio i

Ono što nisam imao, izgubio mladost i budućnost,

Peščane satove, konje i kočije, osmeh, glas

U koji su me zarobili obzori, izgubio snove,

Izgubio sve.

Vidjaju me, hodan i dalje prugom, i umesto u grudima,

Srce nosim u koferu opsene; neću se sklanjati ako

Začujem pisak, jer će otkucaji iz mog prtljaga

Zaustaviti voz na jedan prag ispred mene, u koliko si

U njemu ti, a ako nisi nije me strah da mu krenem u susret,

Jer kada spustim prtljag sa strane, u meni više neće biti srca,

Neće biti ničega, psi će celu noć da zavijaju,

Sedam puta kriknuće ždral i sedam puta ustrašiti

Kada otključa tu kutiju…..

Stah me je da se setim, strah me je da zaboravim.

Fear -Katerina Apostolakou

Fear -Katerina Apostolakou