Moje pesme

Prvim dahom vetra – Marko Vlašić

by admin

Naređeno je da taj pravac vetra pratim.
Naređeno je blagim glasom povetarca,
da nastavim,
sa bolom u srcu
i u nepoznatom pravcu.

Probudite me vi…
i dajte mi snage,
da vas prihvatim,
tiho i bezbolno,
sa prvim dahom vetra.

Hotel room - Hart Dyke

Hotel room – Hart Dyke


Sunce budućih plemena – Marko Vlašić

by admin

Probijate se kroz zidove večnih vatri
Ne slušajući pesme anđela
Nadajući se da će da popuste
U njihovim neprestanim molitvama

Sve vas
Kopno je zauvek odvelo daleko
Od sećanja na milostinju
Koja nije tamo gde ste vi

kopno


Proburazili su me – Marko Vlašić

by admin

Da
Moj odgovor i štit je bio osmeh

Nisam osećao ništa
Kada je nož prolazio kroz utrobu

Imao sam belu majicu
I svaka rupa je predstavljala slabost nekih ljudi

Na šta je to sve ličilo –
Nisam siguran…
Možda su grehovi cirkuzanata
Koje sam viđao tih dana…

Ti grehovi su u dahu postali moji
I zbunjivali me –
Do trena –
Kada sam postao jači nego ikada
Po tom nezdravom dnevnom svetlu…

Peter V Brett - Inevera and young jardir

Peter V Brett – Inevera and young jardir


Povratnik – Marko Vlašić

by admin

Ništa nije govorilo
Da se okrenulo sve protiv tebe

Predao si se bez borbe
A da ni mačem nisi zamahnuo

Nije ti se dalo
Nisi ni znao kako

Da si barem povratnik
Pa da se isplačem kao čovek

Tih dana
Ništa nije bilo razumno
Sve je bilo furka

Sve sama muka

Radilo je protiv tebe
Mislio si protiv sebe je to

Lagao te je do poslednjeg momenta
S početka mršavost
Na kraju očaj

Henry Ossawa Tanner

Henry Ossawa Tanner


Imena koja nećeš prepoznati – Marko Vlašić

by admin

Napete misli u onim momentima
Gledaš u bojama
I zvuke pesama nepoznatih pevača
Slušaš u strahu

Novi ljudi u tvom životu
Koji su te čekali
U tišini
Nisu se okretali
U hladnoći
Do zadnjeg trena
Koja skoro kao večnost traje

Oni uvek pitaju za svoje bližnje

Ništa drugo im nije bitnije
Nego toplina nove vesti što donosi

Baš kao savet velikog glasa
Što izvire iz svetlećih dlanova

dante


Amy W. – Marko Vlašić

by admin

Mislila sam da ću te sresti tamo
Da ćemo otići na to mesto
Gde smo proveli divne noći
Gledajući radosne ljude
I plavi mesec
Kako peva svoju pesmu

Naša ljubav nije završena
Nije kraj
Nije kraj putovanju
Koje smo ucrtali u pesku

Znam da ti je ostalo u sećanju

Kristie Eden

Kristie Eden

 


Nepoznata svita dolazi po tebe – Marko Vlašić

by admin

Crna svita dolazi
Da presudi za tvoja zlodela
Da ti odseče skalp zlatne kose
I uništi zastrašujući glas

Praznovao si zlo mačem u snažnoj ruci
Gromoglasno
Sekao sve pred sobom
Osvajao trofeje
Trpao u čelične mreže
Te oslabljene narode

Gomila njih koje nisi uništio
Ulovljene
Očajne i nagluve duše
Glasom si
Bespoštedno robio u samice od katrana

Slušao si priče od iskona o zlatnoj vojsci spasa
I večnom ratu –
Tražio kovača u dalekom univerzumu
Da ti iskuje konačnu oštricu
Kojom bi osvajao planete
I tražio da te imperatorom nazivaju

A sada bežiš od sopstvene sene
Krijući se od hiljadugodišnjeg greha davnina

Zdzisław Beksiński

Zdzisław Beksiński


Belo sunce – Marko Vlašić

by admin

Tebi
Hladna jutra samo mogu pomoći

Ti si dozvolio sebi da se zatvoriš
Da te zla sigurnost obmane

Dozvolio si da ti takav prostor menja lik
Da te iznova podseća na ruglo života

Mučne godine će biti potrebne
Da ti otvore oči vremena

Mučne godine povratka
Na put
Gde si nekada
Slomljenog srca
Gledao u belo sunce

Dobri ljudi tamo
Čekaju
Na tvoj prvi siguran korak

sun


Odlazeća krv – Marko Vlašić

by admin

Hladno rano jutro je bilo
Kada su nas pozvali
Da još jednom
Razmislimo dobro

Nikada neću biti siguran
U neznanog pevača
I njegovu nepoznatu pesmu

Nisam bio siguran ni u razum
A ni čistu savest
Toga jutra

To je bio dan
Potpunog pada

Samo sam u jedno bio siguran…
U otvoreno novo poglavlje
Nekome
Ko će nastaviti dalje
Mirne glave

Charles Frederick Ulrich - typesetter at Enschede Haarlem

Charles Frederick Ulrich – typesetter at Enschede Haarlem


Govor dobrog duha – Marko Vlašić

by admin

Legenda  nas oblikuje

Ostavila  je snažnu plavu svetlost
I prave reči
Koje ti u snovima darujemo

Nije nas strah od zaštićenog sna
Niti od gubitka darova
Strah nas je od zaborava
I praznog slova

Samo da bismo dopreli do tvog sećanja
Mi prolazimo kroz rupe
Kroz otvorene prozore
Šuplje krevete
Staklo
Kristal
Imenuj ti sam

Neguj tu ćud što ti dobrotu čuva
Čuvaj je sebično
I ne daj nikome
Osim možda duhu
Koji te gleda

women dreams