prelude Kome se to okrećeš? Kakvu to svetlost vidiš? Kakvu to graju čuješ? Jesam li ti rekao da si potreban ovde? postlude I I Ja sam zapušten, Meni je brada već seda. Nemam nikoga da me sluša. A Ti, Ti me barem saslušaj do kraja. II Neću moći još dugo. Vi me ne volite. Nemam […]
Led će prekriti sve Biće to pogled na svet Prizor Koji nije zaslužio nikakve mirise Nikakve ukuse Pluća sveta će se gušiti u raznim otrovima napadača Velike bande malih duša Bivaće neko vreme Gorostasi ideja Da se tromim koracima resetuje sve Da sve krene iz početka Da se borba nastavi tankom linijom večne patnje Izbavitelji […]
Trese te groznica Od pomisli da nikada više ovde neće biti bolje Osmeh puštaj kada si u šumi Kada te vatra greje Kada se igraš kiselinom Kada te obliva toplota Da nisi sam Ništa društvo promeniti neće mediokre glupo Ostaće u hladnoći Uzeće mu prokletnici zakopano zlato Od pomisli da nikada neće biti bolje Trese te […]
Uspeli su da otvore kapije! 20 sekundi šanse. Hiljade njih vrišti – Sloboda! Pušteni smo! Trčite ka svetlu… Bežite odavde! Ovo je pakao! Kako ćemo stići kući? Moja deca! Meso otpada… Naprasno gluvi. Bežeći besomučno Gaze preko tajnih oslobodilaca. Iskopane rake, U službi spasa, Postaju prepune radioaktivnih telesa. +20
Bliži se moja subota Znam da toga dana neću moći ni ruku da podignem Da ti mahnem još jednom Za oproštaj od svega što smo voleli U mom gradu nemam više prijatelja Koji će doći i reći Kako smo se smejali hladnoći Bezbrižno neznanje je crna noć progutala I nismo opravdali ničim nas Ničim Što […]
Tebi sam pevala Pod svetlom sveta Jednom naučena Najbliže sam tebi bila I pevala najtužniju notu Činom najradosnijeg srećnika Jednom naučena Tebe Poslušno slušala Da nisam prva Tebi Do suza pevala (in memoriam) +10
Nastaviću ovim putem. Nećete Vi, da mi govorite šta da radim! Znam ko mi ‘leb daje. Nastaviću ovim putem, Pa makar mi se duša zacrnila. Znam ko mi ‘leb daje. Posle ponoći, Svake noći, Mislim se i pitam… I strahujem ponekad Da će doći dan, Kada će me oni, Prepustiti nemilosti I doći drugi. +10
Približavaju se dani Kada ćete pitati jedni za druge Kada ćete kucati na vrata Promrzli od sećanja na lepotu Balast dušice ostavite za sobom Lepršavi polazak je nešto pre ponoći Po kišnom danu Tragovima žute kišnice (in memoriam , 2020 a.d.) 00
U velikom ste ćutanju Ništa još vi ne govorite Ćutanjem govorite prošle živote… To je taj Jedan život u ćutanju – Koji vam govori da ćutite Dok to više nije potrebno Nakon toga nećete pričati Pevaćete +10
U liftu se nešto dešava Ide suludom brzinom Lupnjava Buka Vriska Nasumično skače ona Po tom liftu Bez kontrole Pitamo se šta želi od nas Odjedared otvorena vrata Trči ona Kao da niko neće moći da je sustigne A mi Koji smo tu Nekako se odupiremo njenim trikovima Neko od nas iz straha izgovara molitvu […]
Ako živiš u strahu od smrti tada i nisi neki čovekoljubac Govoriš sebi – “proći će” samo još jedan dan … Nalaziš utehu od danas do sutra Ne preduzimaš ništa da promeniš tu bednu naviku Ne dozvoli da izustiš – “sačekaj me” jer tada može doći a čekanja nema (33) +40
Dopustite mi da vas predstavim… Ja ću umesto vas Vaše misli da krpim Poći ću tamo gde nikada niste smeli Radiću ono što što vam je u podsvesti rasparčano Pričaću sve ono Što se ne sme pričati Što nikada nikome niste rekli A skriveno je u željama Pohota Sve čemu težite U tišini Ja ću […]
Naređeno je da taj pravac vetra pratim. Naređeno je blagim glasom povetarca, da nastavim, sa bolom u srcu i u nepoznatom pravcu. Probudite me vi… i dajte mi snage, da vas prihvatim, tiho i bezbolno, sa prvim dahom vetra. +40
Probijate se kroz zidove večnih vatri Ne slušajući pesme anđela Nadajući se da će da popuste U njihovim neprestanim molitvama Sve vas Kopno je zauvek odvelo daleko Od sećanja na milostinju Koja nije tamo gde ste vi +19-1
Da Moj odgovor i štit je bio osmeh Nisam osećao ništa Kada je nož prolazio kroz utrobu Imao sam belu majicu I svaka rupa je predstavljala slabost nekih ljudi Na šta je to sve ličilo – Nisam siguran… Možda su grehovi cirkuzanata Koje sam viđao tih dana… Ti grehovi su u dahu postali moji I […]
Ništa nije govorilo Da se okrenulo sve protiv tebe Predao si se bez borbe A da ni mačem nisi zamahnuo Nije ti se dalo Nisi ni znao kako Da si barem povratnik Pa da se isplačem kao čovek Tih dana Ništa nije bilo razumno Sve je bilo furka Sve sama muka Radilo je protiv tebe […]
Napete misli u onim momentima Gledaš u bojama I zvuke pesama nepoznatih pevača Slušaš u strahu Novi ljudi u tvom životu Koji su te čekali U tišini Nisu se okretali U hladnoći Do zadnjeg trena Koja skoro kao večnost traje Oni uvek pitaju za svoje bližnje Ništa drugo im nije bitnije Nego toplina nove vesti što […]
Mislila sam da ću te sresti tamo Da ćemo otići na to mesto Gde smo proveli divne noći Gledajući radosne ljude I plavi mesec Kako peva svoju pesmu Naša ljubav nije završena Nije kraj Nije kraj putovanju Koje smo ucrtali u pesku Znam da ti je ostalo u sećanju +24-2
Crna svita dolazi Da presudi za tvoja zlodela Da ti odseče skalp zlatne kose I uništi zastrašujući glas Praznovao si zlo mačem u snažnoj ruci Gromoglasno Sekao sve pred sobom Osvajao trofeje Trpao u čelične mreže Te oslabljene narode Gomila njih koje nisi uništio Ulovljene Očajne i nagluve duše Glasom si Bespoštedno robio u samice […]
Tebi Hladna jutra samo mogu pomoći Ti si dozvolio sebi da se zatvoriš Da te zla sigurnost obmane Dozvolio si da ti takav prostor menja lik Da te iznova podseća na ruglo života Mučne godine će biti potrebne Da ti otvore oči vremena Mučne godine povratka Na put Gde si nekada Slomljenog srca Gledao u […]
Legenda nas oblikuje Ostavila je snažnu plavu svetlost I prave reči Koje ti u snovima darujemo Nije nas strah od zaštićenog sna Niti od gubitka darova Strah nas je od zaborava I praznog slova Samo da bismo dopreli do tvog sećanja Mi prolazimo kroz rupe Kroz otvorene prozore Šuplje krevete Staklo Kristal Imenuj ti sam […]
Ako te pronađe dežurni doktor, Biće već kasno. Naprasno mlađi -(33)- Gledaš svoju starost -(77)- Lebdeći, malo iznad svoga lica. I pitaš se.- Zelene oči? Ko je ova persona? +240
Njihove starešine vode računa Određuju noć I koga će od njih da pošalju Traže slobodan pedalj Slobodan prostor Direktno u polusan Pronađenog sa strahom ciljaju Munjevito U grčevima Ponekad i slobodno Kasnije Od Admirala traže svoju nagradu Za par svojih nemih trenutaka I nekoliko plavičastih (polaroid) slika Usađenih u sećanje +240
Moja ulica je tako puna staraca Njihove teme su preozbiljne I radost je neizvesna Krvavim rukama na dlanovima hodam Pored slepih Na šezdeset jardi od ambisa Pozdrav spavači Dajem vam sve dukate Vratite mi moju ulicu čekanja +24-1
U polju divnih mirisa Na putu ka novom naselju Gde me pravednici očekuju Ja čekam sa još nekima Oni me bodre da budem jači Da se suzama operem Od sanka tuge Kažu da putovanje je počelo I da mirisi dodeljeni Pomažu da vas u srcu sačuvam (in memoriam) +270
Sve je dobro Na ovim sporednim putevima Naše oči gledaju boje predvečerja Mirisi šećerana i golubarnika u ravnici Zatvori prozore automobila Prolazimo kroz smrdljiva sela Gde se ugalj loži Još malo I stižemo kući Moji ljubljeni +300
Nemojte mi ništa donositi kada me pritvore Ništa mi neće trebati Samo malo mira od godinu-dve Nemojte pitati za mene kada me zatvore Pregovori će biti teški A povratak dug +31-1
Ne krivite narod Što je sam sebi kriv Nije kriv stočar Što mu je stoka pobegla Nije on kriv Pobegla stoka Davno je već zaboravljena +280
Sećate li se ovih momaka? Šezdesete i sedamdesete, Godine čarobne. Prve svirke, Prve ljubavi. Uticajni i Nezaboravni. Kompozitori Rock inventori. Tih godina, Četiri zida delili. Sve je bilo prepuno zabava i radosti Tih bezbrižnih godina, Pod Titom, Kada se rock istorija stvarala. Jedan od drugog učili, Muziku stvarali. Idoli jednog vremena, Mnogim devojkama nedostižni… […]
Nevreme je danas … Žuta kiša Kao motorno ulje I gorak ukus u ustima Pretrči preko ulice Sakrij se Dok ne prođe I nemoj ući u to lečilište više nikada Više nikada u taj hram sakupljača blazirnih duša Obećaj mi da nećeš …? +39-1
Voice one : “I can’t sleep”! “I’m cold”! “I’m scared”! “I’m shaking”! “Ouch”! Voice two : “What’s wrong”? “Try to sleep”! Voice one : “I can’t”! “Ouch”! “Stay here with me”! “They are so close”! +330
Sećanje na jedno divno poslepodne I Starčevo pod bakarnom kupolom neba Stric je nasekao domaću sapunjaru Sedeli ispod oraja I gledali u zalazak sunca Iza šumarka na kraju sela +37-1
A crust of bread and a glass of milk Is the last thing I’m looking at The sun and the moon May they be born anew May that thought lead me As far as possible, away from this village Goodbye, my loved ones Distant are my gazes I didn’t serve sorrow To let it shove […]
Prevalila je daleki put Da bi stigla do ovog mesta Sela je pored mene Na ivičnjaku Da bi mi dokazala da “to” krije u kutiji za kremu Pričala mi je da je izgubila stid A i da nema para za nas više Čuli smo se i telefonom Samo da bi mi prenela Koliko malo šansi […]
Tvoje oči nikada više neće videti ikonu spasa Nikada više Petar ti je možda i rekao Glasom Oca +37-2
Uplašeni pogledi potrošene muze moje Nisu sa ovog sveta Njima nema mesta U Dušici trošne dobrote njine Savest muze moje Tražiće novog muža I otkriće radost Ubrane lipe Snivajući decu budućeg dana +39-1
Taj dan se primiče Znam Desiće se Kakvu poruku sa sobom nosi Šta predstavlja Kako izgleda Kakve su boje Šta odlučuje Možda je san Vodi me… Što dalje odavde Vodi me Neustrašivo i blago Gde nema sećanja na te dane Sećanja na te ljude Vodi me… Tamo gde putovanje je radost Za povratak kući +57-1
Podmukla bolest U čoveku budi vatru probuđenja Grleći istinu I klasje života On se raduje Što mu je bol data Da se njom preseli Neka se spreme neznalice Što u zoni bezrižnih Čistotu neba gledaju I oni Pošteđeni i ušuškani Što Sreću svojataju majkom Jesen otkupa čeka na vas +52-4
Every candle lit Gathers the prayers together. Live! ’’Learn from the dead… Let the purer ones wash you. Let their death rattle carry you away. Let them bless you.’’ ’’To remember them Is all they want from us.’’ The deceased. ’’It’s easier for you… You have hunted him down and abandoned him, Given up on […]
Kora hleba i čaša mleka Poslednje je što gledam Sunce i mesec Neka se novi rode Neka me ta misao odvede Što dalje iz ovog sela Zbogom mili Daleki pogledi moji Nisam ja dvorila tugu Da vam žalost u guše sabija Nepozvana je došla sama Zbogom mili moji Kupila sam kartu Za odlazak Za odlazak […]
Svaka upaljena sveća Sabira molitvu u zbor. Živi! “Učite od mrtvih… Prepustite se čistijima da vas operu. Neka vas ponese njihov samrtni ropac. Neka vas blagosiljaju”. “Samo sećanja na njih Od nas i traže”. Pokojnici. “Vama je lakše… Saterali ste ga i odbacili, Prepustili, Da se sam, U lavirintu beznađa snalazi”. +63-2
Mi se i ne viđamo više Ponekad samo čujemo priče kako drugi ljudi o nama govore Nekada smo sanjali novi vrli svet gledali u te blage daljine držeći se ne plašeći se Nekada smo i borbe dobijali obraz uz obraz olako u trenu u dahu A danas ovako razdovojeni borbe više i ne vodimo +58-2
Pored žene stojiš pogledom u pod Nebo pamti zapamti to… Odlazi brat a ti kriješ reč Sakrij nerazumnu tragediju i pođi bratu +530
Okrenut leđima u beloj haljini vidiš samo sunce Mirišeš smrad goriva- iz utrobe vadiš nož… i iz utrobe vadiš NOŽ +540
Misli su planom sabijane Da se prodire što dublje Da se satire šuma Sakrivana od zla…- Dobro sakrivana Od očiju pohotnih crva I ruku bezličnih Gori to polje Od želje Za mirom i zaboravom Gori to polje od želje Da zarasta u korov i prašumu Gori od želje Da se pohotni i bezlični Vrate razumu […]
Kako da vas koji ste ljubljeni odvrate od nemoći da možete živeti sa svima nama? Strah od toga da sebe vidite drugačije, da vas bezumlje obuzme, neće vas probuditi ili držati u tesnoj niti. Iskrenu želju potiskujete misleći o iskušenju… Nije to iskušenje. To vas svet zove, da se oprobate, da se nađete sa sličnima, […]
Obećana je nova zemlja Novi Jerusalim Novi život Večna pesma Vaskrs Obećan je odlazak u mir duši U radost rodu Nošeni silom dobra Obećan je nestanak odavde Mirnom savešću Poslednjom reči Pogledima ka Tebi +43-2
Pokrij oči i pođi za mnom. Krenimo putem, kroz prtine i gore, kroz zimsku noć. Pođimo stazama gde te ne mogu dozvati. Tamo gde te glasovi njihovi više ne more, da se vratiš, tom snu od života. Pođi za mnom i ne misli o svetu više. Zaboravi sve. +48-5
Protutnjala mistična svetlost na kraju sela Blagojev Kamen. Nestvaran trenutak na početku putovanja. Kroz dubok sneg i maglu, ranom zorom, niko nije mogao da zna, da pretpostavi barem, pojavu te crvene mistične svetlosti. I celim putem hodočašća smo se pitali odakle je došla, šta predstavlja, i koja je poruka magličaste svetlosti u selu Blagojev Kamen…. […]
Ne mogu da spavam Češem se Sve me svrbi Već je pola noći Željno očekujem pola pet Da mogu burek da pojedem Danima već ovo radim Vozim bicikl Sanjam U polu snu Danima već ovo radim Gledaju me A ja u njih buljim Danima već ovo radim A prestaću jednog lepog januara +43-1
