Moje pesme

Nerazumno mnogo nas – Marko Vlašić

by admin

Ko je veran i istrajan danas?
Kome je osmeh potrebniji više nego pohlepa?

Nećete vi budući mnogo brinuti o nama,
Kada haos nastane.
Ne…..
Zaboravićete sve.

loneliness - Lucarduca

loneliness – Lucarduca


Ruža pod kišom

by admin

Desert_Cahuilla_womanZaista,malo ljudi traga

za lepotom ovog sveta.

Postoje sanjari,

koji  srcem,

gledaju daleko,

odlazeći u pustinju

da pronađu razum.

 

 


Hajde da putujemo

by admin

old_trainSrce mi gori
kada te gledam
a vidim sebe

Proći će to što nisi ti
ni tvoj život
trenutak je to

Nemoj da biraš stranu na ivici
ništa tu nije tvoje
gubi se sve tvoje dobro

Okret u levo
pa u desno
zadobijanje svesti
to je poduhvat

I otići ćeš negde tamo
da se prikloniš tom svetu
što dalje odavde
od nas
da smiriš besnog psa
i crva koji te vodi


Reč/dve o putovanju kroz večnost

by admin

 Mi, uglavnom nezadovoljni sobom, žalimo nad svojom sudbinom.Nerešive dileme(iluzije) odlažemo nadajući se da ćemo to sve prevazići olako.Nije lako.Teško je rešiti vekovni problem kuda ćemo se uputiti dalje.Srećni ili nesrećni,odlazeći dalje,mi savest plašimo padom i nestajanjem zauvek.Iskreno, moja savest mi ne dopušta da na takav način shvatam i prihvatam stvarnost i smrt. To je lični poraz pred sobom.

 Prilika da se preduzme nešto i odagnaju strahovi od neizvesne večnosti je na svakom koraku,svugde ,čeka na nas.Tog sam stava da se prave, istinske prilike dogode jedanput ili dvaput u majušnim našim životima.Taj uzani put nadanja
 treperi ,traži slobodu koja je oslobođena od  praznina unutar nas samih.Zato ponekad i nemam savet kako zakoraknuti prvi korak u beskonačnost. Stoga, u dilemi ostajemo za još neko vreme, sve dok nam se ne prikaže istinska svest  čistog razuma o nama.

my destiny -victor hugo

victor hugo


Nije lako spoznati

by admin

hvalaSpoznaja dolazi uvek spontano,

i ne slutiš da borba tek počinje.
 

Svakim sledećim danom

oštrica tupi.
 

Opustiš li se,

padaš.

 

Lako je razumeti,

ali vama je teško živeti takav svet,

sa očima otvorenim,

prepunim istine.
 

Sve to stvarnost izobličuje,

i svakodnevicu

i breme.
 

Takvih iskušenja

na pretek ima,

i naviru

i gledaš

i ništa ne možeš….


Ti ljudi – Marko Vlašić

by admin

Zaista, postoje ljudi koji to jesu.
Usamljeni u slobodi.

Doznali su
i sačuvali sebe,
od ovoga sveta.

Poznaju put taj zlatni
i ne mare za prošlim.

Zaista, oni jesu oslobođeni od zla
i od ljudi punih gneva i čemera.

Tim putem,
danas koračaju hrabro,
zagrljeni u istini i sreći.


Igramo se previše

by admin

Neko to ne može da trpi

to

da čeka na nas….

 

Naše strahove i mane

povlačimo nazad

kao da ima vremena

kao da će proći

kao da nije kasno….


Vreme ogromnih strahova

by admin

Ogromni problemi ostaće na vama.

Saživećete se sa bolestima i nemaštinama,

jer samo mali i bogati narodi ostaviće pečat,

znajući kako da prežive taj  jazz,

prošlosti i sećanja na blagostanje.

Mi ne možemo ni da zamislimo,

kakve će vas muke snaći,

jer još uvek čekamo,

nešto veliko da se desi.

A kada se to sve dogodi,

mi ćemo odveć biti pokopani

i milošću njegovom odvedeni.

 

 

 

 

 


Danjec

by admin
CHRIS MARS

CHRIS MARS

Zašto si nas napustio?

Gde ti je bila savest, bogom ljubljeni?

 

A tako si nam bio potreban…..

Zar zbog lepote proklete da padneš?

Prokleta neka je  gordost!

Prokleto neka je sada sve tvoje,

i zbogom zauvek ,bogom ljubljeni

nema te više!

 

 


Gledaš nas – Marko Vlašić

by admin

Eto,
Imamo borbu,
Da od trzavica njina,
Napravimo put ka Tebi.
Tebi koji nas grliš
I čuvaš.

Ti nas teraš
Da se suncu divimo.
Njegovom svetlu uzor.

Daješ nam ratove,
Da trene pamtimo,
Nikad da ne zaboravimo,
Da progledamo.

Ti nam mir ne daješ
Iako molimo ti
Srcima čežnje i plama.

Oni nam u misli ulaze,
Poraženi i pogubljeni,
Tražeći dušu usnulu
Da poigraju se strahom njinom.

Gledaš nas i puštaš nam vetrove samoće.
A znakovi svuda su tvojim tragovima ostavljeni,
Da dolaskom u svetlosti zlatnoj,
Vaspostaviš razum.

Julius Von Klever 1887. Erlkonig

Julius Von Klever 1887. Erlkonig