Moje pesme

Njena lepota

by admin

Suncem okupana
Pored reke
Ostavljena je da sedi sama
Da razmisli
Kuda takva
I kako od jada da pobegne

U šumi nedaleko
Sedi smrt i čeka
Čeka da taj trenutak otkuca
I da po nju krene

Ona se nije plašila
Znala je da joj smrt za vratom diše
Jer krivica je izjedala
Zbog smrti gospodina svoga

Richard Tuschman

Richard Tuschman


Njima je sve oprošteno – Marko Vlašić

by admin

Ako ljubav i u starosti plamti
To dvoje su večnost

To dvoje su car i carica
Pred decom
Pred bogom

Zavet je čudo
Ako je prećutno
Ako je tajna

To je život
Tu smrti nije mesto
Strah je pobeđen
Ništica

To dvoje postaju večnost

eternal love


Samokontrola

by admin

Zastrašujuća je ta bolest
Koja te inercijom tera na zlo.
Usađena je u mislima,
I u početku se javljala svakodnevno.
Uvek je uz novu, dobru i lepu misao, zakačena bila.
Dolazila kao lopov u noći,
Kao virus…
Kvarila dobru nameru.

Prelazila je preko bolova u duši,
bez ikakvog srama.
Otkrivala je pravog tebe,
I rugala se zdravom razumu.
A ti si o tome svemu samo ćutao.
Nisi to čak ni na ispovesti probao da izbljuješ.
Nisi smeo…
Strah je veliki igrač.

Kasnije,
Kao i svaka laž,
Počela je da bledi.
Da bude predvidiva,
Dosadna…

Bolno je sve to,
Ako se ne naučiš da kontrolišeš,
Da ništa od toga ne prepuštaš slučaju.
Jer, takva je igra sada,
Između tebe i tog krvavog zida,
Koji je sve,
Samo ljubav nije.

 

vampiret


Novi Sibir

by admin

Ne
Mi nismo ostali sami

Bauljamo nekako
Sa pola snage
Daleko od jednoumlja

Ne
Mi nismo sami

Mi gledamo u budućnost
U zvezde
U buduće ove zemlje

Pored vas
Nemoguće je rađati novi život
Poeziju bistrog uma

Terate nas od sebe
Gurate u Smrt
Gazite i progonite našu ljubav i milost

Progonite sve
Sve što je lepo i lomljivo

Vi ste ravna ploča
Vaš pogled je hladan
Jedino je strah apsolut

Samo će vam to i ostati
Da se na (sa) vlasti bojite Nas
Nas prognanih

Vasily Surikov

Vasily Surikov


Neizvesna starost

by admin

Teško će njihovoj starosti biti

Teški snovi
Slabo spavaće
Nesanica i suze

Samo da neko o njima brigu vodi

Nemirne misli
Strah od nepoznatog

Ako sami ostanu
Razum gubiće

Izgubiće sve
Nestajaće

Samo da neko o njima brigu vodi

Hermitage Castle

Hermitage Castle


Saputnici – Marko Vlašić

by admin

Znaš li kako i gde će nas smestiti?
Tebe pitam –
Nikog drugog ni nemam
Osim tebe,
Saputniče.

Mi potražujemo taj put,
Kao slepci, pod svetlošću dobrote.
Baš tamo, gde bi hiljadu puta mogli izgubiti.

Oslabljeni tražimo Istok.
Ali nam je sreća garant
Jer hodamo zajedno.

Znaj da mnogi ne zaboravljaju prošlost.
Osećaju ljubav,
Žive mudrost,
Čekajući promene.

Posle svega,
Narodi će ispiti gorak pehar tereta.
Biće teško,
Jedva podnošljivo.
Ali to je ključ.
To je razum koji će pobediti.

I nema ograničenja narodu koji se okreće Istoku i Suncu.
Narodu koji vapi za radošću.

Nema ograničenja.

Vangelis

Vangelis


Zaboravljena sela (nostalgija)

by admin

Sve ruši priroda.
Svako zlo i sve što gradi neimar.
Sve što veliča narod.
Svako slovo,
Svakojako čudo.

Slutile su starine loša vremena…
Govorili su u strahu šta su sno-videli,
Poraz čovekovu i stvarnost gorku.

Negde je pogrešio nemaran čovek.
Od čega je sazdan?
Koga to sluša?

Kakva je to tuđina što gubi duše?
Što razdvaja sećanja,
Što zaboravlja sela
I očevu prekor?

Mladi su brodovima bežali.
Zemlju žnjeli na drugome mestu.
Tuđina je bila lepša.

Ostali su nemoćni, na svojoj kori hleba,
Čuvajući vatru,nasledstvo i iskru.
Svoju prostu pamet.

A potomci su govorili sa setom : “Vratićemo se,sačuvaćemo sebe”.
Nadali se skorom susretu bližnjih.

 

forgotten-village-1873 Arkhip Kuindzhi

forgotten-village-1873 Arkhip Kuindzhi


Grgeteg – Marko Vlašić

by admin

Početak

Mali čovek, velik je tada
u momentima plača.
On traži,
ište lek unutarnji.
On ulazi u hram.
Zna da nije sam i da ne luta…
Ali je mali,
skrušen,
zanemeo pred istinom.

On hoće da preda sebe.
Ne zna kako.

Gleda daleko,
vidi sebe preda se,
vidi greh,
uplašen je.

Nije ga drugi čovek ni poslao na taj Put.

Epilog 1

Može ga to vratiti na staru pamet,
i okrenuti od sveg truda.

Maloverje i neznanje.
Malo je opravdanja.

Za maloga čoveka,
nezaustavljivo je.
To je navala plača i ridanja,
trenutno pročišćenje.

Postaje ispražnjen od boli
i svestan sna u kome je živeo.

Epilog 2

Može biti  kobno.
Može da ga uplaši tren
i okrene…

Maloverje i neznanje,
malo je opravdanja
za maloga čoveka.

“Willow and Egret” by Suzuki Kiitsu, 1796-1858, Japan

“Willow and Egret” Suzuki Kiitsu, 1796-1858, Japan


The rose under the rain – Marko Vlašić

by admin

Indeed, not so many seek after
The beauty of this world.
There are dreamers
Who are looking afar
With their hearts
Going to the desert
So as to find the reason.

Zdzisław Beksiński

Zdzisław Beksiński

 


All waiting for good – Marko Vlašić

by admin

The power of the small ones

Was always present

Established long ago

Presented to the reasons

Those knowing to control the big ones

Hold it

Smaller from the small ones never had it

Never had nothing

Except the ground and the children

They have bespoken the wars

Hunger and misery

by anger

But they couldn’t beat their own

It was bigger

It is the same today

Some have reached happiness by their characters

Grand and a bit less grand

 

By anguish and suffering

By hunger of making the dreams come true

They said

Where to go

And who to follow

Even the small obeyed while in power

Killed the grand

Torn them around the world

This act

Was a mistake

Of those small ones in power

Today they are all

Even though buried

Preserved in the texts

Risen and happy around the world

zdzislaw_beksinski

zdzislaw_beksinski