Kratke priče

Saveti mladom piscu – Danilo Kiš

by admin

Gaji sumnju u vladajuće ideologije i prinčeve.
Drži se podalje od prinčeva.
Čuvaj se da svoj govor ne zagadiš jezikom ideologija.
Veruj da si moćniji od generala, ali se ne meri s njima.
Ne veruj da si slabiji od generala, ali se ne meri s njima.
Ne veruj u utopijske projekte, osim u one koje sam stvaraš.
Budi jednako gord prema prinčevima i prema gomili.
Imaj čistu savest u odnosu na privilegije koje ti tvoj zanat pisca donosi.
Prokletstvo tvog izbora nemoj brkati sa klasnom opresijom.
Ne budi opsednut istorijskom hitnjom i ne veruj u metaforu o vozovima istorije.
Ne uskači, dakle, u “vozove istorije”, jer je to samo glupava metafora.
Imaj uvek na umu misao: “Ko pogodi cilj, sve promaši.”
Ne piši reportaže iz zemalja u kojima si boravio kao turista; ne piši uopšte reportaže, ti nisi novinar.
Ne veruj u statistike, u cifre, u javne izjave: stvarnost je ono što se ne vidi golim okom.
Ne posećuj fabrike, kolhoze, radilišta: napredak je ono što se ne vidi golim okom.
Ne bavi se ekonomijom, sociologijom, psihoanalizom.
Ne sledi istočnjačke filozofije, zen-budizam itd; ti imaš pametnija posla.
Budi svestan činjenice da je fantazija sestra laži, i stoga opasna.
Ne udružuj se ni sa kim: pisac je sam.
Ne veruj onima koji kažu da je ovo najgori od svih svetova.
Ne veruj prorocima, jer ti si prorok.
Ne budi prorok, jer tvoje je oružje sumnja.
Imaj mirnu savest: prinčevi te se ne tiču, jer ti si princ.
Imaj mirnu savest: rudari te se ne tiču, jer ti si rudar.
Znaj da ono što nisi rekao u novinama nije propalo zauvek: to je treset.
Ne piši po narudžbini dana.
Ne kladi se na trenutak, jer ćeš se kajati.
Ne kladi se ni na večnost, jer ćeš se kajati.
Budi nezadovoljan svojom sudbinom, jer samo su budale zadovoljne.
Ne budi nezadovoljan svojom sudbinom, jer ti si izabranik.
Ne traži moralno opravdanje za one koji su izdali.
Čuvaj se “užasavajuće doslednosti”.
Čuvaj se lažnih analogija.
Poveruj onima koji skupo plaćaju svoju nedoslednost.
Ne veruj onima koji svoju nedoslednost skupo naplaćuju.
Ne zastupaj relativizam svih vrednosti: hijerarhija vrednosti postoji.
Nagrade koje ti dodeljuju prinčevi primaj s ravnodušnošću, ali ništa ne čini da ih zaslužiš.
Veruj da je jezik na kojem pišeš najbolji od svih jezika, jer ti drugog nemaš.
Veruj da je jezik na kojem pišeš najgori od svih, mada ga ne bi zamenio ni za jedan drugi.
“Tako, budući mlak, i nijesi ni studen ni vruć, izbljuvaću te iz usta svojih”. (Otkrivenje Jov., 3,16)
Ne budi servilan, jer će te prinčevi uzeti za vratara.
Ne budi naduven, jer ćeš ličiti na vratare prinčeva.
Nemoj dozvoliti da te uvere da je tvoje pisanje društveno nekorisno.
Nemoj misliti da je tvoje pisanje “društveno koristan posao”.
Nemoj misliti da si i ti sam koristan član društva.
Nemoj dozvoliti da te uvere da si stoga društveni parazit.
Veruj da tvoj sonet vredi više od govora političara i prinčeva.
Znaj da tvoj sonet ne znači ništa spram retorike političara i prinčeva.
Imaj o svemu svoje mišljenje.
Nemoj o svemu reći svoje mišljenje.
Tebe reči najmanje koštaju.
Tvoje su reči najdragocenije.
Ne nastupaj u ime svoje nacije, jer ko si ti da bi bio ičiji predstavnik do svoj!
Ne budi u opoziciji, jer ti nisi naspram, ti si dole.
Ne budi uz vlast i prinčeve, jer ti si iznad njih.
Bori se protiv društvenih nepravdi, ne praveći od toga program.
Nemoj da te borba protiv društvenih nepravdi skrene sa tvoga puta.
Upoznaj misao drugih, zatim je odbaci.
Ne stvaraj politički program, ne stvaraj nikakav program: ti stvaraš iz magme i haosa sveta.
Čuvaj se onih koji ti nude konačna rešenja.
Ne budi pisac manjina.
Čim te neka zajednica počne svojatati, preispitaj se.
Ne piši za “prosečnog čitaoca”: svi su čitaoci prosečni.
Ne piši za elitu, elita ne postoji; elita si ti.
Ne misli o smrti, i ne zaboravljaj da si smrtan.
Ne veruj u besmrtnost pisca, to su profesorske gluposti.
Ne budi tragično ozbiljan, jer to je komično.
Ne budi komedijant, jer su boljari navikli da ih zabavljaju.
Ne budi dvorska luda.
Ne misli da su pisci “savest čovečanstva”: video si već toliko gadova.
Ne daj da te uvere da si niko i ništa: video si već da se boljari boje pesnika.
Ne idi ni za jednu ideju u smrt, i ne nagovaraj nikog da gine.
Ne budi kukavica, i preziri kukavice.
Ne zaboravi da herojstvo zahteva veliku cenu.
Ne piši za praznike i jubileje.
Ne piši pohvalnice, jer ćeš se kajati.
Ne piši posmrtno slovo narodnim velikanima, jer ćeš se kajati.
Ako ne možeš reći istinu – ćuti.
Čuvaj se poluistina.
Kad je opšte slavlje, nema razloga da i ti uzimaš učešća.
Ne čini usluge prinčevima i boljarima.
Ne traži usluge od prinčeva i boljara.
Ne budi tolerantan iz učtivosti.
Ne isteruj pravdu na konac: “s budalom se ne prepiri”.
Nemoj dozvoliti da te uvere da smo svi jednako u pravu, i da se o ukusima ne vredi
raspravljati.
“Kad oba sagovornika imaju krivo, to još ne znači da su obojica u pravu.” (Poper)
“Dozvoliti da drugi ima pravo ne štiti nas od jedne druge opasnosti: da poverujemo da možda svi imaju pravo.” (Idem)
Nemoj raspravljati sa ignorantima o stvarima koje prvi put od tebe čuju.
Nemoj da imaš misiju.
Čuvaj se onih koji imaju misiju.
Ne veruj u “naučno mišljenje”.
Ne veruj u intuiciju.
Čuvaj se cinizma, pa i sopstvenog.
Izbegavaj ideološka opšta mesta i citate.
Imaj hrabrosti da Aragonovu pesmu u slavu Gepeua nazoveš beščašćem.
Ne traži za to olakšavajuće okolnosti.
Ne dozvoli da te uvere da su u polemici Sartr-Kami obojica bili u pravu.
Ne veruj u automatsko pisanje i “svesnu nejasnost” – ti težiš za jasnošću.
Odbacuj književne škole koje ti nameću.
Na pomen “socijalističkog realizma” napuštaš svaki dalji razgovor.
Na temu “angažovana književnost” ćutiš kao riba: stvar prepuštaš profesorima.
Onoga ko upoređuje koncentracione logore sa Santeom, pošalješ da se prošeta.
Ko tvrdi da je Kolima bila različita od Aušvica, pošalješ do sto đavola.
Ko tvrdi da su u Aušvicu trebili samo vaške a ne ljude – isti postupak kao gore.
Segui il carro e lascia dir le genti. (Dante)

danilokis


Tragedija jednog alkoholičara i njegova tajna – Nenad Danilović

by admin

Bilja je bila neverovatno,strasno lepa devojka
sigurno najelpsa u skoli.Svi decaci ludovali su za tom srednjoslkolkom.Svi u skoli,osim jednog.
Vladimir za nju nije davao ni pet para.Vladimir je bio
alkoholicar.Gledao je curane,svoje skolske drugove
kako joj podilaze,donose poklone I podsmevao im se.
Vladimir je bio veoma inteligentan decko,
dosta iznad proseka.U prste je znao Tolstoja,Solohova,
Dostojevskog,Sekspira,Igoa,voleo Selindzera I Tenesi
Vilijansa.Raspravljao je bez problema o zloupotrebi
Niceovog nadcoveka (supercoveka) od strane raznih
politickih rezima I kvazinaucnika,o Ciceronovoj
domisljatosti u senatskim polemikama sa Gaj Julije
Cezarom,a politicki se postavljao na neki osoben,
lican nacin.Imao je filtere za razliku od drugara koji
su se palili na svaku budalu koja bi viknula “Srbija do
Tokija!”Glupani.I poceci visestranacja u Srbiji.
Ali,nije imao pojma o strucnim predmetima masinskog
smera,koji je odabrao tek tako,da ide u skolu.

Svaki dan je pio izmedju dvadeset I trideset piva.
Jos od prve godine Srednje skole.Od tada,sve ove cetiri
godine nije vidjen trezan.
Iako pijan,Vladimir je bio pristojan momak I aktivno je
ucestvovao u skoro svim debatama I raspravama o
filozofiji I knjizevnosti.Imao je neobicnu boju glasa.
Ko bi ga samo jednom cuo,nikad ga nije zaboravljao.
Nije nikom dozvoljavao dam u pridje,da zakoraci u
krug,koji je on stvorio kao granicu za svoj svet.Svet
samoce I tuge.Bez samosazaljenja.Bio je soler.
Izraziti individualac.Profesori strucnih predmeta
su znali da bi mogao da bude odlican djak,samo ako
bi jednom procitao lekciju.Ali,kad god bi na njega dosao red da odgovara,na uobicajena tri pitanja koja su se izvlacila mirno bi odgovarao “Ne znam”.Iako je zbog toga prosto morao da ponavlja razred,ni jedan jedini professor nije hteo da mu zakljuci jedinicu.”Neka ga obori neko drugi,ja ne mogu”,I davali mu te dvojke,tek da predje u sledecu godinu.
-Iz istorije,srpskog,geografije,filozofije,Ustava I prava gradjana imao je cementirane petice,a iz masinskih predmeta-poklonjene dvojke.Svima je ocigledno bilo da je skolu upisao bez veze.Ponekad danima nije isao u skolu.Kada bi mu trazili uobicajeno lekarsko opravdanje odgovarao bi”Nemam.”,a da li roditelji mogu da opravdaju njegove izostanke,kratko “Ne”.
– Kako da pravdam?
– Kako hocete.
– Zasto nisi dolazio u skolu?
– Sklapao sam kockice.Pounjavam mozaik.Tamo je smisao.
– Mozaik u tvojoj glavi uvek punoj piva jel’ da?
Na to pitanje razrednog staresine opet kratko:
– Da
– Sta cu sa tobom? –hvatala se za glavu profesorka srpskog jezika koja mu je bila I razredna.
– Radite sta mislite da treba-mirno bi odgovorio
– Imas li udzbenike,sveske,gde ti je to?
– Evo-pokazao joj je olovku kojom bi skrabao po nekom listu papira.
– Zasto ne ostavis alcohol?
– Necu!
– Zasto Vladimire,zasto?
– Volim da pijem.

Njegovi roditelji nikada nisu bili u skoli I niti jedan professor nije upoznao oca ili majku tog djaka.Bili su razvedeni mnogo dugo,uvek krivicu kad Vladimir napravi glupost prebacivali onom drugom.Sa njim nikada nisu razgovarali kao roditelji.Dali bi mu po neki dinar,koji je on trosio na pivo,tek da mu daju.Oni su sada imali nove porodice.On je I u jednoj I u drugoj bio “bastard”.Tu strahotu u skoli niko nije znao.Zato drugare nikad nije dovodio kuci,niti je on kod nekog navracao.Za svaki slucaj.Ziveo je sam.Stan je izgledao bas kao stanovi svih usamljenih alkoholicara na svetu.Samoca je postala neodvojivi deo njegovog duha.

Ucenice ekonomskog odeljenja,kad god bi ga videle imale su komentar.
-Vidi ovog Vladu,zarastao u kosu,pocepane farmerke.Cudo da su ciste.Najobicniji alkos-govorile su.Sve,osim jedne.Nju je Vladimir zainteresovao iz nekog drugog razloga,a ne zbog pocepanog “501”,ili vecito pijanog stanja.
Bilja je prolazila pored ucionice gde je njegovo odeljenje imalo cas.Cula je njegov glasa I zastala je.Raspravljao je o Kafkinom “Procesu” I zestoko nametao svoje stavove,vadeci sjajne argumente.
“- Zar je moguce d ace on do veceras da popije jos gajbu piva?”-pitala se poluglasno.
Kada se zavrsio sedmi cas krenuo je pravo kuci.Imao je u jednoj tegli jos neke pare.Za gajbicu I po,mozda dve.
-Ides dole?-Bilja je gledala u njega.Ipak se okrenuo da vidi kome se obratila.Nije bilo nikog.
-Vladimire,ides li dole,prema gradu?-sada je znao.
-Idem.
-Idem I ja.Sacekaj me samo da uzmem jednu knjigu.

Dok su zajedno polazili ka gradu,na uzas cele skole,pokazala mu je knjigu koju je pokupila Iz biblioteke.Igoovi “Jadnici”.
-Znam da volis Igoa-rekla mu je.
-Imao on I boljih dela od Valzaka I Kozete.
-Preporuci mi neku.
-Prati instikt I veruj mu.Ne mogu ja da delim savete I preporuke.Ja sam dripac.Pitaj moju razrednu.Ona se pravi da je nacitana.

Kako su se udaljavali,tako je grupica od nekoliko ekonomkinja I masinaca ispred skole postajala grupa,dok se nije okupila skoro cela skola.

“-Kako jedna odrpana pijandura?!”-pitali su se skolski frajeri.”Koliko cveca,koliko poklona”,a sada gledaju kako hoda pored “onog idiota”-kako su ga nazvali.

Kad god mu je u zivotu bilo tesko,kada se bukvalno radilo o zivotu I smrti,bio je prepusten samome sebi.”Ono sto ten e unisti,ojaca te”-setio se da je negde procitao.Kada su ga posle jedne nesrece operisali punih 14 sati,otac I majka bili su zaokupljeni svojom novom decom.Majka sina I cerku,otac dve cerkice.
Izvukao se.
Velikodusnost doktora bilo je nesto najuzvisenije sto je do tada video ili osetio.
Oni,doktori,platili su troskove operacije I letenja.
Bio je covek neobicnog senzibiliteta.Mogao je skoro da oseti ono sto oseca njegov sagovornik.Nije znao odakle mu ta sposobnost.Mogao je kod gotovo svih sagovornika da oseti ljubav,mrznju,prezir,strah.
Osecao je uglavnom zavist I prezir.Zato nije dozvoljavao ljudima da dopru do njega.

-Gde ces sada?- pitala ga je Bilja usput.
-Kuci.Evo ovde skrecem.Cao.
-Zar ne bi bilo dzentlmenski da me pozoves na kafu?-iznenadila ga je.
Slegnuo je ramenima:
-Kad udjes videces da tu nema mesta za nekog dzentlmena,a kamoli za devojku poput tebe.Srecan ce da bude neki od curana kad ga odaberes za momka.Ti imas sve.Prelepa si,natprosecno inteligentna,znas sta hoces.-govorio je.Nije rekla nista ali nije odustajala od odlaska na kafu.Dok su stajali na trotoaru jedna porodica im je prisla.Covek I zena,pod ruku,drzali su,svako sap o jedne strane po prelepu devojcicu.Pozdravili su se sa Vladimirom dosta hladno.Bilju nisu ni registrovali.
Muskarac je iz novcanika izvukao podeblji svezanj novcanica I gurnuo ga u Vladimirov dzep.
-Danas bila plata.Imas tu za ‘leba I za pivo.-Onda je pozurio da stigne porodicu.Devojcice su se stalno okretale I mahale Vladimiru koji I m je odmahivao uz tuzan osmeh.Muz I zena nisu se okretali.Kada je video da je Bilja potpuno zbunjena rekao joj je.
-Ono je moj otac.

Oci su joj se napunile suzama,ali je brzo izvukla maramicu I obrisala ih da Vladimir ne vidi.Znala je da bi je oterao smesta.Ne treba mu sazaljenje.
Bilo je oko dva sata po podne kada su usli u Vladimirov stan.Upalio je svetlo I odveo je u jedinu sobu koja je na nesto licila.Imao je 2 kauca,2 fotelje,u sredini stocic I komodicu u cosku.Ostali deo stana prepun praznih flasa,starih novena,kojekakvih gluposti,idiotarije I svastarije.I jedan slomljen kisobran.

-Zasto ne dignes roletne?-pitala je dok je on u kujni zakuvavao kafu-Napolju je fino sunce.
-Dignute su-uzdahnuo je donoseci kafu.Pogledala je u prozor I bukvalno ostala bez daha.Od duvanskog katrana I dima stakla su toliko pocrnela da dnevna svetlost nije imala sanse!Pustio je svoju omiljenu pesmu.
Iz starog zvucnika prastarog kasetofona zacuo se hit “You will always im my mind” od Kinga. E . Prislija.Otvorio je pivo I zapalio cigaretu.
-Vidis? Mesto za dzentlmena.A kamoli za stvorenje poput tebe.
-Zasto toliko pijes?
-Volim da pijem.
Popila je kafu I otisla.

Sutra, u skoli,oni su bili glavna tema “-Bilja I Vladimir su posle skole zajedno otisli kod njega na kafu.

-Katastrofa!-zakljuci jedan od skolskih dasa.-Da ga prebijem?Slomicu mu kosku po kosku-prsio se.
-Bolje ga ne cackaj-uskoci jedan iz rezervne postave.
-Ta baraba ume da se bije.Gledao sam ga kako se siba u kafani kod mog strica.Alkos ume da se bije-upozori gai jedan od drugova.

Komentari devojaka njenog odeljenja k’o repriza:

-Ona je poludela!Ne,ne,ja nemam drugi odgovor.
Stvarno.Sa njim da seta?! Poludela je!

Bilja je otisla na svoj cas,a Vladimir je po obicaju kasnio I stigao pred kraj prvog casa.Kada su se posle prvog casa videli pozurila je prema njemu.
-Izvini,zaboravila sam knjigu kod tebe.U biblioteci su svi primerci pozajmljeni a treba mi za danas.
Izvukao je kljuc iz dzepa.
-Verovatno znas gde si je stavila-dok je ona kretala ka gradu,on je trknuo do obliznjeg restorana da cimne 2 komada pre drugog casa.To je radio redovno,svaki dan.Jedino za veliki odmor popio bi po tri.Gazda ga je nekako zavoleo,pa je mogao da pije I na versiju.

Zavrsio se I sedmi cas.Stao je ispred skole I pokusavao pogledom da uhvati Bilju.Kljuc mu je bio potreban.

-Gledaj,gledaj-dobacivale su pakosno guske iz njenog odeljenja.-Izdrzala je jedan cas I to jedva,pa otisla kuci.Sigurno joj je muka od setnje ‘s tobom.Ako,tako joj I treba kad je glupa.Da se opameti.

Nacinio je dva koraka unazad,a onda se okrenuo I nasmejao se zlokobno.Smeh se odbijajuci od zidova unutrasnjosti skole zazvucao kao da dolazi iz samog srca pakla.Tesko je bilo ne najeziti se,a onda su pocele da vriste I potrcale prema gradu,da pobegnu sto dalje od njega.

Vladimir je bio lep decko,ostro isklesanih crta lica I duboko sivih ociju.Zgodan cak,uvek cist,ali pocepan I vecito pijan.Ponekad je I pustao bradu koju nikad nije fazonirao.Stavio je ruke u dzepove I ne preterano zabrinut krenuo prema kuci “-Ako je ne sretne do veceras,spavacu iza radnje”-ne bi mu bilo prvi put da spava iza dragstora ispred kojeg je svakodnevno treso bar po gajbu.”Kad bih bar znao gde stanuje”Ipak je skrenuo prema kuci.”-Mozda mi je ostavila vrata otkljucana.”-od njega nisu imali sta da ukradu.Bio je u pravu.Otvorio je otkljucana vrata I odmah zastao.
Zapahnuo ga je neki cudan miris.Nepoznat,ali ugodan.Usao je u sobu I zaprepastio se.

U jednoj fotelji sedela je Bilja.Preko puta,na stocicu,gde je ocito trebalo da sedne on jos se pusila kafa.Pored kafe pivo.Ali,nije to bilo ono sto ga je zaprepastilo.
Sijalica nije gorela.
Svetlost je u sobu ulazila kroz prozore.
“-Bilja je od jutros znaci skidala katran sa prozora.Ko zna koliko se namucila.”

-Zasto?-pitao je dok jos nije seo.
-Prvi korak do dzentlmena-smesila se.
-Nisi zbog toga dobila kljuc!Popij tu kafu I zdravo!
Nije smeo sebi da dozvoli de neko predje zacrtanu granicu.
Zbunjena,zaplakala je I istrcala iz stana.

-Ipak,hvala ti!-viknuo je posto je u cugu popio flasu sa stocica.Iz zvucnika se cuo Elvis Prisli.
Ona je vec bila odlazila I nije znao da li ga je cula.Nije mu ni bilo vazno.Frizider je bio pun piva.

Sutra u skoli ga je ignorisala sto je silno obradovalo skolske frajere I dase.I njene drugarice,naravno.

-Sta smo ti govorili?-likovali su-Jesi li shvatila bar sada da smo brinuli za tebe?Lele,sa kojom si ti bitangom setala-svi udvaraci su se za nekoliko sekundi stvorili I bukvalno je okruzili.

-Ostavite me na miru!!!-bio je to krik.Nekako se izvukla iz kruga koji su stvorili oko nje I otisla ispred kabineta u kojem je imala naredni cas ostavljajuci za sobom zbunjene curane.

Svi su se okrenuli prema,desetak metara udaljenom Vladimiru.Nasmesio im se,a onda im je I on okrenuo ledja I uputio se u restoran da cepne svoja dva redovna piva.

Nekako se zavrsio I sedmi cas.Posle skole krenuo je pravo kuci.
Stigla ga je I hodala pored njega cuteci I dignutog nosa.Curani iz skole opet nisu mogli da veruju svojim ocima.
“-Za nju vise nema spasa”-Utvrdio je dijagnozu Konzilijum ljubomoraca.Sigurno im je doslo da iskoce iz koze.Ona opet hoda pored njega?!

Kada su tako cuteci stigli do mesta gde se skrece ka njegovom stanu posla je za njim.Kada je otvorio vrata da udje ona je I dalje cuteci usla za njim.Mirno je otvorio frizider,izvukao dva piva,jedno popio u gutljaju,a drugo ostavio da gustira.Tek se onda okrenuo prema njoj.

-Sta vise hoces?-pitao je-Ulazis ovde kao na pijacu-nervirao se-Koji je tvoj problem?Hajde da ga resimo I the end.
-Ti!
-Sta ja?
-Ti si najveci problem.Ja vidim tu tragicnu crtu koju nosis.Drugi je ne vide jer umes da je nosis. I nikome se ne zalis I nikome se ne pravdas.Mene ne mozes da prevaris.Hocu istinu!
-Kojim to pravom?-pitao je I ispraznio I drugu flasu koju je otvorio kad su usli.
-Molim te.Tvoje oci nose samo tugu.
-Sedi-rekao je gorko.

Jos dok je sedala u “svoju” fotelju nesto u njegovom glasu nateralo joj je suze na oci.

-Do pre pet godina…-poceo je sa dubokim uzdahom I ona je prvi put od kada ga zna videla nesto kao nagovestaj suze u njegovim ocima.-Do pre pet godina-progutao je knedlu-Do pre pet godina postojao je covek koji je izgledao kao ja.Moj tri minuta mladji brat blizanac Filip.Ukrali smo u selu motor od 250 kubika I ja sam ga nagovorio da idemo da se vozimo.Vladimiru se,kad je spomenuo bratovljevo ime,niz obraz,posle mnogo godina skotrljala suza.Isli smo preko sto na sat.Ja sam vozio.Posle samo jednog minuta sam izgubio kontrolu nad masinom.Tresli smo u autobus koji je isao nama u susret.Zakucali smo se u njega brzinom od 150 km na sat.
-Sta?!-uzviknula je Bilja koja se vec kupala u suzama.
-Sta se tamo desilo?-mucala je kroz suze.
-Ja sam preziveo-prosaputao je.

Brzo mu je prisla I sela na ivicu njegove fotelje.
-Oh,Vladimire-plakala je I ljubila ga po licu I kosi.
Pokazao joj je fotografiju koju je uvek nosio sa sobom,ali vadio je I gledao samo kad je bio siguran da je sam Filip I On.
-Zasto to nikome nisi rekao?-pitala je I dalje placuci.
– To je moja stvar,a ne njihova.
-Zasto si rekao meni?
-Ti si jedina osoba koja je ispod alkohola videla coveka.Nasi sun as ostavili dok smo bili mala deca.Sta smo sve radili da bi smo preziveli,ali nikada nismo krali ili prosily.Zato sam ja alergican na “opasne” tipove koji se nikada u zivotu nisu ni za sta borili nego su im sve servirali gotovo.
-Volim te-rekla mu je kroz suze.

Prvi put od Filipove smrti oseti se vrednim.Mozda njegov zivot dobija smisao.Bilja ga je poljubila.I on nju.Od kada je ostao bez brata svako vece se nalivao alkoholom.Samo da zaboravi da je njegov brat mrtav zbog njega.Kada bi se probudio,on je I dalje bio mrtav,a Vladimir je postao alkoholicar.Tako je alkohol jednostavno postao smisao za sebe.Sada je znao da ga Filip gleda.Znao je da bi njegov brat voleo da Vladimir bude s’ Biljom.

Ujutru je dosla po njega da zajedno odu u skolu.Bilja ga je ubedila da je dovoljno dugo kaznjavao sebe.Krenuli su zajedno prema skoli.Bilja je bila lagano obucena sa mini suknjom.Na nogama starke.Kako su bili blize skoli svi su se okretali za njima.Bila je zgodna kao da su je andjeli vajali.
-Kako te samo gledaju-pojeli bi te-rekao je Bilji.
-Ne gledaju mene,nego tebe smekeru-smejala se.
Pogledao se.Nova plava majica padala je preko pasa novih crnih somotskih pantalona.Izglancane martinke.Odjednom je shvatio.Trezan.Privukao je Bilju sebi I dugo je ljubio.Nije alkohol bio smisao.Smisao je dala Bilja.Smisao je bila Ljubav.

In loving memory -KRAJ-
To my brother
BORKO
1974-1989 NESKO


Samokontrola

by admin

Zastrašujuća je ta bolest
Koja te inercijom tera na zlo.
Usađena je u mislima,
I u početku se javljala svakodnevno.
Uvek je uz novu, dobru i lepu misao, zakačena bila.
Dolazila kao lopov u noći,
Kao virus…
Kvarila dobru nameru.

Prelazila je preko bolova u duši,
bez ikakvog srama.
Otkrivala je pravog tebe,
I rugala se zdravom razumu.
A ti si o tome svemu samo ćutao.
Nisi to čak ni na ispovesti probao da izbljuješ.
Nisi smeo…
Strah je veliki igrač.

Kasnije,
Kao i svaka laž,
Počela je da bledi.
Da bude predvidiva,
Dosadna…

Bolno je sve to,
Ako se ne naučiš da kontrolišeš,
Da ništa od toga ne prepuštaš slučaju.
Jer, takva je igra sada,
Između tebe i tog krvavog zida,
Koji je sve,
Samo ljubav nije.

 

vampiret


Boravak u paklu – Artur Rembo

by admin

 

 

Nekada, ako se dobro secam, moj život bio je gozba na kojoj su se otvarala sva srca, na kojoj su sva vina tekla.Jedne  veceri posadio  sam Lepotu na kolena. – I  našao sam da je gorka. – Izružio sam je. Naoružao sam se protiv pravde. Utekao sam. O veštice, o bedo, o mržnjo,vama je moje blago bilo povereno! Tako sam postigao da iz mog kuha išcili svaka ljudska nada. Kao divlja zver podmuklo sam skakao na svaku radost, da je zadavim. Zvao sam dželateda bih, ginuci, grizao kundake njihovih pušaka. Prizivao sam pošasti da me uguše u pesku, ukrvi. Nesreca je bila moj bog. Bio sam opružen u blatu. Sušio sam se na vazduhu zlocina. Idobro sam izigrao ludost. A prolece mi je donelo užasan smeh idiota. Naposletku, kada samgotovo skiknuo, dokonah da opet potražim kljuc nekadašnje svecanosti koja bi mi moždavratila apetit. Taj kljuc je milosrde. – Ovo nadahnuce dokazuje da sam sanjao! “I dalje ceš bitihijena, itd. . . .” uzvikuje zloduh koji me pocastio tako ljupkim tlapnjama. “Zasluži smrt sasvim svojim apetitima, sa svojim sebicnjaštvom i sa svim smrtnim gresima.” Ah! dosta mi je svega. – Ali, dragi Sotono, preklinjem vas, ne razdražujte toliko zenicu! Očekujuci neke male zadocnele podlosti, vama, koji volite kad pisac ne poseduje sklonost za opisivanje ili poucavanje, otkidam iz svoje beležnice prokletog ovih nekoliko ružnih listica.


Himna Ljubavi (1 Kop.13) – Sveti Apostol Pavle

by admin

Ako jezike čovečije i anđeoske govorim, a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje ječi, ili kimval koji zveči.I ako imam dar proroštva i znam sve tajne i sve znanje i  ako imam svu veru da i gore premeštam, a ljubavi nemam ništa sam.
I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam telo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne koristi. ljubav dugo trpi, blagotvorna je, ljubav ne zavidi, ljubav se ne gordi, ne nadima se ne čini što ne pristoji, ne traži svoje, ne razdražuje se, ne misli o zlu, ne raduje se nepravdi, a raduje se istini. Sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi. ljubav nikad ne prestaje, dok će proroštva nestati, jezici će zamuknuti, znanje će prestati. Jer delimično znamo, i delimično prorokujemo; a kada dođe savršeno, onda će prestati što je delimično. Kada bijah dete, kao dete govorah, kao dete mišljah, kao dete razmišljah; a kada sam postao čovek, odbacio sam što je detinjsko. Jer sad vidimo kao u ogledalu, u zagonetki, a onda ćemo licem u lice; sad znam delimično, a onda ću poznati kao što bih poznat. A sad ostaje vera, nada, ljubav, ovo troje; ali od njih najviša je ljubav.

Joe Sorren When The Rain Comes

Joe Sorren When The Rain Comes


Đura Jakšić svojoj ženi 1866.

by admin

Đura Jakšić

Slatka Tino!

Kunem ti se živim Bogom! Kunem ti se grobom i spomenom moje i tvoje majke! Kunem ti se mojom i tvojom slatkom dečicom: Milošem, Belom i Tijanom! Kunem ti se, Tino, mojom ljubavlju da ću biti dobar, da ću te kao i do sad u duši i srcu mome nositi, da se nikada, pa baš nikada neću opoiti! Niti da ćeš iz mojih usta ikada čuti kakvu reč koja bi te uvrediti mogla. Samo dođi, moli tvoga dobrog oca, plači pred njime, preklinji ga, da te sa slatkom našom dečicom kući pošalje. Prošenije sam predao za podanstvo, molio sam Ministarstvo prosvete da me premeste u varoš, negde. I sve će dobro biti samo dođi ti sa Milošem, Belom i Tijanom! Oh, Tino! Tino! O, deco moja slatka, deco moja! Golubovi! Anđeli i svako dobro, moja sva sreća u nesrećnom životu mome! Dođite da vas vidim živim očima, da živim za vas.

Vaš bez vas najnesrećniji otac i muž.
Đ. Jakšić

1866.


F.M.Dostojevski – O Smehu

by admin

dostojevski

 

Za smeh je, pre svega, potrebna iskrenost, a zar ima iskrenosti kod ljudi? Za smeh je potrebna nezlobnost, a ljudi se najčešće smeju pakosno.

Iskren i nezloban smeh znači veselost, a zar ima kod ljudi u današnje vreme veselosti i umeju li ljudi da budu veseli? Veselost čoveka je najvidnija crta njegova, koja ga najviše odaje. Jedan karakter dugo ne možete upoznati, ali čim se čovek bar jedanput nasmeje sasvim iskreno, pokazaće vam se njegov celi karakter odmah kao na dlanu.

Samo čovek vrlo visokog i vrlo sretnog razvitka ume da bude veseo i da zarazi druge, to jest neodoljivo i dobrodušno veseo. Ne govorim o njegovom umnom razvitku, nego o karakteru, o celom čoveku. Na taj način, ako želite da prozrete čoveka i da upoznate njegovu dušu, ne posmatrajte kako ćuti ili kako govori, ili kako plače, ili čak kako se uzbuđuje plemenitim idejama, nego bolje da pogledate kako se smeje. Ako se dobro smeje, znajte da je dobar čovek.

Ja zato dobro znam da je smeh najsigurnija proba duše. Pogledajte dete: jedino deca umeju da se dobro smeju do savršenstva i zbog toga i jesu privlačna.


Poštovani druže Borisavljeviću – Srboljub Mitić (pesnik)

by admin

srboljub_pismo


The Prayer of Tarkovsky’s Stalker

by admin

Let everything that’s been planned come true. Let them believe. And let them have a laugh at their passions. Because what they call passion actually is not some emotional energy, but just the friction between their souls and the outside world. And most important, let them believe in themselves. Let them be helpless like children, because weakness is a great thing, and strength is nothing. When a man is just born, he is weak and flexible. When he dies, he is hard and insensitive. When a tree is growing, it’s tender and pliant. But when it’s dry and hard, it dies. Hardness and strength are death’s companions. Pliancy and weakness are expressions of the freshness of being. Because what has hardened will never win.

Stalker


Rudi – Bojan Radović

by admin

Sinoć sam sanjao da sam umro. Ne znam kako se to desilo, ali znam da sam umro.
Brat Rudolf je došao po mene da proslavimo ovaj događaj. Ispričao mi je da je upravo ubio samog sebe, ali da to nikako nije bilo samoubistvo, već da je upucao u lice drugog sebe. Tehnički, proslavljao sam sopstvenu smrt sa rođakom ubicom koji je ubio mog najbližeg rođaka, ali je sve delovalo opravdano.
Vozio je crveni kabriolet sa volanom na kontra strani. Leteli smo kroz grad u kome smo obojica odrastali sve dok se zbog studija nismo preselili u metropolu. Sekao je krivine, prolazio kroz crveno, ali se nisam plašio. Osećao sam olakšanje. Kad si mrtav nemaš nijednu obavezu, osim da budeš mrtav.

Bio sam srećan.

Rudolf nije usta zatvarao. Samo je mleo i mleo, iako je oduvek bilo suprotno, jer sam ja taj koji stalno priča. Isključio sam ton, uzvraćao mu osmehom i klimao glavom napamet kada mi se činilo da bi to bilo lepo da se uradi. Svejedno, on se ludo zabavljao. Ma i ja sam.
Vidi nas, mrtvi smo, a kao da nikada nismo više bili živi. Nečiji telefon u kabrioletu je zazvonio.

Probudio sam se. Iz usta sam osetio smrad duvana, a leđa su me bolela od dušeka. Zvonjava je dolazila sa poda. Bio je to Rudolf. Pogledao sam na sat. Već sam kasnio na posao.

– Halo.
– Šta radiš? Jesam li te probudio?
– Rudi, imaš li pištolj?