Odlazeća krv – Marko Vlašić

by admin

Hladno rano jutro je bilo
Kada su nas pozvali
Da još jednom
Razmislimo dobro

Nikada neću biti siguran
U neznanog pevača
I njegovu nepoznatu pesmu

Nisam bio siguran ni u razum
A ni čistu savest
Toga jutra

To je bio dan
Potpunog pada

Samo sam u jedno bio siguran…
U otvoreno novo poglavlje
Nekome
Ko će nastaviti dalje
Mirne glave

Charles Frederick Ulrich - typesetter at Enschede Haarlem

Charles Frederick Ulrich – typesetter at Enschede Haarlem


Govor dobrog duha – Marko Vlašić

by admin

Legenda  nas oblikuje

Ostavila  je snažnu plavu svetlost
I prave reči
Koje ti u snovima darujemo

Nije nas strah od zaštićenog sna
Niti od gubitka darova
Strah nas je od zaborava
I praznog slova

Samo da bismo dopreli do tvog sećanja
Mi prolazimo kroz rupe
Kroz otvorene prozore
Šuplje krevete
Staklo
Kristal
Imenuj ti sam

Neguj tu ćud što ti dobrotu čuva
Čuvaj je sebično
I ne daj nikome
Osim možda duhu
Koji te gleda

women dreams


Čovek koji nije prepoznao svoje lice – Marko Vlašić

by admin

Ako te pronađe dežurni doktor,
Biće već kasno.

Naprasno mlađi -(33)-
Gledaš svoju starost -(77)-
Lebdeći, malo iznad svoga lica.

I pitaš se.-
Zelene oči?
Ko je ova persona?

death-painting


Određena grupa nepomjanika i nepripremljeni snivač – Marko Vlašić

by admin

Njihove starešine vode računa
Određuju noć
I koga će od njih da pošalju

Traže slobodan pedalj
Slobodan prostor

Direktno u polu san
Pronađenog sa strahom ciljaju
Munjevito
U grčevima
Ponekad i slobodno

Kasnije
Od Admirala traže svoju nagradu
Za par svojih nemih trenutaka
I nekoliko plavičastih (polaroid) slika
Usađenih u sećanje

equivoque

equivoque


Vreme čekanja – Marko Vlašić

by admin

Moja ulica je tako puna staraca
Njihove teme su preozbiljne
I radost je neizvesna

Krvavim rukama na dlanovima hodam
Pored slepih
Na šezdeset jardi od ambisa

Pozdrav spavači
Dajem vam sve dukate
Vratite mi moju ulicu čekanja

Francis Bacon

Francis Bacon


Poruka zlatnog učenika – Marko Vlašić

by admin

U polju divnih mirisa
Na putu ka novom naselju
Gde me pravednici očekuju
Ja čekam sa još nekima

Oni me bodre da budem jači
Da se suzama operem
Od sanka tuge

Kažu da putovanje je počelo
I da mirisi dodeljeni
Pomažu da vas u srcu sačuvam

(in memoriam)

the-way-armenia

the-way-armenia


Nismo uspeli – Dragan Zarić

by admin

Nismo uspeli, a hteli smo…
jednostavno, nije nam se dalo,
zvezde nam nisu bile naklonjene,
okolnosti, krivicu svalismo na druge.

Da smo hteli, da li bi smo uspeli?
Bez volje, nema ni načina,
ohladili smo se, srca okamenila,
pogledi više nisu govorili ništa,
nismo uspeli, da li smo hteli???

Richard Tuschman

Richard Tuschman


Pismo bratu – Novak Ristanović

by admin

Ne znamo se lično a kažu da smo rod
život odvede ljude na razne strane
svako se ukrca u svoj parobrod
u stihije njima neznane i znane
pesak vremena pokriva obrise lica
iscrtanih u dinama životnih skrupula
hodamo asfaltom neobelezenih ulica
do kraja puta gde je ona usnula
svako srce pod Suncem kuca za sebe
na vrata zakljucana večnom tajnom
ključ poznanja u odsjaju naše vere
da svi smo jedno u svetu sjajnom

23


Posle magistralnog puta – Marko Vlašić

by admin

Sve je dobro
Na ovim sporednim putevima

Naše oči gledaju boje predvečerja
Mirisi šećerana i golubarnika u ravnici

Zatvori prozore automobila
Prolazimo kroz smrdljiva sela
Gde se ugalj loži

Još malo
I stižemo kući

art-journey-film

 


Ima nečeg čudnog – Peko Laličić

by admin

Ima nečeg čudnog
u jutru

u njegovom sjaju
MORA da su moj san
i DELOvi snoviđenja

ima nečeg čudnog
u mom snu
NA VIDELO iznosi jutro
i završava pesmom
u kojoj uvek izgorim

ima nečeg čudnog
u meni

u svemu vidim jutro
ujutro sanjam
svaki san pesmom završavam

ima nečeg čudnog
u mom snu

i u jutru

Cornelia Hernes

Cornelia Hernes