8 GODINA

by admin

Nije mi se danima izlazilo.

Sedeo sam tako besposlen i ne naviknut na život.

U mislima nisam ništa drugo preturao nego baš to kako cu da zasitim zeludac,

i tu gladnu zelju kako ću da posedujem hranu.

Ta primarna ljudska potreba me je vodila i kroz vreme halucinacije. 

Jer naravno, umišljao sam da sam neko i nešto.Da poznajem mnogo toga i da sam iskusan uzivotu.

Borio sam se sa nemanima koji su prodirali u moju podsvest nenadano i nepozvano.

Bivali su sve učestaliji.

Vodili su sopstveni život u mojoj glavi.

Govorili su mi kako je bog mizerija,ništica.kako raspeće ne postoji.Isus je laž.

A u stvarnom svetu, imao sam svađe većih razmera sa ocem i majkom.Bilo je nepodnošljivo da slušam njihova

komunistička vaspitanja.

Naravno,adolescentski pristup je plitak. 

Zato sam i dobijao njihove podsmehe. 

Takav je moj život bio negde između sedamnaeste i dvadeset-četvrte godine,ukratko.

 

Share

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *