Monthly Archives: December 2016

Bura veka – Marko Vlašić

by admin

Kada pokreneš poštene da razmisle barem malo
Ti znaš da si na pravom putu
I da će možda kupiti ideju
Ukradenu od nepoštenih
Koji vrlo dobro kriju kalkulator

Krupan je zalog
Da se narodu vrati moć

Nastavljaš da se ponašaš
Vođen inercijom
Koja vodi prevrtvljive
Što se bogate na tebi
Na nama

To su misli koje te spuštaju do dubina
Boravak bez izbave

Krug je otvoren
Novac je pušten u etar

Sada je tvoja garancija menica
Druga ruka
Lažni zalog
Lažno pokriće

Nudiš posao svima
Koji će raditi za njih
Za one
Koji nas drže u šaci
Čitavu bedu u šaci

Ne razmišljaš o njegovom porezu
Dugu koji čeka naplatu

Ne donosiš ništa osim lažnog dobitka
Zajam sveta
Đavolja kreditna sposobnost

Prevaziđena misao postaje zla mecena
Da se ne radi po pravilu
Što živi
U pogrešnom sistemu vrednosti

Niko ne garantuje zlatom ili srebrom
Niko ne zna za bogatstvo koje buržuj daje poštenom
Nikada niko neće ni saznati

Pravično će postupiti oni
Jednoga dana
Kada utopija razmene
Postane dostupna svima

Black Art in America

Black Art in America


Ne idi čoveče! – Marko Vlašić

by admin

Kome se to okrećeš?
Jesam li ti rekao da si potreban ovde?
Kakvu to svetlost vidiš?
Kakvu to graju čuješ?

I

Ja sam zapušten.
Meni je brada već seda.
Nemam nikoga da me sluša…
A Ti,
Ti me barem saslušaj do kraja.

II

Neću moći još dugo.
Vi me ne volite.
Nemam baku pored sebe,
Da me vrati u sećanje na žitna polja,
Moja polja sreće.
To je meni potrebno sada.
To meni razum vraća.

Ne idi čoveče!
Potreban si ovde…


Gorostasi budućnosti – Marko Vlašić

by admin

Led će prekriti sve

Biće to pogled na svet
Prizor
Koji nije zaslužio nikakve mirise
Nikakve ukuse

Pluća sveta će se gušiti u raznim otrovima napadača

Velike bande malih duša
Bivaće neko vreme
Gorostasi ideja
Da se tromim koracima resetuje sve
Da sve krene ispočetka
Da se borba nastavi tankom linijom večne patnje

Izbavitelji i novi razum
Šaputaće
Da je spas u prostoti
Da se svi okrenemo planini Pantokratora
Da se suze skupljaju u srebrne bočice


Prut – Marko Vlašić

by admin

Trese te groznica
Od pomisli da nikada više ovde neće biti bolje

Osmeh puštaj kada si u šumi
Kada te vatra greje
Kada se igraš kiselinom
Kada te obliva toplota
Da nisi sam

Ništa društvo promeniti neće
Ostaće mediokre glupo
Ostaće u hladnoći tokova
Uzeće mu prokletnici  zakopano zlato

Trese te groznica
Od pomisli da nikada neće biti bolje

the abyss-death vigil-lonedragon155-deviant art

the abyss-death vigil-lonedragon155-deviant art


Serenity In Murder – Slayer

by admin

Let me take you down without a sound
Dead before you hit the ground
Blood washes my hand can’t understand
Sterilizing my pain

Washed away with crimson tide
By my hand I keep testing time
Quench the fire that drives my soul
Soothing me as death takes hold

Peaceful and serene slowly bleeding
Eyes once bright are now fading
Pallid ashen face against my skin
Staring blindly at some distant place

Washed away by crimson tide
By my hand I keep testing time
Straight flesh lace adorns your neck
Spilling your blood all over my flesh

Quench the fire that drives my soul
Soothing me as death takes hold
Divine godsend enveloping me
Spiritual ecstasy sets me free

https://www.slayer.net/

slayer-serenity_in_murder_

slayer-serenity_in_murder_


Reaktor – Marko Vlašić

by admin

Uspeli su da otvore kapije!
20 sekundi šanse.

Hiljade njih vrišti –
Sloboda!
Pušteni smo!
Trčite ka svetlu…
Bežite odavde!

Ovo je pakao!
Kako ćemo stići kući?
Moja deca!

Meso otpada…
Naprasno gluvi.

Bežeći besomučno
Gaze preko tajnih oslobodilaca.

Iskopane rake,
U službi spasa,
Postaju prepune radioaktivnih telesa.


U subotu – Marko Vlašić

by admin

Bliži se moja subota

Znam da toga dana neću moći ni ruku da podignem
Da ti mahnem još jednom
Za oproštaj od svega što smo voleli

U mom gradu nemam više prijatelja
Koji će doći i reći
Kako smo se smejali hladnoći

Bezbrižno neznanje je crna noć progutala

I nismo opravdali ničim nas
Ničim
Što toplotu ljubavi donosi

vatra


Čovek bez vida – Novak Ristanović

by admin

Čovek bez vida živi u ulici bez broja, u gradu bez imena.
Sluša muziku bez reči dok čeka bez strpljenja pravdu bez istine.
Besni bez srdžbe idući putem bez povratka ka zemlji bez obećanosti.
Čovek bez vida želi bez strasti da oseti bez čula.
Zarobljen bez okova u rupi bez dna, tunelu bez svetla na kraju (bez početka).
Čovek bez vida sanja bez snova da sa planine bez marsovaca opčinjen pogledom bez horizonta napiše pesmu o čoveku bez vida.
Vreme teče bez sata, bez Sunca od jutra do mraka. Živi u svetu bez svetla.
Čovek bez vida bolestan bez boli bez rezerve voli jedinog stvora stvorenog od Boga koji je ostao uz njega kada nikome ne treba.
Razmenjuju ljubav bez dodira, misli bez reči.
Žive u kući bez prozora, u zenitu tame on i njegov kum bez prstena, majka bez brige, svetitelj bez ikone, njegovo sve… srce, oči,spas, najbolji prijatelj. Njegov pas!
Koliko je čovek bez vida bez posebnih potreba?
Koje su naše potrebe?
On nas vidi, a mi njega?!

Stephen Jones

Stephen Jones