Monthly Archives: March 2015

Zabranjeno je – Pablo Neruda

by admin

Zabranjeno je plakati, a da se nešto ne nauči,
probuditi se, a ne znati šta sa sobom,
plašiti se svojih sopstvenih uspomena.

Zabranjeno je ne smejati se problemima,
ne boriti se za ono što želiš,
odustati od svega zbog sopstvenog straha
da ostvariš svoje snove.

Zabranjeno je ostaviti svoje prijatelje,
ne pokušati razumeti sve što ste zajedno proživeli,
i zvati ih samo onda kad su ti potrebni.

Zabranjeno je ne biti svoj pred drugima,
pretvarati se pred ljudima do kojih ti nije stalo,
izigravati klovna da bi te pamtili,
i zaboraviti sve kojima je zaista stalo do tebe.

Zabranjeno je ne učiniti sve za sebe samog,
biti uplašen od života i od onoga čime te život obavezuje,
ne živeti svaki dan do poslednjeg daha.

Alexa Meade

Alexa Meade


Maćeha – Dragan Zarić

by admin

Ti zemljo zaslužuješ bolje ljude,
ne ovakve kao mi.

Tebe zemljo nazivam majkom,
ali te napuštam i odlazim daleko.

Ti zemljo nemaš pravo da mi uzmeš za zlo,
što me druga zemlja hrani.

Tebi zemljo moja nisam bio dobar,
zemljo moja…maćeho.

David Hewson - Mother Earth

David Hewson – Mother Earth


Remembrance – Marko Vlašić

by admin

Every candle lit
Gathers the prayers together.

Live!
’’Learn from the dead…
Let the purer ones wash you.
Let their death rattle carry you away.
Let them bless you.’’

’’To remember them
Is all they want from us.’’

The deceased.
’’It’s easier for you…
You have hunted him down and abandoned him,
Given up on him,
Made him wander on his own,
In the labyrinth of hopelessness.’’

remembrance-quwatha-valentine

remembrance-quwatha valentine


Naši mrtvi – Victor Hugo

by admin

Leže na tom strašnom polju u tišini.
Krv njina po zemlji grdnu lokvu čini;
Grozni kopci njima kljuju drob rasuti;
Po zelenom polju ti mrtvaci kruti,
Iskrivljeni, crni, liče – o užasa! –
Na nemani silne, zgromljene, bez glasa;
Lobanje im nalik kamenju su belom
Koje zima glača svojim lednim velom;
A ruka zgrčena, tavna im i svela
Ko da još na nekog mač dignut bi htela;
Bez glasa i vida leže u samoći;
Nad mrtvim i divljim snom teku im noći;
I imaju više uboja i rana
No tela konjima na rep rastrzana;
Po njima nebrojni gladni mrav je pao;
I tonu do pola već u zemlju, kao
Brod provaljen neki u tamne dubine;
Kosti su im pune truleži i tmine,
Vidi se svud zjapi trag đuleta ljuti
I zarez od sablje što ih raspoluti;
Preko te tišine pusti vetar briše,
Krvave i nage njih ne žali više
Niko, samo nebo ledenim suzama.

Mrtvi zemlje moje, ja zavidim vama.

charles marion russell-mourning her warrior dead 1899

charles marion russell-mourning her warrior dead 1899

 


Četiri doba muškarčeva – William Butler Yeats

by admin

Sa telom je najpre vodio boj pravi,
al telo pobedi i on se uspravi.

Tada protiv srca povede boj grubi;
samo da nevinost i svoj mir izgubi.

Onda protiv uma u boj se upusti;
njegovo ga srce ponosno napusti.

Sad rat preostade s Bogom da povede;
kuca ponoć, Bog je nadomak pobede.

Gustave Courbet - Wounded Man

Gustave Courbet – Wounded Man


Poseta planeti X – Novak Ristanović

by admin

Dobar dan planeto, dolazimo u miru.
Nemoj se plašiti, nećemo te dirati.
Sve sto ćemo uraditi, malo ćemo te testirati,
da vidimo ima li uslova za život na tebi.
Mi smo sa Zemlje, prelepe, plave planete, utopije ljubavi, oaze lepote.
Ma, sve nam je Bog dao
i vazduh da dišemo,
vodu da pijemo, ženu da volimo…
Ma, nema šta nema, stvarno se istrošio.
Da li je pod hipoteku stavio neku drugu galaksiju
samo da bi nas napravio.
Kako da mu vratimo?
On kaže da je dovoljno samo da Ga volimo,
od zla da se čuvamo i bližnje da poštujemo.
U teoriji kad pogledaš ne može biti lakše.
Samo glup bi mogao da zajebe takvu stvar.
Pa možda je u tome stvar?
Da, to je taj kar.
Kad nas je pravio, pamet nam je izostavio
ili smo je mi možda negde usput izgubili,
pa sad ne umemo da razlikujemo dobro od zla.
Tu počinje naša autodestrukcija.
Kod nas vlada jedno uopšteno pravilo,
prav si ako si bogat, a bogat si ako imaš para,
da bi imao para nisko se udara tako da neko nevin mora da strada.
Ali ne boj se, tebi niko neće ništa uraditi,
imaš našu časnu reč, a naša reč je svetinja.
Samo budi otvorena za saradnju i ako nas zadovoljiš
pusti nas da te naselimo, biće nam lepo.
Nemoj nas odgovarati da te ne bi uništili,
ne treba da ti pričamo kol’ko to ne bismo želeli.
Vidi planeto X “iskreno” ,da ti rečemo,
ne bi ti mi ni dolazili da nam dole nije pečeno.
Tamo odakle dolazimo života više nema jer:
vodu smo zagadili pa nemamo sta da pijemo,
vazduh smo isprljali pa ne možemo da dišemo,
a ono Sunce prokleto samo što nas nije spržilo.
Tol’ko smo se namnožili k’o da nas sto milijardi ima,
pa samo ratujemo da istrebimo šatro niže rase,
ali one stalno kote se i hrane nema za sve.
Zemlja je za nas postala ko za kokošku tepsija.
Mada, dole još veruju da doći će neki mesija
koji će da spere sva sranja koja smo vekovima srali.
Ali ako dodje i odradi posao, optužiće ga da je lud
što se materijalnog blaga javno odrekao pred svima.
Spaliće ga na lomači i opet sve iznova početi.
I sad pitamo mi tebe dokle treba tako?
Sve dok posluju kompanije kao “British American Tobacco”,
a sa druge strane “Philip Moris”, od reklama se smoriš.
Ko više truje ljude oni bestidno se takmiče.
I nisu samo oni, ima tu jos štetočina:
od krtica u zemlji do velikih ratnih zločina,
koji pale ljudima sela samo zato što su druge vere,
uništavaju tudje živote, a neretko i sebe.
I kao sto jedan naš čovek-Vuk reče,
“krv je krv, ona ne zavisi ni od kape koju nosiš,
ni od Boga kom se moliš, ni od barjaka, ni od imena”.
Ona samo tiho teče u našim venama,
bez mirisa i ukusa i uvek iste boje,
a mi se njome zaklinjemo na najstrašniju osvetu,
žrtvujući je ratom, tim podmuklim dželatom.
Nemoj plakati planeto, ne treba nas žaliti.
Sami smo za sebe krivi.
Nego šta ćes ti raditi?
Mi sad idemo i možda se vratimo, čekaj nas.

planet x approaching - dumaker

planet x approaching – dumaker


Svršetak sveta – Marko Stamenković

by admin

Kad se ostvari predstvarnost neba
ispred poslednje zvezde koja trune
u tim rečima što su krvi pune
večnost što nas sa dna humke vreba

Poput zrnevlja sazveždja sa krune
kome još uvek tužni svemir treba
njegovo vino i okrajci hleba
okrvavljene iskidane strune.

Posmrtne harfe što nad grobom stoje
kao maćeha nad grobom svog čeda
odakle duša u cvet isijava

Nesvesni da i sama ne postoji
sa zatvorenim kapcima dok gleda
umrlu suzu koja možda spava.

melancholia - lars von trier

melancholia – lars von trier


Oče naš – Novak Ristanović

by admin

Oče naš otvori oči naše
Da preko horizonta uputimo pogled iz duše
Oko nam je okovano oko lanaca strasti
Zaslepljeno bleštavim mrakom popasti

Oče naš u tebe se uzdamo
Da tebi ćemo poslednji uzdah da damo
Ti udišeš svemir izdišeš ljubav
Neka nas obasja dah tvoj sav

Gustave Courbet - Avant de tempête à l'horizon

Gustave Courbet – Avant de tempête à l’horizon

 


11 godina – Marko Vlašić

by admin

Kora hleba i čaša mleka
Poslednje je što gledam

Sunce i mesec
Neka se novi rode

Neka me ta misao odvede
Što dalje iz ovog sela

Zbogom mili
Daleki pogledi moji

Nisam ja dvorila tugu
Da vam žalost u guše sabija
Nepozvana je došla sama

Zbogom mili moji
Kupila sam kartu
Za odlazak

Za odlazak iz dvorišta sreće
Ka uzavrelom srcu
Novome snu…

Eastman Johnson- A Child's Menagerie 1859

Eastman Johnson- A Child’s Menagerie 1859

 


Prolaznost – Gustav Krklec

by admin

Smrtniku nisu dana mnoga ljeta
da se po svijetu šarenome šeta,
da gleda lađe, trgove, zvonike,
izloge tuđe, žene, stare slike.
Sve naglo prođe, sve se brzo stiša,
i dođe jesen u srce i kiša.
Koljena klonu, oči trnu, pluća
gasnu ko sanje, kao nadahnuća.
I trudan putnik padne pokraj plota
slušajuć žubor stotine života.

prolaznost2