Monthly Archives: February 2015

God’s Gonna Cut You Down – Johnny Cash

by admin

You can run on for a long time
Run on for a long time
Run on for a long time
Sooner or later God’ll cut you down
Sooner or later God’ll cut you down

Go tell that long tongue liar
Go and tell that midnight rider
Tell the rambler, the gambler, the back biter
Tell ’em that God’s gonna cut ’em down
Tell ’em that God’s gonna cut ’em down

Well my goodness gracious let me tell you the news
My head’s been wet with the midnight dew
I’ve been down on bended knee talkin’ to the man from Galilee
He spoke to me in the voice so sweet
I thought I heard the shuffle of the angel’s feet
He called my name and my heart stood still
When he said, “John go do My will!”

Go tell that long tongue liar
Go and tell that midnight rider
Tell the rambler, the gambler, the back biter
Tell ’em that God’s gonna cut ’em down
Tell ’em that God’s gonna cut ’em down

You can run on for a long time
Run on for a long time
Run on for a long time
Sooner or later God’ll cut you down
Sooner or later God’ll cut you down

Well you may throw your rock and hide your hand
Workin’ in the dark against your fellow man
But as sure as God made black and white
What’s done in the dark will be brought to the light

You can run on for a long time
Run on for a long time
Run on for a long time
Sooner or later God’ll cut you down
Sooner or later God’ll cut you down

Go tell that long tongue liar
Go and tell that midnight rider
Tell the rambler, the gambler, the back biter
Tell ’em that God’s gonna cut you down
Tell ’em that God’s gonna cut you down
Tell ’em that God’s gonna cut you down

http://https://www.youtube.com/watch?v=cSLRJTKVDRc&feature=player_detailpage


Ponor – Veljko Petrović

by admin

Ko duplja džina što pogibe anit,
jer htede drsko svod da robi zvezdan,
i čije kosti već srasle u granit –
u grotlu zija ponor, crn i bezdan.

Od njega pastir svoja stada čuva,
i burnih noći, kad se lomi građa,
mlađima priča: – vitlac to je Stuva,
noćas u muci majka mrtvo rađa.

Kad oštra stena u oblake zadre,
i bljunu blatni bujičini besi,
sva voda s brda tad u njega nadre,
a on je guta – i spasava vesi.

No blisne l kolo duhovsko u srmi,
u njemu rikne potmulo aždaha:
vazduh zanemi, posukne od straha,
pretrne lišće – i tuča zagrmi.

Ni mahovina njegov rub ne krasi,
ni ranjena se divljač tu ne skriva;
naleti l svitac nad njim, on se gasi,
a pogleda l ga ko, o smrti sniva.

Pustolov samo što rukama golim
orliće hvata sme da se nadviri,
no javi l mu se sa uzvikom holim,
huleći memla iz dubine piri.

Ko ružu spusti u milosnoj ćudi,
crna, ko suza o ponoći, pline;
veseli smeh se u njegovoj studi
mrzne, i kao jecaj dole gine.

A hiti l kamen ko u ponor crni,
on prvo jekne ko grudva po lesu,
pa ko lavina glas raste i grmi:
brda se ruše, svetovi se tresu!…

the abyss of hell - Sandro Botticelli

the abyss of hell – Sandro Botticelli


Veze – Guillaume Apollinaire

by admin

Strune sačinjene od jauka
Brujanja zvona kroz Evropu
Obešenih vekova
O vi šine sto čvrsto vežete narode
Svega nas je dvojica ili trojica ljudi
Oslobođenih od svih veza
Pružimo jedni drugima ruku
Žestoka kiša koja raščešljava zanosne
Te žice
Žice izatkane
Podmorski kablovi
Vavilonske kule pretvorene u mostove
Pauci – prvosveštenici
Svi zaljubljeni koje je samo jedna veza vezala
Od drugih veza najtanja
Beli zraci svetlosti
Veze i Savezi
Ovo pišem samo zato da vas oduševim
O čula o čula draga
Neprijatelji uspomene
Neprijatelji želje
Neprijatelji željenja
Neprijatelji suza
Neprijatelji svega što još volim

Photograph of Guillaume Apollinaire in spring 1916 after his shrapnel wound to the temple.

Photograph of Guillaume Apollinaire in spring 1916 after his shrapnel wound to the temple.


Marko Stamenković

by admin

Celog veka nam čitaju
Lekcije o moralu i veri
Pustite ljude da skitaju
Vi bogomoljci i licemeri.

Mi huk vetrova znamo severnih
Jer živimo životom ptica
I za razliku od vas „smernih“
Ne sakrivamo svoja lica.

Tommah van der Lee - retreating hope

Tommah van der Lee – retreating hope

 


Jeza – Katarina Fiamengo

by admin

Nema kiše

Sivo nebo
mučno
jalovo

Napeta koža
suviše sluti

Ne stiže
(kap po kap)
olakšanje

Zatišje
pred velike stvari

Edward Gorey

Edward Gorey


U meni se ljulja – Danijel Dragojević

by admin

U meni se ljulja kao za nevremena.
Moram se prikupiti. Svakako se moram
prikupiti. Ona ima dva velika oka
koja me tri godine prije nisu
gledala. Bože moj, gleda me!
Istina je, ja sam njezin otac,
držim je za ruku i krećem s njom
prema parku. Ako me pita nešto
znam što ću kazati, sve što se
pojavljuje susreo sam već mnogo puta.
Znam što traži od ovog jutra,
od ulice, parka, od mene koji je
držim za ruku i njezin sam otac.
Moram sve držati u ravnoteži.
Ne smijem se zabuniti.
Moram pokazati da vjerujem
u ulicu, dobru prijateljicu svačega.
Svaka stvar je na svome mjestu
koje je njeno mjesto. I ja sam
s oblikom koji je moj oblik,
moje uvjerenje.
Nisam mačka, nisam nesretan
ili kaktus. Koga poznam toga
pozdravljam, druge ne.
Ne smijem glavu zariti u dlanove.
Tada mi u glavi šumi kiša
ili svijetom trče samo miševi.
Dignut ću glavu. Mogla bi opaziti
kako se u meni ljulja rođenje,
čitava Korčula. Mogla bi opaziti
da nemam imena. Ako me žele zvati
Bog, ljudi, životinje, stvari
u velikoj su neprilici.
Ni ja njih ne zovem, samo otvaram
usta i ispuštam lažan glas.
Kada je ona pokraj mene
ljubazan sam s njima,
kao na nekoj svečanosti.
A ako kriknem nehotično?
Ne, neću. Dobro sam odjeven,
imam novaca za čokoladu, govorim tiho,
stavljam točke i zareze gdje treba.
Ja sam pametan, čitam knjige,
puno knjiga. Sve je u redu.
Dođe li mi da se izvaljam po zemlji
samo ću ju pogledati, pogladiti
joj kosu, nasmiješiti se,
i neću to učiniti.
Ljubav održava oblik, zna se.
Čitav svijet, tu mislim i na
njezine prijatelje mrave,
bit će zadovoljni sa mnom.
Bit će to zasigurno još jedan
sretan dan.

Archibald J. Motley, Jr. - Sunday in the Park, 1941

Archibald J. Motley, Jr. – Sunday in the Park, 1941

 

 


Rastvorio sam te – Juan Ramon Jimenez

by admin

Rastvorio sam te kao ružu
da bih tvoju dušu vidio
i ne vidjeh je.

Ali sve okolo
– obzorja zemlje i mora –
sve, unedogled,
bi ispunjeno
beskrajnim i živim životom.

Spomenik Huanu Ramonu Himenesu, na trgu Kabildo u Mogeru

Spomenik Huanu Ramonu Himenesu, na trgu Kabildo u Mogeru

 


Zadušnik – Marko Vlašić

by admin

Svaka upaljena sveća
Sabira molitvu u zbor.

Živi!
“Učite od mrtvih…
Prepustite se čistijima da vas operu.
Neka vas ponese njihov samrtni ropac.
Neka vas blagosiljaju”.

“Samo sećanja na njih
Od nas i traže”.

Pokojnici.
“Vama je lakše…
Saterali ste ga i odbacili,
Prepustili,
Da se sam,
U lavirintu beznađa snalazi”.

James Christensen-pilgrim angel

James Christensen-pilgrim angel


Nešto bez naslova – Nikola Zelenković

by admin

Odrastao sam u gradu u kome je devedesetih godina svaka ulica imala bend. Ne mislim na velike gradove povezane dobrom saobraćajnom mrežom, sa velikim gradskim budžetima. Mislim na gradove bez bioskopa, pozorišta, kulturnih dešavanja. Grad u kome se preko jedne decenije na trafici mogao kupiti heroin, trodon, tramadol, valeron, sintrodon, gde se mogla završiti vutra uz kutiju žvaka. Da, nije bilo putovanja prevozom u mračne delove grada, iščekivanje dilera da se pojavi iz neke porušene zgrade. Ne. trafika se nalazila u samom centru grada. U sedmom razredu smo počeli da varimo a neki i dosta pre toga, odlazili bi kod lokalnog dilera na gajbu i pakovali robu za ulicu a za uzvrat dobijali procenat u robi. Tad sam i prvi put video kilogram trave na jednom mestu. Ne. Ne govorim o Bronxu, Bruklinu. Govorim o Srbiji, o jednom malom gradu negde na planeti. Zabava je bila da odes i vidiš kako matori skinsi čekaju autobuse koji su iz sela prevozili Vlahe koji su radili treću smenu, kako bi ih prebili, jer u gradu nije bilo cigana. Gadi ti se? Zašto bi? To je bilo moje odrastanje, i ja sam jedini koji se sad može gaditi ili to osuđivati. Zabavljali su nas još i aparati sa video igricama i fliperi koji su bili postavljeni u Domu Omladine. Panišer. Pang. Kadilak. Aviončići. Te četiri sam najviše voleo. Visili bi tamo po čitav dan. Bežali bi sa časova ili ne bi uopšte išli u školu da bi bili tamo. Mesto na kome se sve dešavalo. Na prizemlju igrice i fliperi a na spratu probe bendova. Neverovatno. Distorzija uživo i zvuk flipera. Nije ti fasinantno? Ili si previse mlad ili nisi znao šta su distorzija i flipper sa 13 godina. Tu su se učili fazoni koji mi i danas koriste. Sad lako provaljujem ljude po prvom osmehu, to me je naučio Dragan Žilavi. Izbačena brada, ožiljci, pljuga u ustima i 100 kila mišića. Čovek sa iskustvom i razbijenim karakterom.

Režim koji je smetao svima puko je u mom osmom razredu. Sloba. SPS. JUL. Gomila ljudi oko mene. Sprejevi. Iscrtavanje siluete stisnute pesnice na najvidljivijim mestima u gradu i pokret OTPOR. Prvi sati provedeni u policiji. Pendreci. Brkovi debelih policajaca i album “10 godina“ Ritma Nereda.

Srednja škola je sa sobom donela dozu veće ludosti. Eksperimentisali smo sa haludžama. Dan u školi shvatali kao izgovor za još jedno teturanje. Ekskurzije na kojima nas je direktorka škole… ili ustanove ili nečega što je bilo sve samo ne škola, prozvala za “duvački orkestar jer smo pušili enormne količine trave. Nije bilo skrivanja, štekovanja. Amsterdam u hotelskoj bašti…” Možda sam malo preterao sa ovako javnim eksponiranjem. Mada nema šta tu preterano da se taji. To sam ja. Ovo je javna stvar. Ili da spomenem neka imena. Tag I buđenje demona prošlosti. Ma kakvi…

Mesto na kome smo voleli još da visimo bio je samački hotel. Neverovatno Dugački hodnici. 9 spratova i na svakom spratu ogomni prostori na otvorenom, nešto nalik terasama. Sati. Dani. Meseci. Godine na njima. Šta smo tamo radili? Uglavnom ništa. Raspredali priče kojih se nešto preterano I ne sećam. Potrošene pare od vozačkog ispita koji sam krenuo da uplatim, koji je bio poklona za 18. rođendan na kartu za EXIT. Bežanje od kuće da se ode na koncert u Beograd ili Novi Sad. Bjesovi. Ritam Nereda. Direktori. Iggy Pop. Misfitsi. Pearl Jam. Obojeni Program. Šaht. Kanda Kodža I Nebojša. Darkwooddub. Kud Idijoti. Ateisti. SMF. Pekinška Patka. Sex Pistolsi. Love Huntersi. Exploited. DLM. PTTB. Eyesburn. Wailersi. Del Arno Band. I još tona koncerata. Adolescencija kakvu ne poznaješ. Onda su mi ubili druga. Najboljeg. Nož. Leš na ulici. Neki su počeli da se raspadaju od male trafike u centru grada. Umro mi je deda. Ja sam onda uzeo diplomu srednje škole I krenuo da lutam. 4 godine Novi Sad. Vojska. 2-3 godine Beograd i povremeno vraćanje u mali gradić negde na planeti. I evo me sad. Banja Luka. Otplaćujem stambeni kredit. Oženjen. Postao otac predivnog I premaštovitig dečaka. Jedna književna nagrada. Objavljivan u zbornicima u Makedoniji, Bosni, Hrvatskoj, Srbiji uglavnom. Fotografija. Guram dalje. Valjda ti je sad jasno zašto podrugljivo gledam na sve one koji su tek sa 20-23 krenuli da izigravaju urbanu ekipu soleći mi pamet o tome kako treba živeti, izlaziti, provoditi se. Zašto stojim u zadnjem redu na koncertima I pijem pivo bez želje da se šutiram ili skačem. Zašto vise ne varim. Zašto teško šta može da me fascinira. Zašto ne trpim autoritete ljudi koji mi nisu dorasli. Zašto nemam selfi fotografije. Zašto planiram da kupim gramofon i gotovo nikad ne gledam televizor a ne ložim se na hipstere. Zašto vise nisam skins, grandžer, metalac, roker… dobro… možda malo panker, ali malo. Zašto pišem kratku prozu. Zašto živim za dan kada ću otići na selo, kupiti dve svinje, par kokošaka I saditi baštu I odlaziti na pecanje iako se to mojoj ženi baš i ne sviđa. Odlutao sam. Ali ništa čudno za jednog sanjara koji lagano puzi ka tridesetoj godini…

Nikola Zelenković

Nikola Zelenković

 

 


Izmeštenost – Spasoje Joksimović

by admin

Daleko od olujnih bregova,
Neko se igra i izmešta unutrašnjost.
Tako se mašta o ženi bele puti,
Vraća u strah od snegova i očiju.
Pred sobom napušteni Izrailj postajem.

Daleko od svih slika, rodi se ostvarenje.
Ne boli što je mnogo čekanja bilo,
Nego hladna tuđa misao.

Izmešteni lični predeli
Nečije su sterilne pustinje i
Ljubim te zbog otvaranja očiju.

 Hannah Arendt

Hannah Arendt