Monthly Archives: January 2015

Samičari – Oskar Davičo

by admin

Sanjam da su jednog jutra tamničari
zatekli samice i okove prazne
u tamnici mukloj gde su samičari
umirali sami u grkljanu kazne.

S dna senke vido sam oči zagnjurene,
braću gde skidaju s čela kosu sedu,
čuo sam ključare slobodom ranjene
kako lude u tom praznom mukoredu.

Pitaju tišinu: Kako može biti
da nikoga nema kad je tu još stena,
strop čitav, pod kamen, prozori nesviti,
lanci zaključani, tuga zabravljena?

A ja znam, jer sanjam, svaki drugar gde je,
znam ključeve zida, ptičji let u vrt i
slobodu, poslednja što se uvek smeje
s čovekom, zbog kog se zemlja čuda vrti.

Ključaru, ne traži one koji traže
da odvežu drugi svet u tome svetu:
iz srca pod krilom slaze da nas snaže
zvezdani čokoti na prvom drvetu.

Dolaze radnici sa vrećama raži,
s košnicama meda, s „Druže, sad će doći,
sad će odmah doći osmeh koji blaži
bol, da noć ne teče od noći do noći“.

O, što biću budan kad će tamničari
zateći okove i samice prazne u
tamnici tihoj, gde su samičari
izbili na sunce iz bezdana kazne!

Rembrandt- Peter In Prison

Rembrandt- Peter In Prison


Crno iza nokta – Ljupko Račić

by admin

kad mi nokti narastu toliko
da ih ne mogu čistiti
lutanje po svijetu se završava

dolazim kući
na kladi sjekirom
odrubljujem svoje fine nokte

sve dotle dok i crno
ne ispadne

slažem ih u kutijicu
odlažem u biblioteku

pamte mi priče s putovanja

kad noću ugasim svjetlo
čujem žamor u kutijici
sjećaju se svakog pozdrava
dodira

pletući mi uspavanku
svaki iz svog ugla opisuje
mjesto na kom se nalazio

u snu nova putovanja

pjesma traje sve dotle
dok mi nokti rastu
dok je oštra sjekira

dok se klada s mjesta
ne pomakne

Beryezin Andrey-The Eighth Wonder Of The World

Beryezin Andrey-The Eighth Wonder Of The World


Polja gore – Marko Vlašić

by admin

Misli su planom sabijane
Da se prodire što dublje
Da se satire šuma
Sakrivana od zla…-
Dobro sakrivana
Od očiju pohotnih crva
I ruku bezličnih

Gori to polje
Od želje
Za mirom i zaboravom

Gori to polje od želje
Da zarasta u korov i prašumu

Gori od želje
Da se pohotni i bezlični
Vrate razumu
I majkama svojim

maine wild-blueberries - Laura Tasheiko

maine wild-blueberries – Laura Tasheiko


Poenta – Katarina Fiamengo

by admin

(Znaš)
Bliskost je ustvari
prijatno ćutanje
Deljenje tišine
Prostor je
ionako pretovaren
teškim zvucima
bezrazložnim rečima
Napor je shvatiti
nesigurnost svih tih
glasnih senki
Uvek ću radije
ćutati sa
drvećem
(Ne znaš)

Erez Avny - Silence of Muse

Erez Avny – Silence of Muse

 

 

 


Kada odvojim prste od oblaka – Ana Pejović

by admin

Kada odvojim prste od oblaka
i skinem mrtve sa svoje kože
Ostaću u sopstvenoj rečenici
U strahu naracije
U golim prefiksima
Tvojih očiju. ..
Ostaću u navici
Na površini simbola
Istrgnuta iz okvira pijanih slikara
nesposobna da čujem
koncept glasnika
U čijim nastavcima i živim. ..
Ostaću na slomljenom trotoaru vjetra
i neću oticati dok živim…

Kada odvojim prste od oblaka
i skinem mrtve sa svoje kože
Postaću ona koja liči
Ona koja maše
Ona koja dolazi
I ušiva
kožu svojih nagih slova
po platnima tuđe mjesečine.

Jean François Millet-The Sheepfold Moonlight

Jean François Millet-The Sheepfold Moonlight


Smrt na kredit – Nenad Kornesko

by admin

Kroz rešetke nebo
teskobna duša
pesnika-grešnika
luta od zida do zida
njegovog bića

osam kubnih metara
ili manje
verovatno nije dovoljno za let
i pored ogromne želje
da se vine

na porok seća ga još
košmarna stvarnost
zaslužena
unapred
potrošenim endorfinom

zamor bića još traje
kao što traje i sećanje
na ljubav
i izgubljeni spokoj
izgubljeni mir
koji nikada nije imao

trajaće još neko vreme

znam…

Shreya - soul departs

Shreya – soul departs


Kiša bi da se ubije – Milan Đorđević

by admin

Kiša prstima po tvom prozoru mrlja,mrmlja.
Htela bi da uđe da se ubije.
A ja vidim.Ležiš u postelji.I baš te briga.
U mraku.Gola.Baš te briga.
Raspustila kosu.Raširila butine.
I gle, crne mahovine!
A prst srednjak leve ruke,radi li radi!
Zločinac,traži crvenu krestu.
I zlaćani med već pocurio.
I zoveš me iz svog delirijum tremensa.
A ja se u gavrana prometnuo.
Doletim u tvoje krilo i kljucam,kljucam.
A onda u kljunu odnesem uhvaćenu ribu,
pa odem da se kartam i pijem.
A kiša još uvek prstima
po tvom prozoru mrlja,mrmlja,
prebira amajlije,
htela bi da uđe da se ubije.

Raven - Kellie Day

Raven – Kellie Day


Svuda gde pogledaš – Isidor Igić

by admin

na vrhovima zgrada
u glinenim posudama sa kamenjem
visoko pod nebom
su otkrivene opeke
i niče zeleniš
duge lijane lišća mi se dopadaju
pokrile su zid
to je simfonija zgrada

prozor proslavljaju bele zastave
napeta jedra od čaršava
lepota je i ovde stigla
moram da stanem i aplaudiram

Deca i psi šume kraj vode
kotrljaju se za šarenim loptama
pored reke

John Lovett

John Lovett


Poziv – Marko Vlašić

by admin

Kako da vas koji ste ljubljeni
odvrate od nemoći
da možete živeti sa svima nama?

Strah od toga da sebe vidite drugačije,
da vas bezumlje obuzme,
neće vas probuditi
ili držati u tesnoj niti.

Iskrenu želju potiskujete
misleći o iskušenju…

Nije to iskušenje.
To vas svet zove,
da se oprobate,
da se nađete sa sličnima,
da učite.

Vi ne primate breme na sebe
ako su vam zidovi dovoljni,
da u njih gledate
i razumete svet ovaj oholi.

Vi ne razumete borbu danas.

Ona je teška svima,
pa i tragačima za životom i smislom.
Njih stvarnost lomi,savija
bespoštedno…

Ali ne gube borbu,
oni nastavljaju dalje.
To su ljudi od čelika.
Neprobojni,
neustrašivi barjaktari.

Neustrašivi tragači,
pesnicama okrenuti ka sudbini.

Francisco de Goya - Saturn Devouring His Son

Francisco de Goya – Saturn Devouring His Son


Uspavanka – Marijana Blečić

by admin

Poplavio je Mjesec neopran
U prvom plaču zabrojanih prstiju
I nije bio kraj
Igraj
Ponesi ključ
Osveti se stopama cvijeća koje juriša
I vi knjige umotajte u bijele čarševe
Daleko od zemlje
Ćutite

Znam ja kako umire kamenje
Meni će opet zakopati ruke
Stare kao vjetar u snu tamnog dječaka
Jer pjesme ne umiju da počnu ispočetka
Ćutite

Hladno je između stakla
Stao je mrak
Treba se čuvati sive boje
Stalo je Sunce da opere boje
JA znam kako umire kamenje
Tuđe su misli mekše od straha
Ovo je mjesto gdje umiru prave linije
Bude se samo oni koji ne sanjaju
A TI i vi ste obučeni u krzno žene kojoj ste iščupali usne

Adrian Johnston

Adrian Johnston