Monthly Archives: November 2013

A Divine Image – William Blake

by admin

William BlakeCruelty has a human heart,
And Jealousy a human face;
Terror the human form divine,
And Secresy the human dress.

The human dress is forged iron,
The human form a fiery forge,
The human face a furnace sealed,
The human heart its hungry gorge.


Verni sinovi – Isidor Igić

by admin

horde zlaSakrijte se iza vrata
horde dolaze
podignite masne ruke
i pevajte

Vidim da je istina
tu gde je i gomila
to je mesto koje želim
pustinja

Naša je svaka strana ulice
misija: sveta, prava, nebesna

Hramovi se klanjaju
nestaju u plamenu
izdaja je posvuda
izdaju ne opraštam

Mi smo verni sinovi
piše nam i po koži
kad nas ima stotina
ja sam jak


Nikola Vranjković – Ispod Tvoga Oka

by admin

Nikola-VranjkovicIspod tvoga oka
leži suza samouka
ti je ne bi nikada
pustila pred ljudima

…ni nenadana izdaja… …

sebi bi presudila
pre nego da te gledaju
da ti tugu mere

Boli te al lakše je
kada samo ti to znaš
jer ne moras da pricaš
ne moraš sve da objašnjavaš

a ja ko uvek dosadan
ne umem da sačekam
drugi korak,drugu suzu
koja sama priča sve

to ne ide mi..
.ne ide…

tvoj je ponos veci od njihovog jada
gradjani il stanovnici grada
parfem svež al ubi miris stada ,

glupa lažna obećanja
bitan faktor dobrog zdravlja…

Držiš reči u zubima
grumen tuge u grudima
taj sto nema ime
al se obnavlja. …svaki dan… i nije zbog tebe
I nije zbog mene
pomračina sjuri se
i sama krene

Besna deca čudni ljudi
ne vide dalje od nosa
prestali su da se boje
žive svoje paranoje

gledam list na suvoj zemlji
suv i lak vetar ga vrti
kao da mu govori
ne plasi se svoje smrti
raduj se
nikada ih više neces gledati..


Pivo – Dragan Zarić

by admin

Pijem tek treće pivo, a u sobi mrak,
čeka se jutro, da probije zrak.
Kad nema nečeg težeg dobro je i pivo,
dobro je i pivo da otera strah.

Kada pogledaš i vidiš pivskoj flaši dno,
znaš da to ima značenje, da na dobrom si putu,
gutljaj po gutljaj gorkog napitka ide ti na ruku,
sliva se i spira, tako zaboravljaš zlo.

Putovanje to je dramatično, brzo juriš ka jutru,
jer jutro je svetlo ono nosi novi dan.
Mamurnog pogleda gledaš tupo i čekaš na dan,
koji ništa dobro ne obećava, hvata me san.


Hrabroj ženi – Marko Vlašić

by admin

Nikada nisam hodao tim stazama,
tim uzanim putem velikog borca.

Plašila me tvoja hrabrost
i odluka smerna.

Eto,
ja hrabrosti nemam,
da strašnim mukama
u oči gledam.

Nikada nisam ni čuo,
istinski krik,
tvoj vapaj za pomoć i milost.

Nikada nisam ni smeo
sve to da ti kažem.

Srcem da ti priđem
nikada nisam ni smeo,
i da tu strahotu sa tobom saosećam.

Eto,
toliko ja hrabrosti nemam,
pred očima tvojim.

Jelena Perišić

Jelena Perišić


Više od svega – Marko Vlašić

by admin

Ovo napaćeno srce
usnilo je ljubav za tobom
i na kiši
kao dete plače

Volim te više od svega

Više od radosti malog čoveka
više od svetlosti
što je mrak pobedila davno

Volim te više od svega
više i od siromašne duše ove

Volim te
više od pesme
više od mira
više od nade
više od bedne misli
da smo život jedan

Volim te više od svega
volim te
jer nemam te

(in memoriam)

Jelena Perišić

Jelena Perišić


Istočni grad (čekaonica) – Marko Vlašić

by admin

Rovare ga,
buše ga,
otimaju od malog grada
i danas,
sve što se otimati može.

Lopovi su videli slast
i osećali miris zlata.
Služeći se lukavom rečju
i delima grešnika,
bestragom,
kao gamad,
u noć nestajali.

Pobegli su i mnogi,
kojima je očaj do grla došao.
Otišli su telom,
tražeći se negde daleko.
Suznim očima,
te duše malog grada,
daleko odavde.
Danas krvare,
u sećanjima.

Šume su ovde blizu,
što male ljude,
koji samo telesima životare,
čine velikim,
na tren.

Čuda su to,
tog malog istočnog grada,
koji ratove nije osećao,
samo saosećao.

Vreme je ovde stalo,
negde u osamdesetim godinama,
negde između detinjstva i sna.

Ne postoji više to ime.

Postoji samo paraliza duša,
od boga zaboravljenih
i ostavljenih,
da među zidovima,
u samoći,
čekaju svoju smrt,
u ovom malom gradu na istoku zemlje.


Nećeš ostati sama – Marko Vlašić

by admin

Pisaću ti utešne reči
u ono vreme
kada za to budeš spremna

Milosrdna vera će te učiniti pokornom
pod njegovim okriljem večne dobrote

Nećeš osećati potrebu
da bežiš od očaja
samo nadu da mi smo dobro

Živeće ti duša daleko
u utočištu
sazdano od radosti i pesme

Veruj mi
nećeš ostati sama
bićemo tu
pored tebe
kada za to dodje vreme
kada za to budemo spremni

Jelena Perišić

Jelena Perišić