Monthly Archives: August 2012

ANIMAL

by admin

BESNA JE TA ŽIVOTINJA ŠTO IZ TEBE IZBIJA
RIČE I VRIŠTI
POVODOM NJENIM

GLEDAM JE DRUGAČIJIM OČIMA
I POKUŠAVAM
DA TE OSLOBODIM
BESTIJALNOG JOJ DUHA

IMA GLAS KOJIM POZIVA DRUGE
U BESU NEMOĆNA
ZNAJUĆI ZA VRATA NJIHOVA 

I ZABRANU

DOLAZE IZ SNOVA U SEĆANJE
DA TE UPOZORE NA GREH PRVI
I DA NEKADA OD MESA I KRVI BEJAŠE

SADA U NEPREGLEDNOM MORU
U PREDUGIM NJIHOVIM GLADNIM GODINAMA
KRVI ŽEDNE 
GOMILAJU SE POD LJUBIČASTIM NEBOM
BEZ SPASA ZA ŽIVOT

Dragan Paunović


FRAGMENTI

by admin

                  1.

MI SMO JAČI OD NJIH

OD BESNIH I ZLIH

NIŠTA NAM ONI NE MOGU

I NIJE OVO OD LAŽI SAZDANO

VEĆ OD MUKE

DA GROB NAŠ NE ZAJEČI

                2.

POZNAJEŠ LI OVAJ PRIZOR SMRTI

I ZNAŠ LI KAKO NAS

I GDE SMEŠTAJU

              3.

ONI SAMI ZNAJU DA NESVESNI SU

DA NE VIDE KAO SLEPCI

JER NEBITNO IM JE

I BIĆE IM TEŠKO KADA BEZ ŽIVACA OSTANU

U TEŠKIM  SNOVIMA

I ZAKASNELIM KAJANJIMA


LJERMONTOV

by admin

PESNIKOVA SMRT

Pogibe pesnik! – rob poštenja –
Pade od laži što svet toči.
S metkom sred grudi i pun ogorčenja,
Zanavek gordo sklopi oči! …
Ne podnese mu čista duša
Uvrede koje spletka krije,
Ne htede gadni svet da sluša …
Sam je ko i pre … i ubijen!
Ubijen je! … Sad čemu jadovanja,
Pohvala horskih glupa skala,
Mucanje jadno opravdanja?
Presuda sudbe već je pala!
Niste l’ se vi baš zlobno dali
U hajku za njim dok je sam,
Zabave radi, rasplamsali
Jedva tek prigušeni plam?
I šta sad? Radujte se … Duša čista,
Da trpi više nije hteo:
Nesta, ko baklja, genij blistav,
Sjajni je venac njegov sveo.

Njegov ga krvnik, mirno uze
Na nišan kleti … I žestoko,
U srcu miran i bez suze,
Pogodi ne trepnuvši okom.
Šta je tu čudno? … Izdaleka,
Njega je, s mnogim koji kreću
U lov na činove i sreću,
Dovukla k nama sudbe reka;
Prezirao je s drskim smeškom
Tu tuđu zemlju kojom krenu;
Kako da štedi slavu njenu;
Kako da shvati u tom trenu
Zlodelo kakvo vrši teško! …

I on je mrtav – grob ga zavi,
Pade ko onaj pesnik plavi
Što iz ljubomore se tuko,
Koga u pesmu sam već stavi, –
Pokošen, ko on, hladnom rukom.

Što od života mirnog, pravih prijatleja
Ode u svet taj zavidljiv i pogibeljan
Za srce slobodno, za strasti plamne, lude?
Što klevetnicima on pruži svoju ruku,
Što dade da ga lažnom pohvalom privuku,
On, koji još ko dete prozre ljude? …

I mesto starog, trnov venac su mu tako
S lovorom dali, kao breme trajno:
No igle potajne su jako
Krvavile mu čelo sjajno;
Otrovaše mu zadnji čas, jer čuje svuda
Pokvaren šapat tih podsmešljivih glupaka,
I umre – osvete uzalud žudan,
Kivan što mu sve nade pokopa ta raka.
Da, gotovo je s divnom pesmom,
Umukli su sad glasi tvoji –
I pesniku je tužno, tesno,
Na ustima mu pečat stoji.

*

A vi, potomci naduveni
Otaca slavnih što u podlosti su prvi,
Koji su ropskom čizmom pogazili seni
Rodova uvređenih koje sreća smrvi!
Vi, što u rulji pohlepnoj ste pokraj cara,
O, vi, Slobode, Slave, Genija dželati!
Vi, kojima sad zakon krilom zaklon stvara,
Pred vama sud i pravda – sad će nemo stati! …

Al’ ima božjeg suda, razbludnosti čeda!
I on je strašan: on vas čeka;
Taj sud se zveku zlata ne da,
Unapred sud taj vidi nečoveka.

Pred njega ćete zalud s klevetama doći:
Jer tamo istinama samo mere,
I vašom crnom krvlju neće se nikad moći
Nevina pesnikova smrt da spere!


VICTOR HUGO-PAKAO

by admin

portretNemani riču, ječe krici
Iz štala čije oči žarke
Kroz ponor blistaju u tmici,
A jezivi utopljenici
U mrkloj noći grizu barke.


KADA BUDEM BIO SPREMAN DA UMREM…

by admin

OSEĆAM

DA JE BEZNAČAJNA BRIGA ZA SVETOM

DA JE RADOST SAMO U SMRTI DOVOLJNA

VIDIM

DA MI JESMO I BIĆEMO BOŽIJI

JER U TRENU TOM RAZUM JE U SRCU

I PLAČE DUBOKO 

DO IZLAZA IZ SVETA

U PREDUKUS VEKA….

 

TO JE SVE

JER ČOVEK OVDE JE NIŠTA

Prazno srce – Marko Vlašić

by admin

Jednoga dana kada osetiš
Da menjaš se
Poželećeš da kod mene dođeš
I kažeš mi
Sve ono
Što propustima nazivao si

Radosti će biti u tebi
I naprasno ozdravićeš

Tražićeš da ti pokazujem lepote
Predele i divote

Poželećeš da lepršaš
U tom stajanju
Opran

Ali do tad
Sačekaćemo
Jer tvoje srce prazno je

Tom Bagshaw - hurt -

Tom Bagshaw – hurt –


Tri stotine godina isti,danas drugačiji – Marko Vlašić

by admin

Misliš li Ti
Da si izdao pleme?
I da je čovek prvo čovek?

Drugačiji nikada nisi ni bio…
Jer ,svojoj duši daješ previše slobode
Da te nosi ponosno.
Vreme je da odabereš svoju veru.

Zbog toga se pazi!
Znaju oni koliko si slab.
Ali , ne tuguj…
Nisu ni blizu pobede.

A pobedićeš Ti.
Tu granicu nemoći,
Sačuvajući korene,
Što ti znače sve.

tri stotine godina


Zašto vas nema ? – Marko Vlašić

by admin

Zašto vas nema ?

Molio sam vas
Da mi utehu date,
Pomoć pružite,
Nadu hrabrite.

Ništa od vas nisam ni tražio,
Ni dobit ni korist,
Samo malo ljubavi i pažnje.
Vi ste sve to napustili i zaboravili.

Zašto vas nema ?
Kada sam vas molio kao Boga
Dobrotom , u miru da živimo.
Nevinost da sačuvamo.

Nikada niste ni znali kako…

I sada,
Kada vas nema,
Nema ni grehova vaših.

Fahri Makhmudova

Fahri Makhmudova


Do manastira

by admin

Nekako je napeto na početku puta
Nisam sasvim svoj
Lagani strah

Stigli smo
Ali zaboravio sam
Da tu sam sa ciljem

I ne osećam toplinu
Već samo beskorisnu prazninu

I takav oset držaće me
Do kraja puta


Tragači zaostavštine – Marko Vlašić

by admin

U šumsku noć primaš jadne
Obećanjima
I lažnim zlatom
U trnje obasuta

Tvoj poredak je morskom blatu jadan
Plimom poliven

Tvoja leta kukavna
U sumornu jesen pretvoriće
Vatreni mač pravde

Smisao ti tamo i leži

death