Monthly Archives: July 2012

Odmetnut – Marko Vlašić

by admin

Sve vreme zaveštanja
Više nije vreme
Više nije stanje
Nije moje
Više ne postoji

Samo da oca ne izneverim

U opreznoj duši
Misli nisu bezbrižne
Noći neprospavane

Sve je to samo odmetništvo
Od laži i poraza
Oca da ne izneveri

John Sloan

John Sloan


BOG JE I U DRVEĆU

by admin

DA-DA , BOG NE POSTOJI.

  TO SU PRVE REČI NOVO-ROĐENOG ATEISTE.RAZVOJNI PUT TAKVOG ČOVEKA NIJE LAK.SEBE JE PROGLASIO I DEKLARISAO KAO TAKVOG ,RECIMO, JOŠ U SREDNJOJ ŠKOLI. IZUČAVAJUĆI RAZNE ZAPADNJAČKE DOKTRINE  (RUSSEL,NIČE…ETC.) ON SEBE UTVRĐUJE U STAVU,MIŠLJENJU I POZIVU.POČINJE DA PUTUJE SVETOM. UPOZNAJE RAZNE UČENJAKE  KROZ EMPIRIJU I KATEDRU. I TAKO,PROLAZEĆI I UČEĆI KROZ RAZNE UNIVERZITETE I ŠKOLE ,ON PROVALJUJE DROGU.

I OBRATITE PAŽNJU NA SLEDEĆE REČENICE !

  ‘ŠTA KOJ’ MOJ ? ZAPITA SE ON.PA NISAM  ZAMIŠLJAO DA ŽIVOT MOŽE OVAKO BITI PRELEP I BESKRAJAN ?!  I TAKO JE JEDAN BEZAZLENI ATEISTA POČEO DA VERUJE DA JE BOG I U DRVEĆU.


SREĆNA DECA

by admin

ROĐENI  DA STVARAMO DIVOTE

DAVNO  VIĐENE

TRUDOM DA IH VAJAMO

RADOŠĆU DA GLEDAMO

 

SREĆNA VREMENA 

NJIH NAZIVALI SMO BEZBRIŽNIM

TE PREDIVNE MOMENTE  PROŠLOSTI

KOJE SE NE DAJU OBRISATI

 

TA SEĆANJA SUZU TRAŽE

DA ZALIJU RANU

TAKO DA ISKUSTVU DONESEMO SMISAO

 I NASTAVIMO DALJE

BOLJI I LEPŠI


DIPTIH SVETIH

by admin

JASNO JE TO KOLIKO JE VERUJUĆIM LJUDIMA SVETOST POTREBNA.KAO UTEHA ,ZA POMOĆ OD BOGA ,OD SVETITELJA PREPODOBNIH,DA SE  PROBLEMI U STVARNOSTI  ODAGNAJU, KOLIKO JE TO MOGUĆE.
MOLITVA I UZDRŽANJE.TO JE RAZUMLJIVO ZA JEDNOG HRIŠĆANINA.

  IMA TIH LJUDI, KOJI SILOM RADE SVE U SVOM ŽIVOTU.PA ČAK SE I USUĐUJU DA SEBE UDOSTOJE I TIME ŠTO SE MEŠAJU U ŽIVOT SVETACA.RAZUME SE, DA JE HRIŠĆANSKI ŽIVOT TEŽAK I DA NIJE MILOSRĐE NEŠTO ŠTO SE KUPUJE U PRODAVNICI.ALI, NEMOJTE PREDLAGATI  LJUDE ZA SVECE KOJIMA MESTO TU NIJE! NEKI SU OD NJIH MNOGO UČINILI ZA CIVILIZACIJU.
ALI, NI ONI SAMI SEBE NE BI SVRSTALI MEĐU DOSTOJNE….. NE HULITE HRIŠĆANI….NAOPAKA JE TO VERA,KAO ŠTO I SLIKA GOVORI.

 

 


Kada prođe ovo vreme – Marko Vlašić

by admin

Nećete vi mene videti
Ne tako lako

Gde su te borbe za nas
Dnevne brige
Dani samoće

U ovom novom životu
Postoji praznina
Razna čuda
Kojima se ne vidi lice istine

A ja i ti stojimo blizu svega
I čekamo da taj jaz prevaziđemo
Da prespavamo
I probudimo se u ono vreme
Na mestu
Gde smo čvrsto nekada stajali


DEPONIJA GORI

by admin

KOJA MISAO JE DOVOLJNA DA VRATI PROPUŠTENO ?

KOJA REČ JE DOBRA ZAMENA ZA PROSPERITET ?

KAKVA JE TO LAŽ  PRIMENJIVA DA NARODU OBJASNI DA SVE JE U REDU ?

IMA LI NEKO  PLAN ZA ČISTO , ZA LEPO, ZA BUDUĆE ?

KAKO DA NJIHOV NEMAR PRETVORIMO U RAD I BRIGU ?

IMAMO LI REŠENJE DA OVU MALENU ZEMLJU U PRELEPU BAŠTU PRETVORIMO ?

TEŽIMO LI ZDRAVLJU ILI  PODRUMU  PRLJAVSTINE ?

PRIŽELJKUJEMO LI DA SE UVEK SLAŽEMO ILI DA MRŽNJOM ĆUTIMO ?

HOĆEMO LI U LEPŠU STVARNOST ILI NE ?

 KUDA DA KRENEM A DA NE VIDIM BEDU ?

KOME SU OČI ZATVORENE ?

KUDA SU GODINE MRAKA NESTALE ?

KOME VI MALENI BEŽITE ? KO VAM OBEĆANJA DAJE DA SAVEST MUTI ?

KAKO DA JASNIJI BUDEM VAMA STO ‘LEBA PREKO POGACE’ TRAZITE ?


Pažljivo

by admin

PAŽLJIVO SA SOBOM

KADA TI BOG SLUŽI

ČUVAJ SEBE

SAČUVAĆEŠ I BOGA U SEBI

KADA HODAŠ MOLI

KADA SPAVAŠ MOLI

RADUJ SE NJEMU

JER UVEK JE U TEBI

I U DUŠI I U TELU


Njihove kuće

by admin

BRAVA JE ZAKLJUČANA
OSTALI SU BEZ NOVCA

 POLJUBILI SU KRST IAKO GA NE VOLE

POBEGLI SU GLAVOM BEZ OBZIRA
SA DUGOVIMA PREMA SEBI I NARODU

POTRAGA ZA NJIMA JE POTRAJALA
NEKO OD NJIH JE POKLEKAO
PRVO JE PLAKAO
PA PREŠAO


Mali smo

by admin

Koliko strahova u nama živi;
Da nećemo znati kako da se popnemo,
Na mesto koje nama pripada?

Na polja da dospemo,
Gde čeka nas sve naše,
I svi naši.

Mora koja nemaju kraja,
Niti pustinje koje možemo sagledati;
Ništa to nije u našim očima.
To nisu naši prostori.

Određeno je drugačije
Razumom nepregledno,
Osećajem nedokučivo,
I voljom iznad nas.

Da kao deca,
Budemo iznova poređani.
Za navek,
Za sreću od srca,
Za zbor u večnosti…


AKO PADNEM (DUŠE SU NEMOĆNE)

by admin

NESTVARNA JE TA MISAO

ŠTO JE OBLIKE RAZNE POPRIMILA

IZLOŽENA SVETLU

A MRAKU PREDATA

 

NE TREBA ZNATI

GDE JE TA DUBINA

GDE MNOGI STRAHUJU

DA POMILOVANJE ZADOBIJU

GDE IH NIKO NE SLUŠA

I NE GLEDA

SA NAMEROM DA MILOST NE OSETE

 

 

TO  OSEĆANJE PUNO JE  PROSTRANSTVO

GDE JE PROKLETSTVO BITI SAM

SA ČISTIM RAZUMOM

 OČAJEM U SRCU

I SAZNANJEM

DA  VECNOST  JESTE  USAMLJENA

 

KAKO SU SAMO SUROVI TI ZVUCI

KOJE NIKADA ČUO NISI

KOJE NA GREH PODSEĆA

GURA U BEZNADEŽNI MRAK

NEVOLJNO

 

ŽIVOT JE PROŠAO UZALUD

SAD JE U SAN I MUK  PRETVOREN

NESTVARAN

NEPOSTOJAN

JER TO VIŠE ŽIVOT NIJE

 

ZAR SU TO TVRĐAVE  

U VEČNOSTI PRAVLJENE

ZAR IH BEZBROJ IMA

 

 ZAR NA SLABOSTI

DA SE SLADE ONI

SA SVIM TIM DUŠAMA STRADALNIM

 I NEMOĆNIM

 

NIKO SE JOS NIJE ĆUTANJEM ODBRANIO

U TOM HAOSU

UNAPRED SPREMLJENIM PORAZOM

 

KOME DA SE POMOLE DUŠE SITNE

GDE JE TO ZRNO VERE NJIHOVO

 

ŽALOST TADA JEDINO OSTAJE

KADA  ANĐEO VODI TE  

DA VIDIŠ I OSETIŠ PREDUKUS

VEČNE SLAVE

SAMO ČISTOJ DUŠI POZNATA