Monthly Archives: June 2012

To si ti – Dragan Rucić-Ruca

by admin

Može on da bude veći i jači
Ali za sada to mu je mera
Reči su reči pesma je pesma
Kada se forsira baš se pretera
Onda se poremeti atmosfera

Ann Gale

Ann Gale

 


Oslušnite sebe – Marko Vlašić

by admin

Može olako da se okrene
Da očima ne vidite
Da ne možete čuti

Možete sebe naći
Da u suzama molite
Sve zbog sumnji i nemara
Prema duši pernoj

Vaše malo
Za njega je veliko

Lee Robertson

Lee Robertson


Oprano telo – Marko Vlašić

by admin

Svi traže ljubav

Svi se nadaju

Da neće završiti

Kao čovek koji ne voli sebe

invisile man- liu bolin

invisile man- liu bolin


Teško mi je i da vas pogledam – Marko Vlašić

by admin

Zašto me terate na prezir ?

Kakva to pobuda tera ruku da čini zlo ?

Zar niste naučili da nemate nikoga i ništa ovde ?

Ko vas je poslao dobrotu da nam kušate ?

Zar ste i istinu okrenuli zarad njih ?

 

Nisam ja tu da vas gorim i gasim.

Nema mene među pričama praznim,

Niti među vukovima.

 

Zato odstupite,

Da ne bismo ambisu prišli…

A i Vi !

Vi, koji ne vidite sunce slave.

Zdzisław Beksiński

Zdzisław Beksiński


ODUŠEVLJENO

by admin

PONEKAD JE DOBRO UBLAŽITI MISAO

NEGATIVNU MISAO DA JE  MALO NJIH IZABRANO

 

ODVOJITI SEBE OD TIH BRIGA

BRIGA ZA SUTRA 

ZAR

KAKO I GDE

NIGDE

NAJPRE OVDE I SADA

 

BISTRU MISAO SLEDIMO

I SUDBINU DA NE PRIMAMO KAO TERET

A CILJ DA BUDE  ODREDJEN

CILJ DOSTIŽAN KAO STEPENIK

KAO INSTINKT

 

 NEKA  PROSTO BUDE SVE

 JER DRUGI NEKO RADIĆE NA TOME

SA DUŠOM I OSMEHOM

UMESTO NAS

DA KONAČNO SAZNANJE TRUBOM OBJAVI.


Žena koja je hranila golubove – Marko Vlašić

by admin

Nije marila za ovaj svet,
jer znala je mudro,
da ako mirnim životom živi,
starost će joj biti laka,
kao pero.

Blagim pogledom,
pomireno je gledala,
tamo gde mnogi ne vide.

I svo breme njeno
i dece svoje,
nosila je ponosom,
hraneći golubove.

 


Na dva kilometara odavde

by admin

Koga se to plašite?

Živite li tu vekovima?

Imate li nešto što biste poneli sa sobom?

Ako imate,posudite i meni.

 

Razumno vas pitam,
vaša li je to zemlja?
 
Koga se to plašite?
brda vas zaklanjaju.

 

Sve je uređeno!

A vi strahujete da ne odete,

goli i bosi.


NEĆEMO O SVEMU TOME

by admin

GOVORIM SEBI NE OSUĐUJ

NIJE TO TVOJ POSAO

 

RAZNIM ČUDIMA SLUŽIM SE

SAMO DA  BIH OSTAO ČOVEK

NADAM DA JE TO DOBRO

DA NE ŠTETIM TEBI

NADAM SE

 

PREPUSTIO SAM SE VREMENU DA ME LEČI

DA MI GOVORI STA DA RADIM I KAKO DA RASUĐUJEM

TO JE ISTINA

NIJE PUKA BESMISLICA

PREPUSTITI SE JE ODVAZAN ČIN

ČIN SA PONOSOM I NAZOVI CILJEM

 MENI JE TAJ CILJ MAGLOVIT I UZAN

JER  SUŠTINU NJEGOVU NE VIDIM

NE VIDIM

A MOŽDA I NE ŽELIM DA VIDIM

 

NEĆEMO O SUDU I OSUDI DA GOVORIMO

NE

BEŽIMO STO DALJE OD TIH ZIDOVA I OGRANIČENJA

TO SU TUĐE BORBE BESMISLENE

OFARBANE  SLEPILOM

 

NEĆEMO O SVEMU TOME

NITI DA ŽIVIMO TA ISKUSENJA

 

AKO JE SLOBODA UČENJE O ŽIVOTU

ONDA NEĆEMO O OGRANIČENJIMA

VEĆ PREPUSTIMO SE SRCU NA PUTU ZA SLAVOM

I ISKRENOM LJUBAVLJU

DA

O TOME VEĆ MOZEMO PRICATI


Nije sramota prositi – Marko Vlašić

by admin

Vaše duše su zaprljane.

Belosvetske sile teraju vas da čađ udišete,

Da u smogu živite,

Lepo vam je tamo.

 

Prosili ste sudbinu da ugodite stomaku

Svakoga dana.

 

Imate hrabrosti da nas ubedite da smo mali?

Ko vas je tome učio?

 

To sve tražite, od Njega uvek i dobijate.

Zato vas je slepilom i obamro,

Da vam duše satire,

Jer ugađate…

Samo to i znate.

 

A mi, koji morima putujemo, 

Sunce prosimo, da nam hrabrosti da,

Na dar…

Da istrajemo, bar još jedan dan.


Posna godina – Marko Vlašić

by admin

Suša dolazi kao kazna
Remetimo mir Gaji
Remetimo živom biću radost

Iz slepe pohlepe
Ranu solju zalivamo
Olovom pomešana
Da ohladi usijane glave
Koje u bespuće žure

Suša dolazi naglo
Sa vatrom
Stihijom ogorčena

Nekada je neko pogrešio
Slagao zemlju da sve je mir i spokoj

suša